Od limontusa, belog luka, kokaina, mešanja šljivovice i ferveksa do sada aktuelnog Ivermektina i Pavlovićeve masti – sve su ovo bila “magična rešenja” za borbu protiv korona virusa koja su se širila putem medija i društvenih mreža u Srbiji. Za proveru ovakvih informacija postoje različiti tehnički alati, ali važnije od poznavanja istih jeste izgradnja zdravog skepticizma i pokušaj da se na prvom čitanju vesti ne poveruje odmah, navodi urednik sajta “Fakenews Tragač” Stefan Janjić.
Fakenews Tragač bio je prava adresa za proveru informacija koje su slali građani preko društvenih mreža i preko sajta ovog medija. Urednik ovog portala i asistent na Filozofskom fakultetu Stefan Janjić kaže da čitanost njihovih tekstova varira, ali gotovo nikada ne nadjačava čitanost originalne, lažne informacije.
“Provera podataka, u tom svetlu, često liči na borbu Davida i Golijata. Golijat u ovom slučaju ima sve što mu je potrebno: resurse, publiku, nedostatak profesionalnog integriteta, zapaljivu retoriku i arsenal pseudonaučnika, ali ostaje nada da nije nepobediv. Teme koje će biti u fokusu lažnih narativa mogu se veoma lako predvideti. Prošle godine u ovo vreme, mesecima pre nego što će krenuti masovna vakcinacija, znali smo kakav će biti dominantni tematski okvir laži u 2021. godini”, kaže Janjić.
Sa naslovnih strana ratova koje su tabloidi godinama najavljivali, prešli su na migrante, a potom na vakcinaciju. Fejsbuk grupa “Stop naseljavanju migranata”, s više od 300.000 članova, kako kaže, sada se pretvorila u antivakcinalni pokret.
“To su, dakle, jedni te isti ljudi koji se kače s teme na temu, zaboravljajući šta ih je do juče činilo smrtno besnim čim se pojavi nova zgodna tema koja im pruža priliku da se raspišu i dižu revolucije”, ističe Janjić.
Posao kojim se oni bave nije trka na sto metara, već je, kako kaže Janjić, maraton.
“Nijedna naša analiza, koliko god vremena zahtevala i koliko god dobro bila napisana, nema moć da stvara epohalne promene. Takve promene mogu se desiti tek u budućnosti, kada se publika (pogotovo ona koja je trenutno mlada) navikne na to da ništa ne treba uzimati zdravo za gotovo. FakeNews Tragač, rekao bih, prate ljudi koji imaju nešto viši nivo medijske i naučne pismenosti. Dobro je što smo zaslužili njihovo poverenje, ali je loše što ni Tragač ni drugi servisi tog tipa i dalje nemaju dovoljno snažan mehanizam da dođu do publike koja je direktna ciljna grupa manipulatora”, dodaje on.
Što bizarnije ideje – to više pratilaca
Analaza medijskih sadržaja o koronavirusu koju su radili prošle godine pokazala je da su ljudi lažne vesti veoma često delili iz najbolje namere, želeći da savetima za prevenciju i lečenje pomognu svojim rođacima, prijateljima i kolegama. Putem aplikacija za četovanje kontinuirano su se širili saveti koji su najčešće bili beskorisni, a u određenom broju slučajeva i štetni.
“Iščekivanje magičnog rešenja nije se prekinulo ni godinu i po dana kasnije – krenuli smo od limuntusa, belog luka i kokaina, nastavili mešanjem šljivovice i ferveksa, a trenutno smo u fazi ivermektina i Pavlovićeve masti. Deluje, nažalost, da je deo građana spreman da prihvati svaku nesuvislu ideju koja se prodaje pod parolom ‘prirodnog’ ili ‘revolucionarnog’ rešenja. Prošla godina bila je obeležena lažima o modelima zaštite i prevencije, a ova godina lažima o najboljem modelu zaštite i prevencije – vakcini”, kaže Janjić.
Mediji koje je portal Fake news tragač identifikovao kao najčešće izvore dezinformacija nisu, ujedno, i najaktivniji manipulatori za vreme korone. Dezinformacijama su najčešće izloženi korisnici društvenih mreža, a po rečima Janjića, vlasnici društvenih mreža moraju posvetiti više pažnje tome.
“Zašto? Tabloidi koji generalno, van konteksta pandemije, najčešće šire lažne vesti mahom su pod kontrolom države, i zato u njima nema antivakcinalnih teorija niti previše prostora za pseudonaučnike. Vodeće bojno polje danas je na društvenim mrežama, budući da one svakome omogućavaju da stekne prostor, pažnju i sledbenike. Što bizarnije ideje – to više pratilaca. Društvene mreže moraju, s obzirom na ulogu i prihode koje imaju, posvetiti više pažnje borbi protiv pseudonauke i antinauke”, rekao je Janjić.
Zbog celokupne situacije sa pandemijom koronavirusa ljudi su zbunjeni, uplašeni i umoreni i sasvim je razumljivo što se tako osećaju, kaže Janjić. Međutim, u želji da dobiju odgovore na neka pitanja koja su od životne važnosti, oni biraju da veruju, kako kaže, šarlatanima umesto naučnicima.
“Šarlatani su tu u daleko boljem položaju, budući da nikome ne polažu račune, niti pri izvođenju zaključaka moraju da se vode naučnom metodom. Oni znaju odgovore na sva pitanja i nikada neće reći ‘ne znam’. Vrlo često su veoma medijski izverzirani, tehnički potkovani, harizmatični i glasni”, ističe on.
Sa druge strane imamo naučnike koji znaju kakvoj će osudi i onlajn maltretiranju biti izloženi nakon svakog TV gostovanja.
“Zbog toga često izbegavaju medijsko eksponiranje, a kada se i pojave u medijima imaju vrlo nezahvalan zadatak da jednu veoma kompleksnu temu, u kojoj su se usavršavali decenijama, pojednostave i objasne potpunim laicima. Čak i takva pojednostavljena ravan publici često deluje konfuzno, i zbog toga se deo publike okreće onome što razumeju: doktoru Nestoroviću i njemu sličnim profiterima”, kaže on.
Srbija na 29. mestu od 35 posmatranih zemalja Evrope po indeksu medijske pismenosti
Janjić kaže da su Istraživači medija su u nekoliko navrata pokušavali da uspostave model računanja nivoa medijske pismenosti u različitim sredinama. Jedno od takvih istraživanja sproveo je i Institut za otvoreno društvo iz Bugarske, a Srbija je, prema indeksu medijske pismenosti, ove godine rangirana kao 29. među 35 posmatranih zemalja Evrope.
“Međutim, koliko se možemo osloniti na takve podatke? Ne u potpunosti, rekao bih. Ekonomski parametri, nivo medijskih sloboda i rezultati PISA testova mogu da nam otkriju ponešto o kontekstu medijskog opismenjavanja u pojedinačnim zemljama, ali i dalje nema pouzdanog načina da izmerimo nivo medijske pismenosti pojedinca. Tome doprinosi i činjenica da medijska pismenost nije poput vožnje bicikla – naučiš jednom, u mladosti, i završio si posao. Ne – reč je o disciplini koju moramo neprestano da treniramo”, kaže on.
Za proveru informacija što o koronavirusu, što o drugim dezinformacijama, koriste se različiti tehnički alati koji su besplatni. Janjić napominje da je važnije od poznavanja tih alata izgradnja zdravog skepticizma.
“Taj koncept bi podrazumevao da ne poverujemo svemu što pročitamo, ali da u isto vreme ne skliznemo u cinizam, da ne izgradimo stav da svi lažu, da je sve prevara, i da se iza svake javno saopštene informacije kriju mračni interesi i zamke”, zaključuje.
Inače, ove nedelje obeležava se UNESCO-va globalna nedelja medijske i informacione pismenosti. Ovogodišnji slogan je “Medijska pismenost za javno dobro” kako bi se skrenula pažnja na to koliko se tokom pandemije umanjilo poverenje u informisanje, institucije i stručnost, i koliko je važno biti medijski i informaciono pismen.
