Dobro je imati organizovan javni prevoz u gradu, ali da li mesečna cena karte za učenike srednjih škola može biti umanjena ili u celosti subvencionisana? Da li su naša školska dvorišta „ogledalo“ naše kulture ili loše finansijske situacije? Da li su mladi nezainteresovani za teme koje se tiču poboljšanja kvaliteta života ili se njihov glas ne čuje gde treba? Da li lokalne vlasti mogu da svojim politikama i odlukama odgovore na potrebe mladih u Nišu? – Ovo su samo neka od pitanja na koja niški srednjoškolci pokušavaju da daju odgovor, ali i da pronađu rešenje za probleme na koje ukazuju, kroz projekat “Uključi se”.
Naime, na inicijativu Saveta učenika srednjih škola u Nišu su sprovedene dve kampanje – „Dvorište uredi-atmosferu za učenje priredi“ i “Baš je skupa ova karta”. Prvom akciom srednjoškolci su uredili školsko dvorište Prve niške gimnazije Stevan Sremac, odnosno gimnazije Bora Stanović, dok je druga kampanja još uvek u toku.
Kristina Krstić, koordinatorka medija tima Saveta učenika srednjih škola, istakla je da su u Nišu kartice za prevoz besplatne za učenike osnovnih škola, što je, kako navodi, besmisleno, jer deca idu u one osnovne škole koje su najbliže njihovom mestu stanovanja, te osnovcima u najvećem broju slučajeva autobuski prevoz do škole nije potreban. Sa druge strane srednje škole se biraju prema afinitetima, pa učenici često putuju sa jednog kraja grada na drugi.
Krstić kaže i da je ideja kampanje da, po ugledu na druge gradove u Srbiji, srednjoškolci ne plaćaju gradski prevoz, ili da pak plaćaju samo polovinu trenutnog iznosa, ali i da za učenike srednjih škola kartica za prevoz za drugu zonu ne bude skuplja.
Ona navodi da je srednjoškolce lako okupiti oko onih tema koje ih se lično tiču:
“Nije teško sarađivati sa vršnjacima kada postoji dobar cilj za koji se borimo zajedničkim snagama, i ako se ne borimo samo za svoje interese, nego za interese svih srednjoškolaca. U suštini, mi aktivisti u Savetu učenika srednjih škola borimo se za bolje stanje u svojoj okolini, i za svoja prava.”
Kako ističe, često ih shvataju neozbiljno jer su mladi, i dodaje: “Srednjoškolce treba čuti jer smo mi generacija koja je rasla uz naprednu tehnologiju, i drugačije posmatramo stvari, imamo potpuno drugačiji pogled na svet i možemo, i želimo, da doprinesemo menjanju stvari na bolje.”
Za javno zagovaranje neophodno znanje, dobar cilj i upornost
Snežana Pavković iz organizacije Timočki klub iz Knjaževaca, navodi da su mladi puni ideja, ali da im je potrebna istrajnost:
“Mladi su poletni, u startu bi želeli da urade puno toga, ali brzo, kao i većina ljudi, izgube elan, jer još uvek ne shvataju da akcije javnog zagovaranja i građanske inicijative nisu stvar koja se rešava jednom akcijom, jednim sedenjem dva sata ispred Skupštine Grada, odnosno da zagovaranje zahteva kontinuiranu priču koja će da traje nekada i godinama.”
Ona objašnjava da kada je reč o javnom zagovaranju, da se uvek radi o menjanju politika, te da to predstavlja dugoročan proces:
“Mladi moraju mnogo toga da znaju, pre svega o politikama koje žele da menjaju. U slučaju kampanje “Baš je skupa ova karta”, moraju da znaju kako se kreira lokalni budžet, kako se plaćaju javni prevozi, ko je taj ko učestvuje u tenderu i daje ponude za javni prevoz, kako će grad nadoknaditi tu cenu, kome smanjiti budžet, kome dodati…”
Iz Saveta učenika srednjih škola ističu da im je upravo zbog edukacija i smernica u radu, kao i zbog razmene iskustva veoma značajna podrška nevladinog sektora, odnosno organizacija civilnog društva poput Timočkog kluba iz Knjaževca i Proaktiva iz Niša.
Pavković kaže da su u Srbiji dugi niz godina građani su bili u poziciji poslušnika koji samo treba da prati i sprovodi ono što je neko nametnuo.
“Mi smo društvo koje nije naučeno da je građanski aktivizam nešto bitno, i da građani imaju pravo da kažu svoje mišljenje iako nistu članovi neke stranke. Svi građani imaju pravo i obavezu da učestvuju u političkom životu.”
