Srbija se nalazi među vodećim zemljama u Evropi po broju kockarnica po glavi stanovnika, a samo u Nišu ima više od 100 kladionica. Dok mesta za klađenje ima na skoro svakom koraku, a država od igara na sreću beleži milionske prihode, negativne posledice sve češće pogađaju mlade. Čak 47% njih se kocka, a 77% poznaje vršnjaka koji to radi redovno, pa se granice između zabave i zavisnosti sve više brišu – upozoravaju rezultati istraživanja organizacije PROTECTA među srednjoškolcima.
Prema podacima Uprave za igre na sreću, a kako navode iz Centra za razvoj građanskog društva PROTECTA, Srbija je tokom 2024. godine prihodovala 177 miliona evra samo od naknada za priređivanje igara na sreću. Kada se uračunaju i drugi javni prihodi, poput poreza na dobit i PDV, ukupan iznos dostiže oko 320 miliona evra.
Istovremeno, u Srbiji je, kažu dalje, aktivno oko 2.900 kladionica i više od 33.000 slot aparata. Više od 100 ih je u Nišu, a u gotovo svakom manjem gradu na jugu mogu se videti na svakom koraku.
Prema podacima Ministarstva finansija, navode iz PROTECTE, licencu za slot aparate poseduje 60 kompanija, dok 19 ima licencu za klađenje, a 26 njih nudi onlajn usluge u ovoj oblasti.
Takođe, iako zakon propisuje da kladionice moraju biti udaljene najmanje 100 metara jedna od druge, kao i da postoje stroža ograničenja u blizini škola, ova pravila se u praksi često ne poštuju.
U brojnim gradovima kladionice se nalaze jedna do druge, na mestima kraj kojih svakodnevno prolaze deca i mladi. Takvo okruženje doprinosi ranoj izloženosti kockanju, ali i normalizaciji rizičnog ponašanja.
Kako bi saznali koliko su mladi informisani o posledicama, kakav stav imaju prema osobama koje su razvile zavisnost i koliko su svesni dugoročnih posledica kockanja po pojedince i društvo – iz PROTECTE su radili istraživanje.
Ono nosi naziv “Stepen informisanosti mladih o posledicama kockanja i njihovom razumevanju rizika po mentalno zdravlje”, a rađeno je u Nišu, Kruševcu, Prokuplju, Pirotu i Leskovcu među 500 srednjoškolaca.
Upitnik je bio anoniman, što je ispitanicima omogućilo da bez straha i zadrške govore o svojim stavovima i iskustvima. Iz PROTECTE ističu da su rezultati zabrinjavajući.
Čak 47% mladih uzrasta od 15 do 18 godina učestvuje u nekom obliku kockanja, pri čemu posebno zabrinjava činjenica da su najzastupljeniji upravo maloletnici. Polna struktura mladih koji se kockaju ukazuje: 59% momaka i 34% devojaka u ovom uzrastu ima iskustvo sa igrama na sreću. Uz to, 77% mladih tvrdi da poznaje bar jednog vršnjaka koji se redovno kocka – pokazuju rezultati istraživanja.
Ističu da ovi procenti ukazuju na to da se kockanje među mladima, pa i maloletnicima, sve više normalizuje i postaje nešto “što svi rade”.
Ovakav podatak je činjenica, da su se društvene vrednosti promenile, da je kockanje mladih postalo uobičajeno u njihovoj svakodnevnici. Kada se rizično ponašanje „normalizuje“, mladi ga više ne vide kao opasnost već kao nešto što „svi rade“. To umanjuje svest o posledicama – navode u istraživanju.
Kada kockanje iz zabave prerasta u zavisnost?
Na pitanje kada kockanje prestaje da bude zabava i postaje zavisnost, mladi su u istraživanju pokazali “visok stepen prepoznavanja problema”. Upitnik je bio koncipiran kao niz tvrdnji, što je ispitanicima omogućilo da označe više situacija koje, po njihovom mišljenju, predstavljaju prelomni trenutak između zabavnog i problematičnog ponašanja.
Upravo zato je podatak da je neutralnih odgovora bilo svega 7% značajan – većina mladih ima jasan stav o tome šta zavisnost jeste.
Najveći broj ispitanika, čak 81%, zavisnost prepoznaje u trenutku kada osoba više ne može da bude dobro raspoložena bez kockanja.
U periodu apstinencije, koja označava period odvojenosti od kocke, osobe gube raspoloženje i motivaciju, i njihovo mentalno stanje se znatno menja, što mladi povezuju direktno sa zavisnošću – navode iz PROTECTE.
Finansijski aspekt sledi odmah iza toga. Više od polovine mladih (54%) zavisnost povezuje sa trošenjem velike sume novca. Sličan procenat njih (53,2%) smatra da svakodnevno kockanje predstavlja jasan znak zavisnosti, što pokazuje da mladi razumeju da učestalost igranja vremenom vodi gubitku kontrole.
Ipak, naredni odgovori su drugačiji. Čak 59% mladih smatra da je moguće povremeno kockanje bez rizika od razvoja zavisnosti.
Ovaj podatak otkriva opasnu iluziju kontrole i ukazuje da veliki deo mladih ne prepoznaje zavisnost kao proces koji nastaje postepeno.
Samo 24% ispitanika smatra da ne postoji „bezbedan“ oblik kockanja, dok 16% nije sigurno, što dodatno govori o nedovoljno jasnim granicama između zabave i rizika. 
Uprkos tome, većina mladih kockanje prepoznaje kao ozbiljan društveni problem. Više od polovine ispitanika (62%) smatra da kockanje nosi ozbiljne posledice, dok su odgovori “to je zabava” i “nemam stav” bili približno podjednako zastupljeni. Ovaj rezultat ukazuje na postojanje potencijala za preventivni rad sa mladima, posebno kroz škole i institucije koje već imaju ulogu u formiranju vrednosnih stavova.
Kada je reč o posledicama kockanja, mladi najčešće ističu finansijske dugove (72,1%) i sukobe u porodici (63,6%). U njihovim odgovorima prepoznaju se i slike iz svakodnevnog života – gubitak imovine, porodični raspadi i promene ličnosti zavisnika.
Upravo ovi primeri pokazuju da mladi kockanje ne doživljavaju kao apstraktan problem, već kao pojavu sa vrlo konkretnim i teškim posledicama koje su već videli u svom okruženju.
Reklame i sport – koraci koji prethode zavisnosti
Dostupnost onlajn kladionica i stalna prisutnost “kockarskih sadržaja” u medijima, dovode do toga da mladi kockanje doživljavaju kao deo zabave, a ne kao rizik, kažu iz PROTECTE.
Iako se reklame za klađenje sve češće pojavljuju u medijima i na društvenim mrežama, najveći broj mladih (47,3 o%) navodi da na njih ne obraća pažnju.
Ovakav rezultat može ukazivati na određeni stepen zasićenja ili svesnog ignorisanja reklamnih poruka – navode iz PROTECTE.
Ipak, istraživanje pokazuje da deo mladih prepoznaje potencijalni problem. Naime, 49% ispitanika smatra da reklamne kampanje za promociju sportskog klađenja utiču na njihove vršnjake.
Navedeno ukazuje na to da je društvo dozvolilo komercijalnim interesima da u velikoj meri oblikuju navike mladih.
Istovremeno, 45% mladih navodi da im je sport zanimljiviji kada se prati uz klađenje. Ono se, prema njihovom mišljenju, doživljava kao dodatni podsticaj jer nudi mogućnost nagrade onima koji prate i razumeju sport, čime se briše granica između razonode i rizičnog ponašanja.
Sport, koji se nekada smatrao stubom zdravog odrastanja i važnim osloncem zdravog društva, danas se sve češće pretvara u sredstvo za privlačenje mladih ka klađenju. Na to jasno ukazuje podatak da 45% mladih smatra da je sport zanimljiviji kada postoji mogućnost klađenja – ističu iz PROTECTE.
Kada je reč o posledicama, mladi zavisnost od kockanja najčešće povezuju sa anksioznošću i depresijom. Ipak, ističu da na samom početku dominiraju osećaji uzbuđenja i zadovoljstva, koji vremenom ustupaju mesto psihičkom padu, gubitku kontrole i socijalnoj izolaciji.
Uprkos svesti, 69% njih ne zna kome bi se orbatilo u slučaju da ima problem. Dok država beleži visoke prihode od igara na sreću, postavlja se pitanje da li se istovremeno dovoljno ulaže u kontrolu, prevenciju i zaštitu najosetljivijih grupa. Ovi rezultati, poručuju iz PROTECTE, ukazuju na potrebu za sistematskom edukacijom i preventivnim programima koji će mladima omogućiti, ne samo prepoznavanje opasnosti, već i razumevanje sopstvene uloge i odgovornosti u upravljanju rizicima.
