Slavko Ćuruvija, Dada Vujasinović, Milan Pantić – ovo su novinari koji su baveći se časno i profesionalno svojim poslom ubijeni, a za čiju smrt ni nekoliko decenija kasnije niko nije odgovarao. Još jedan Svetski dan borbe protiv nekažnjivosti zločina nad novinarima Srbija obeležava sa tri nerazjašnjena ubistva, i porodicama koje čekaju pravdu 30 godina.
Pritisci, pretnje, zastrašivanja. Verbalni i fizički napadi. Zapaljene kuće. Ubijeni novinari. Dugi procesi, obaranje presuda, pravda spora, ali nedostižna. Srpski novinari i novinarke se decenijama unazad suočavaju sa svim vidovima pretnji i zločina, a nekažnjivost za to je gotovo postala praksa. Za sve novinare koji su ubijeni u poslednje tri decenije vezuje se profesionalnost i to da su radili na pričama koje se tiču korupcije, kriminala i države.
Radislava Dada Vujasinović, novinarka Duge, izveštavala je sa ratišta, pisala o korupciji i organizovanom kriminalu. Pronađena je mrtva 8. aprila 1994. godine u porodičnom stanu u Beogradu. Ni kolege ni porodica nisu verovali da je u pitanju samoubistvo, kako je prvobitno proglašeno. I posle nekoliko obnovljenih istraga, ponovljenih veštačenja, skoro 30 godina kasnije ubistvo novinarske heroine, kako je kolege nazivaju, nije razotkriveno.
Milan Pantić, novinar Večenjih novosti iz Jagodine, je pisao o korupciji i zloupotrebama u policiji i moćnicima u Pomoravlju. Ubijen je mučki, u rano jutro 11. juna 2001. godine, na ulazu svoje zgrade dok je kući, u papučama, nosio hleb. I 22 godine kasnije za ovo ubistvo niko nije odgovarao.
Prva pravosnažna presuda za ubistvo novinara čeka se 24 godine
Još jedan srpski novinar, čiji je život nasilno prekinut bio je i Slavko Ćuruvija, novinar i vlasnik Dnevnog telegrafa i Evropljanina. On je ubijen tokom NATO bombardovanja SFRJ 11. aprila 1999. godine, nakon crtanja mete na čelo i od strane države, kao i propagandnih medija, kao i nakon zabrane njegovih listova.
U njega je, u haustoru zgrade u kojoj je stanovao u centru Beograda, ubica koji se vodi kao N. N. ispalio 17 metaka.
Suđenje za ubistvo Ćuruvije počelo je 16 godina kasnije, u junu 2015 godine. Održano je dva puta, a u oba slučaja donete su iste kazne od ukupno 100 godina zatvora za četvoricu nekadašnjih pripadnika Službe državne bezbednosti (SDB). Prva presuda je oborena na Apelacionom sudu, dok se odluka o drugoj presudi čeka više od sedam meseci.
Kako je ranije izjavio predsednik Stalne radne grupe za bezbednost novinara Veran Matić, ali i članovi Fondacije Slavko Ćuruvija, do njih su proteklih meseci stigle informacije da je Apelacioni sud već odlučio, a da je presuda koja je doneta oslobađajuća. Ovo bi, po ocenama domaće i strane javnosti, bilo zastrašujuće i pogubno za demokratiju.
Presuda za ubistvo Slavka Ćuruvije mogla bi da bude prva pravosnažna presuda za ubistvo novinara u Srbiji.
Bomba i Molotovljev koktel
Već dovoljno mračan april u novinarskoj profesiji je 2007. godine mogao da postane još crnji. Na prozor stana novinara lista Vreme Dejana Anastasijevića je u noći između 13. i 14. aprila bačena bomba.
Niko nije povređen samo pukom srećom, jer je geler završio tek nekoliko centimetara iznad bračnog kreveta u kom su spavali Anastasijević i njegova supruga, dok im se ćerka u to vreme vraćala kući. Dejan Anastasijević preminuo je 12 godina kasnije, aprila 2019. godine posle duge bolesti. Početak suđenja nije dočekao.
Na spavanju, u svom domu je napadnut i novinar portala Žig info, Milan Jovanović, 12. decembra 2018. godine. Na njegovu kuću bačen je Molotovljev koktel, a u isto vreme je i pucano kako niko ne bi mogao da izađe iz kuće.
Optuženi za paljenje kuće novinara su bivši predsednik Opštine Grocka Dragoljub Simonović, kao i Vladimir Mihailović, Aleksandar Marinković i Igor Novaković. Oni su po prvostepenoj presudi osuđeni na četiri godine (Mihailović) i četiri godine tri meseca (Simonović i Marinković). Prvostepena presuda doneta u februaru 2021. godine, ali ju je apelacioni sud poništio februara iste godine i slučaj praktično vratio na početak. Ovom presudom Novaković nije bio obuhvaćen, ali je kasnije i njegova presuda drugostepeno oborena.
Marta 2023. godine Drugi osnovni sud je ponovo prvostepeno osudio Simonovića i to više nego prvog puta – na pet godina zatvora. Vladimira Mihailovića osudio na četiri, a Aleksandra Marinkovića, kao direktnog izvršioca, na četiri i po godine zatvora, a osuđen je i Igor Novaković na tri i po godine.
Ipak, epilog ovog slučaja, deluje, nije blizu. Kako piše Cenzolovka prvostepena osuđujuća presuda izrečena u martu 2023. godine, nije dostavljena svima u postupku.
Nadam se da ću doživeti dan da osuđeni odgovaraju. Ali ništa sa sigurnošću više ne mogu da tvrdim. To je to naše pravosuđe. Zato nam se sve ovo događa u državi. Gledam šta se događa sa presudom za ubistvo Slavka Ćuruvije i plašim se šta će biti ako bude oslobađajuća, jer je tu umešan vrh vlasti – rekao je za Cenzolovku septembra ove godine Milan Jovanović.
Napadi na novinare konstantni
Od početka godine u Srbiji je zabeležno 56 slučajeva napada i pretnji, izjavio je član Stalne radne grupe za bezbednost novinara Veran Matić.
Od tih 56 slučajeva je, kako je naveo, osuđujuća presuda doneta u četiri predmeta, četiri krivične prijave su odbačene, jer je utvrđeno da ne postoje elementi krivičnog dela, a u pet predmeta je doneta službena beleška da nema mesta pokretanju krivičnog postupka.
U četiri predmeta je u toku postupak pred sudom po optužnom aktu javnog tužioca, u četiri predmeta je u toku sprovođenje dokaznih radnji, zahtev za prikupljanje potrebnih obaveštenja je podnet u 31 predmetu, dok u četiri predmeta, ni nakon preduzimanja potrebnih mera učinilac nije identifikovan – naglasio je Matić.
Najizloženiji su, dodao je, novinari lista Danas i televizije N1 koji su bili izloženi višestrukim napadima u poslednjih godinu dana.
Povezane vesti
NUNS, NDNV i “NEZAVISNOST”: Slobodni mediji su mera slobodnog društva 
Veran Matić: Za samo jedan dan dve pretnje i fizički napad na novinare 
Pokrenut telefon za hitnu prijavu napada, pretnji i pritisaka na medijske profesionalce dostupan 24 časa 
UNS i NUNS zabrinuti zbog najavljenih otkaza u kompaniji „Novosti“