Kao i u 2023. i ove godine je projekat Udruženja ugostiteljskih i turističkih poslenika Zoran Mirašević Niš dobio najviše novca na gradskom konkursu za projekte u oblasti kulture. Prošlogodišnji scenario se ponovio i u slučaju drugoplasirane manifestacije, pa je Niš podržao kulturno-umetnički program Dana bureka. Niš nema jasnu kulturnu politiku, kriterijume za podršku, niti dovoljno novca za projekte, smatra stručnjakinja.
Od ukupno 5,6 miliona dinara koliko je opredeljeno po Konkursu za (su)finansiranje projekata u kulturi, i projekata umetničkih, stručnih i naučnih istraživanja u kulturi za 2024, milion dinara je još jednom otišlo udruženjima koja se ne bave primarno kulturom.
Za projekat “Očuvanje kulturno-istorijskog nasleđa grada Niša” Udruženju Zoran Mirašević odobreno je 700.000 dinara, dok je za projekat “Kulturno umetnički program kao glavni program u manifestaciji Dani bureka” Uniji pekara dodeljeno 300.000 dinara.
Ovo su dva najvrednija projekta u kulturi u Nišu za 2024, dok je na trećem mestu po količini opredeljenog novca projekat “Prvi međunarodni dečiji horski festival Čarobna nota Niš” udruženja Muzička radionica i hor Čarobna nota.
Ostala 34 podržana projekta dobijaju sume od 70.000 do 200.000 dinara. Za mobilnost, odnosno za putovanja kulturnih radnika/ca i ove godine opredeljeno je 856.000 dinara, od čega je najveći deo 300.000 dinara opredeljen Ansamblu “Mozaik” za turneju Ohrid 2024.
Podsetimo da je Udruženje ugostiteljskih i turističkih poslenika Zoran Mirašević Niš prošle godine dobilo milion dinara na istom konursu, od ukupno 4.150.000 dinara koliko je tada ukupno podeljeno. Skoro četvrtina je lani otišla za promociju hrane iz Konstantinovog doba na Gastro festivalu. Drugi najvredniji projekat je takođe bio kulturno-umetnički program Dana budeka, za šta je tada 450.000 dobilo Udruženje Svetionik.
Ocena stručnjaka bila je da je takva raspodela sramna, dok su organizacije koje se bave kulturom naglašavale da odustaju od projektnog finansiranja zbog premalih iznosa koje dobijaju.
Ima talenta, ali ne i jasne politike i para
Stručna javnost koja se bavi kulturom u Nišu ocenila je da Grad izdvaja “mizerne” sume za projekte u kulturi, te da je zato kultura u gradu na nivou na kome je. Profesor Fakulteta umetnosti Predrag Cvetičanin ranije je uporedio Niš sa Novim Sadom, koji je za iste svrhe u 2023. godini opredelio čak 3 miliona evra.
U odnosu na prošlu godinu, ove je za projekte u kulturi opredeljeno 1.450.000 dinara više. Međutim, ni to nije dovoljno za adekvatan razvoj kulture.
Radnica u kulturi Marija Peternel ističe da je ove godine u Novom Sadu suma još i veća nego prošlogodišnja, ali da u Nišu još postoji problem koji se ponavlja svake godine, bez obzira na zahteve, primedbe i kritike aktera sa kulturne scene i šire javnosti.
“Poređenja radi, u Novom Sadu je prošle godine izdvojeno ukupno 341.900.000 dinara, a ove godine su ta sredstva i veća i oni imaju potpuno različiti koncept konkursnog finasiranja. To ne znači da u Nišu ne postoje talentovani muzičari, vizualni umetnici, književnici, kreativni akteri na savremenoj umetničkoj sceni, već znači da ne postoji jasna strateška kulturna politika grada, niti podrška nezavisnoj kulturnoj sceni, čiji kapacititeti ne mogu da se razvijaju i čija je održivost sa ovakvom finasijskom podrškom nemoguća“, ističe Peternel.
Dodaje da je nedostatak finansija proteklih godina u Nišu razlog što ovde deluje manje organizacija civilnog društva koje se bave kulturom. Zbog ovakvih rešenja gradskog konkursa i nedovoljnog budžeta za kvalitenu realizaciju projekata, ističe, oni odustaju i ne konkurišu. Sporna je i raspodela tako malih sredstava.
“Situaciju čini još gorom, to što se i tako mala sredstva ne dele organizacijama koje se bave kulturom, već je veći deo sredstava dodeljen organizacijama koje se bave ugostiteljstvom i gastronomijom, humanitarnim organizacijama, organizacijama koje nikakve veze nemaju sa kulturom a još manje sa sveremenom umetnošću, zbog čega naš grad sve manje liči na grad treći po veličini u zemlji“, dodaje.
Nejasni kriterijumi za odabir projekata i loš kalendar
Peternel smatra i da je čitav konkursni proces problematičan jer nema jasnih kriterijuma na osnovu kojih se odlučuje o podržanim projektima. Ističe i da zbog kašnjenja gradskog konkursa nema kulturnih događaja u prvoj polovini godine.
“Problem koji uzrokuje dinamiku u realizaciji projekata je kalendar po kom se raspisuje Konkurs, sa velikim zakašnjenjem, što uzrokuje da prva polovina godine bude bez kulturnih događaja. Logično je očekivati da se Konkurs raspiše odmah po usvajanju budžeta Grada Niša, decembar mesec, dakle najkasnije u januaru mesecu”, zaključuje.
Većim budžetom za podršku projekata za kulturu na godišnjem gradskom konkursu, kao i za mobilnost umetnika, podržava se direktno razvoj umetničke i kulturne scene u Nišu, smatra Peternel. Dodaje da se time razvija i publika, utiče na održivost nezavisne kulturne scene i razvijaju kapaciteti organizacija, udruženja i institucija. Takođe se edukuje publika i šira javnost, promoviše i afirmiše Niš, utiče se direktno na decentralizaciju, transparentnost donošenja odluka, razvoj dijaloga i razmena mišljenja i kreiranje kuturnih politika.
