Tamara Skrozza, nagrađivana novinarka i ekspertkinja medijske etike, poslednjih par dana izložena je orkestriranoj kampanji koju protiv nje vode pojedini tabloidi i televizije sa nacionalnom pokrivenošću. Sve je počelo Televiziji “Pink” gde su njene reči izgovorene u emisiji “Da sam ja neko” izvrnute, a njena izjava interpretirana kao skrivena poruka i poziv na masovna ubistva sa vrha vlasti, sa naglaskom na predsednika.
Gostujući u emisiji “Da sam ja neko”, emitovanoj pre dva meseca na Novoj S, novinarka Tamara Skrozza govorila je o svom životu, novinarstvu, društvu u kome živimo trenutno, ali i dešavanjima u Srbiji 2000-tih, tačnije 5. oktobru.
“To nije bio kraj. Ta noć, između 5. i 6. oktobra, po mom mišljenju, sada, post festum, trebalo je da izgleda potpuno drugačije. Neću da sada pričam kako, da ne bismo imali probleme, ali što se mene tiče, ta noć je trebalo da bude potpuno drugačija, nešto nalik onome što smo učili u knjigama istorije. Da je ta noć bila drugačija i da smo se 6. oktobra probudili u jednoj drugačijoj Srbiji, Srbiji bez nekih ljudi, mislim da bi ovo danas bilo sasvim druga priča, a mi zapravo živimo devedesete”, izjavila je Skrozza u emisiji.
Emisija je emitovana početkom juna, a skoro dva meseca kasnije osvanuli su senzacionalistički naslovi i tekstovi u kojima se kaže da je ona pozivala na masovna ubistva političara iz vrha vlasti iz devedesetih godina, sa posebnim naglaskom na ubistvo predsednika Aleksandra Vučića.
Tekstovi koji su se našli na portalima nisu potpisani, a naslovi su uglavnom u maniru: “Novinarka poručila da je Vučića trebalo ubiti još u noći između 5. i 6. oktobra 2000. godine!“, sa istim podnaslovom u kome se Skrozza naziva „opozicionom novinarkom“ koja je „indirektno poručila da je ljude iz vlasti trebalo pobiti tokom prevrata 5. oktobra“, piše Cenzolovka.
Ovu vest emitovale su televizije sa nacionalnom frekvencijom u okviru udarnih vesti, a prenele su je i Informer, Alo, Večernje novosti, Politika…
Tamara Skrozza je za Raskrikavanje pojasnila na šta se njena izjava odnosila.
„U ta dva dana trebalo je da se sudski procesuiraju, lustriraju ili na bilo koji način pravno regulišu ljudi koji su vodili ovu državu tokom devedesetih. Mnogi su se našli pred sudom zbog ratnih zločina, ali ovde niko nije odgovarao za ono što se dešavalo nama. Nama su se dešavala mnoga zla i za to je odgovornost trebalo da snose određeni ljudi”, rekla je za Raskrikavanje.
Skrozza je povodom targetiranja izjavila da se ne oseća ugroženo samo zbog sebe, već i zbog svoje porodice.
„Ovo je sada nešto što ugrožava mene i moju porodicu vrlo konkretno i egzistencijalno i ne može da prođe tek tako. Pri tome, ovo je otvorena laž, nije manipulisanje činjenicama, već mi je stavljeno u usta nešto što nisam izgovorila“, izjavila je novinarka za portal “Cenzolovka”.
Udruženja: Zaustaviti targetiranje
Povodom hajke na nagrađivanu novinarku oštro su reagovala udruženja u Srbiji.
NUNS ukazuje da je Skrozzina rečenica iz emisije u delu u kome govori o događajima koji su se desili 5. oktobra 2000. godine da je ta noć “trebalo da izgleda drugačije” izvučena iz konteksta i da ona nigde nije pomenula predsednika Aleksandra Vučića, a kamoli pozivala na njegovo ubistvo, što dokazuje da je pomenutim prilozima reč o klasičnim lažima.
“Sam redosled pojavljivanja ovih medijskih priloga i lažnih optužbi u medijima pokazuje još jednom da je u pitanju orkestrirana kampanja protiv Skrozze i da se ista organizovano širi”, navode u NUNS-u.
Podsećaju da ono što posebno zabrinjava je da ovo nije prvi put da se Skrozza optužuje da pokušava atentat na Vučića. Naime, ona je 2016. godine sa nekoliko kolega i koleginica optužena u istim ovim medijima, kao sada, da imaju zadatak da “po nalogu EU i SAD destabilizuju zemlju i izvrše atentat na tadašnjeg premijera Vučića”.
“Ovakav vid targetiranja Tamare Skrozze predstavlja i klasičan primer pritiska na nezavisne medije i stvaranja atmosfere straha i nesigurnosti”, navode.
Zahtevaju Ministarstva infomisanja i telekomunkacija da se hitno oglasi ovim povodom i da u skladu sa odredbama 143 i 144 Zakona o javnom informisanju i medijima izvrši inspekcijiski nadzor nad primenom Zakona.
NUNS će ovim povodom podneti predstavku REM-u i žalbu Savetu za štampu, a koleginici Skrozzi ćemo pružiti i svu neophodnu pravnu podršku.
Na targetiranje je reagovalo i udruženje “Novinarke protiv nasilja”.
“Mi, ‘Novinarke protiv nasilja’, smatramo da je Skrozza ovog puta meta jer je novinarka koja neumoljivo i hrabro brani sve principe ljudske i medijske etike tokom čitave svoje karijere”, navodi se u saopštenju ove grupe povodom aktuelne kampanje blaćenja Tamare Skrozze.
Reči podrške dolaze iz UNS-a, Reportera bez granica i Stalne radne grupe za bezbednost novinara.
“Stalna radna grupa za bezbednost novinara, njen novinarski deo, pruža snažnu podršku Tamari Skrozzi i redakciji Foneta. Pozivamo sve državne institucije da zajednički stvorimo mehanizam koji će sprečiti eskalaciju pretnji i napada na samom početku, već u fazi kada se za njih stvara teren i motivacija objavljivanjem lažnih i falsifikovanih informacija ili citatima istrgnutim iz konteksta, čime se stvara sasvim neistiniti narativ”, stoji u saopštenju.
Mediji koji pružaju podršku novinarki, upućuju reči podrške i redakciji Foneta, čija je ona zamenica glavnog urednika. Takođe, pozivaju sve državne institucije i traže od Ministarstva informisanja i telekomunikacija da javno reaguju u skladu sa svojim ovlašćenjima. Dok je Skrozza najavila tužbe zbog monstruozne kampanje.
I Savet za štampu, čija je Skrozza članica, traži da se brutalna kampanja protiv novinarke zaustavi. Navode da su njene reči su sa jasnom namerom istrgnute iz konteksta, kako bi je, zloupotrebljavajući strah javnosti, nakon što je čitav svet svedočio pokušaju ubistva predsedničkog kandidata Donalda Trampa, javno obeležili, pretvorili u metu i izložili novom talasu napada.
“Dosadašnje iskustvo jasno ukazuje da Savet za štampu ima razloga da veruje da bi Tamari Skrozzi ovakvim lažima mogao biti ugrožen i život, jer ovo nije prvi put da se našla na meti tabloida”, stoji u saopštenju.
Inače, Tamara Skrozza je zamenice glavnog urednika Foneta, mentorka u Školi digitalnog novinarstva, članica Saveta za štampu, saradnica Cenzolovke, ekspertkinja za medijsku etiku, koja je mnogo puta nagrađivana za svoj rad.
Povezane vesti
Umesto podrške novinarki, iz Ministarstva informisanja stižu tumačenja da je Skrozzina izjava govor mržnje i poziv na nasilje 
Veran Matić: Za samo jedan dan dve pretnje i fizički napad na novinare 
NUNS: U istom danu pretnja novinarki Verici Mariničić i targetiranje novinara redakcije 021 
Tamara Skrozza: Izveštavanje sa protesta samo je jedan od primera koji pokazuju u kom stanju su nam mediji