Gledano po članu domaćinstva, stanovnik Srbije, u proseku pojede oko 42 kg mesa za godinu dana od čega je oko 13,9 kg goveđeg mesa. U zemljama Evropske unije (EU) prosek potrošnje mesa po domaćinstvu godišnje iznosi 67.2 kg odnosno skoro 11 kg po članu. No, ključna pitanja potrošača, posebno poslednjih godina dok industrija hrane cveta, ne tiču se količine već ispravnosti mesa. Da li su namirnice koje koristimo zaista ispravne i zdrave; da li je hrana puna neprirodnih dodataka koji je naizgled poboljšavaju i, konačno – kome verovati?
Proizvođači tvrde da životinjama tokom uzgoja ne daju antibiotike i hemijske supstance koje štete kvalitetu mesa, ali epidemije poput „svinjske kuge“ ili „bolesti ludih krava“ izazivaju oprez i zebnju među potrošačima. Kako održati životinje tokom uzgoja zdrave i u dobroj formi i kako da u šniclama na našim stolovima ne završe nedozvoljene supstance? Moguće rešenje – probiotik.
Priča o prvom srpskom probiotiku za životinje počinje 2013. kada su se posle dugo vremena sreli nekadašnji školski drugovi: Igor Mrvaljević, veterinar i vlasnik veterinarske stanice „Koker“ i dr Nataša Golić, naučni saradnik Instituta za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo. Počeli su da razvijaju plan o proizvodnji domaćeg probiotika namenjenog prevenciji i ublažavanju crevnih infekcija kod domaćih životinja. Želeli su, pre svega, da smanje upotrebu antibiotika u lancu ishrane.
Probiotik – “za život”
Reč “probiotik” potiče od latinskog predloga pro (za, u korist) i grčkog prideva biotico, koji potiče od reči bios – život. U doslovnom prevodu – u korist života, za život. Prema zvaničnoj definiciji Svetske zdravstvene organizacije (WHO) probiotici su “živi mikroorganizmi koji, ako su dati u prikladnoj količini, doprinose zdravstvenom boljitku onoga kojem su prepisani”.
Istraživači sa Instituta već su izvodili istraživanja na bakterijama mlečne kiseline te su 2014. počeli da rade na probiotiku koji može da se koristi u stočarstvu i koji u velikoj meri može da zameni upotrebu antibiotika. Domaći probiotik testirali su u laboratorijskim uslovima i nakon uspešnih rezultata, 2015. nastaje „Hira Vet“ – prvi srpski probiotik za životinje. Istovremeno, nastaje i kompanija Invetlab koja ga i danas proizvodi i zastupa.
Za prvi domaći probiotik brzo se pročulo pa je već 2016. osvojio godišnju nagradu Privredne komore Beograda za najbolju inovaciju, dizajn i tehnološko unapređenje. Nataša i Igor uspeli su da naprave novi, dobar proizvod, ali je to bio tek početak puta. Jer, da bi probiotik mogao da izađe na tržište bila je potrebna investicija u razvoj tehnološkog postupka za proizvodnju na industrijskom niovu kao i za podizanje kapaciteta za proizvodnju, sertifikaciju i registraciju. Tu je reagovala Evropska unija preko Fonda za Inovacionu delatnost i omogućila da se domaći probiotik (nakon uspostavljanja domaće industrijske proizvodnje) prodaje kao probiotik za životinje „Hira Vet“ (za stočarstvo) i „Hira Pet“ (za kućne ljubimce). Proizvod je osvojio tržište zahvaljujući sredstvima EU, nakon što je Fond podržao njihovu ideju kroz Program saradnje nauke i prvrede.
„Uz podršku Evropske unije uspostavljen je proizvodni pogon za proizvodnju probiotika. Postupci istraživanja i razvoja, kao i komercijalizacije proizvoda u biotehnologiji su skupi i dugotrajni. Bez finansijske podrške EU, plasman na tržište bio bi znatno usporen, a samim tim bi i vreme do isteka patenta bilo kraće, kao i period za njegovu eksploataciju“, istakla je Nataša Golić iz Invetlaba.
Domaći probiotik za životinje pokazao se jako dobrim na tržištu, posebno na farmama, budući da može da se koristi kao prirodna i bezbedna alternativa upotrebi antibiotika u stočarstvu.
Ovaj probiotički napitak za životinje sadrži pažljivo izbalansiranu kombinaciju tri probiotičke bakterije (Streptococcus thermophilus, Lactobacillus fermentum i Lactobacillus helveticus). Izuzetno je delotvoran u terapiji crevnih infekcija različitog porekla i može da smanji broj patogenih bakterija ispod propisane granice. Upravo zato može da se koristi i kao alternativa za upotrebu antibiotika u prevenciji i terapiji crevnih infekcija i drugih poremećaja povezanih sa disbalansom u crevima.
1 svinja na 3 stanovnika
Prema podacima Zavoda za statistiku Srbije, kod nas se uzgaja jedna svinja na tri stanovnika dok je u Holandiji obrnuto – tri svinje po stanovniku. Godišnja proizvodnja mesa kod nas u 2019. iznosi 75kg mesa, a na snazi je odluka EU o kvotama prema kojoj Srbija ima pravo da izveze 20 odsto govedine (baby beef) u zemlje EU. Godišnje se u Srbiji po stanovniku potroši između 57 i 60 litara mleka dok je u EU taj prosek tri puta veći. Potrošačima u Srbiji ne ide na ruku ni cenovnik mesa: za kilogram junetine u prodavnicama je potrebno izdvojiti između 800 i 900 dinara dok se za isti novac može kupiti čitavo pile.
Oba probiotika namenjena su i mladuncima i odraslim životinjama. Pozitivno utiču na uspostavljanje imunskog sistema što mladuncima obezbeđuje dobro zdravlje i otpornost na infekcije i bolesti. Probiotik je pogodno koristiti nakon delovanja antibiotika ili drugih štetnih agenasa, kao i kod promenjene ili nepravilne ishrane, neadekvatne vode za piće ili promene mesta boravka. Kod bremenitih životinja u poslednjim danima pred porođaj, pozitivno deluje na imunizaciju majki, pri čemu mladunci dobijaju pasivan imunitet od majke i imunizovani su već u prvim danima života.
Ovi proizvodi brzo deluju, jednostavno se koriste i baziraju se na organskim proizvodima. Od 2018. proizvodi su zvanično zaštićeni u Zavodu za intelektualnu svojinu i kao nacionalni patenti odobreni su u Srbiji. Ove godine domaći probiotik dobitnik je nagrade Grada Beograda za najbolji patent.
Evropska unija donirala je Srbiji više od 3.6 milijardi evra od 2000. godine i najveći je donator i najznačajniji partner u modernizaciji društva i insitucija. EU je opredelila više od 200 miliona evra za podršku tržišnoj ekonomiji Srbije. EU promoviše inovacije u oblasti nauke i tehnologije i podržava povezivanje istraživanja i razvoja sa tržištem. EU stimuliše razvoj preduzetništva u Srbiji i povezuje poslovnu, akademsku i naučnu zajednicu. Ove aktivnosti imaju za cilj povećanje broja radnih mesta, poslovnih šansi i konkurentnosti proizvoda.
Izvor: europa.rs
