Međunarodna i Evropska federacija novinara izrazile su juče ozbiljnu zabrinutost zbog bezbednosti novinara koji izveštavaju o ratu u Ukrajini, nakon vazdušnih napada ruskog vazduhoplovstva na gradove u Ukrajini, bombardovanja na istoku i izveštaja o kretanju trupa u drugim delovima u blizini severna granica zemlje.
Dve federacije blisko sarađuju sa svojim filijalama u Ukrajini, Nezavisnim sindikatom medija Ukrajine (IMTUU) i Nacionalnim sindikatom novinara (NUJU), kako bi pružili bezbednosne savete za novinare koji će pratiti borbe sa prve linije fronta, dok putuju u i iz ratnih zona, kao i u prostorijama u kojima borave novinari.
Sukob koji je izbio u Ukrajini je konvencionalno ratovanje i procena strateškog kretanja i taktike je od ključnog značaja. Plan za prikupljanje vesti u takvom okruženju treba da se primeni, a dobra strategija ublažavanja i mehanizmi brzog reagovanja su ključ bezbedne prakse u takvom okruženju.
U tom cilju, IFJ objavljuje ovaj savet o bezbednosti medija, pored drugih sličnih inicijativa NUJU-a, uključujući dežurnu liniju i formiranje odbora za podršku novinarima.
1. Bezbednosni protokoli za kontakte: Redakcije bi trebalo da usvoje jasne protokole za ostanak u kontaktu sa svojim osobljem koje je raspoređeno da pokriva borbe u ili blizu ratnih zona. Ovo podrazumeva upotrebu šifrovanih uređaja za komunikaciju, određene kontakte, vreme i mesta za takve kontakte kako bi se smanjio rizik od lake identifikacije i lokalizacije od strane onih koji imaju loše namere. Novinari takođe mogu biti pod nadzorom i biti meta za hakovanje njihovih telefona kako bi se prisluškivao njihov razgovor sa kontaktima, kao i za ometanje njihovih sredstava komunikacije.
2. Sigurne/bezbedne priče sa terena: Novinari ne bi trebalo da se lociraju u blizini vojnih ili strateških ciljeva kao što su odbrambeni položaji, železničke pruge i skladišta goriva, jer će verovatno biti korišćeni višenamenski raketni sistemi, artiljerija i teški minobacači, što predstavlja ozbiljnu pretnju.
Prenos uživo i Piece to Camera (PTC) iz blizine borbi treba izbegavati jer izlažu novinare identifikaciji i napadima, bilo namerno ili kada ih pogrešno smatraju legitimnim vojnim ciljevima. Umesto toga, novinare treba ohrabriti da što pre vrate materijal (snimke, intervjue, itd.) u redakcije. Na taj način mogu izbrisati materijal koji može privući pogrešnu pažnju.
3. Bezbedno putovanje: Ključno je razmotriti kako i kada putujete u zoni sukoba. Nijedan novinar ne bi trebalo da putuje sam. Preporučljivo je izbegavati putovanja noću, po lošem vremenu i tokom vazdušnog bombardovanja. Kad god je to moguće, novinari bi trebalo da se kreću zajedno i po mogućnosti lokalni/nacionalni sa stranim novinarima jer to može pružiti određenu zaštitu od strane neprijateljskih vojnika. U konvojima u pokretu, držite dobru distancu u udaljenim područjima i bliže zajedno u urbanim. Međutim, ne bi trebalo da putuju vozilima u konvoju ako je konvoj percipirana meta, posebno vojni ili logistički konvoj.
4. Rukovanje grupnim pritiskom – Budite oprezni: Kada izveštavate o oružanom sukobu, može postojati pritisak da se dođe najbliže akciji i da se juri sa jednog fronta na drugi kako biste pobedili konkurenciju u pokrivanju najnovije priče. Bliže nije uvek bolje. Zamislite viši, udaljeniji položaj. Eksplicitne slike se retko emituju.
Ovo povećava rizik da propustite neki detalj i završite na pogrešnom mestu. Novinari treba da se odupru nagonu da steknu prednost u odnosu na druge u opasnoj situaciji. Njihova zaštita je bolja kada se konsultuju međusobno, rade blizu jedni drugima i paze jedni na druge. Ovo može izgledati kao sporo novinarstvo, ali u ratnoj situaciji, to je možda jedino moguće bezbedno novinarstvo.
5. Pružanje sveukupne podrške i veze sa štabovima vojske, vladinim kancelarijama, ambasadama
Rešavanje problema: Ovu ulogu najbolje igraju članovi sindikata/udruženja IFJ u Ukrajini i/ili Rusiji. Jer, čak i uz najbolje smišljene planove, može se desiti da novinari budu zarobljeni ili iza vojnih pozicija ili da završe u situacijama unakrsne vatre. U takvim slučajevima, ako uspeju da uspostave vezu, sindikat/udruženje može da se obrati štabovima vojske i relevantnim ministarstvima, kao i ambasadama kako bi obezbedili njihovo izvlačenje.
Mnogi novinari putuju sa malo ili nimalo znanja o regionu ili primeni lokalnog ili međunarodnog prava, i bez svesti o svojim pravima kao nezavisnih i neutralnih posmatrača. Novinari treba da budu upoznati sa relevantnim protokolima Ženevskih konvencija i humanitarnog prava koji definišu prava neboraca, političkim i pravnim uslovima u regionu i treba da budu svesni uloge Međunarodnog komiteta Crvenog krsta (MKCK), agencije UN i regionalnih političkih tela pre nego što se upute u ratno područje.
Priprema baze podataka o kontaktima: Da bi pružili ovu uslugu, članovi sindikata/udruženja IFJ u Ukrajini su kreirali bazu podataka sa kontaktima domaćih i stranih novinara koji traže njihovu pomoć, sa kopijama pasoša, imenima njihovih medijskih organizacija, brojevima osiguranja i brojevima telefona (takođe kao WhatsApp, Signal, Sat, itd.) koje koriste u Ukrajini. Takođe bi trebalo da imaju kontakte sa ambasadama u Kijevu/Moskvi kao i sa predstavnicima MKCK-a u dve zemlje. Ako je moguće, treba postaviti veb stranicu na sajtovima članova sindikata/udruženja sa lakim pristupom sa početne stranice, gde su brojevi za hitne slučajeve i drugi važni brojevi, kao što su lokalne ili telefonske linije MKCK-a, dostupni novinarima kojima je potrebna pomoć.
Za više informacija kontaktirajte IFJ na +32 2 235 22 16.
Načini na koji možete stupiti u kontakt sa kolegama iz Nacionalnog sindikata novinara u Ukrajini (NSJU)
Sve telefonske linije (kanali komunikacije) su otvorene za članove NSJU i za sve medije koji izveštavaju iz Ukrajine.
Sa sindikatom možete stupiti u kontakt na sledeći način:
– preko Fejsbuk mesindžera na stranice NSJU i lične naloge predsednika (Sergiy Tomilenko) i prve sekretarke (Lina Kushch) NSJU;
– na e-mail adrese Sindikata: oblik@nsju.org i spilka@nsju.org
– na fiksni telefon u Kijevu: +380 442342096.
Nacionalna unija novinara Ukrajine (NUJU) održava stalni kontakt sa vlastima, Oružanim snagama i Ministarstvom odbrane, poznatim javnim organizacijama – nacionalnim i međunarodnim partnerima.
Izvor: NUNS
