„Ravnopravnost u nauci podrazumeva veće učešče žena u donošenju odluka i ujednačeniji odnos oba pola u naučno-istraživačkim timovima“ – reči su poverenice za zaštitu ravnopravnosti Brankice Janković. Statistika pokazuje da se žene uglavnom opredeljuju za društvene i humanističke nauke, dok muškarci biraju studije tehnike, informatike i IT industrije. Da li su žene manje plaćene od muškaraca, da li žene ređe i teže napreduju od muškaraca, zašto napuštaju karijeru u nauci, iako su isto kvalifikovane kao muškarci – bile su neke od tema u EU info kutku u Nišu povodom Međunarodnog dana devojaka i žena u nauci koji se obeležava 11. februara. Pozitivne primere i podstrek ženama dale su naučnice koje su u svojim oblastima postigle zavidne uspehe na globalnom nivou.
Prema podacima UNESCO-a iz 2016. godine, samo 30% devojaka bira studije iz oblasti nauke, tehnologije, inženjerstva, informatike i matematike (STEN). Situacija u Srbiji je znatno bolja, jer se, prema podacima iz 2016. godine, 49% žena bavi naukom, a 51% muškaraca, navela je dr Aleksandra Pavlović, prodekanica za nauku i naučno-istraživački rad na Prirodno-matematičkom fakultetu u Nišu i koordinatorka projekta „Evropska noć istraživača”.
„Malo devojaka se danas opredeljuje za eksperimentalne nauke, više idu ka društveno-humanističkim. Razlog je možda to što eksperimentalne nauke zahtevaju rad u laboratoriji, koji je dosta iscrpljujuć, a ne znate šta ćete da dobijete. Provodite dane, nedelje, mesece redeći na projektima… Sa druge strane, postoje primeri devojaka koje zaista upišu osnovne, master i doktorske studije tehničkih nauka, ali na kraju, kada treba da se bave naučno-istraživačkim radom, one odustanu. Trebaće vremena da se podigne svest o doprinosu i značaju žena u svim aspektima nauke“, ističe Pavlovićeva.
Dr Dragana Cvetković Ilić prva je dobitnica priznanja „Žene u nauci“ i članica je Borda direktora ILAS-a (International Linear Algebra Society), najvećeg svetskog udruženja za linearnu algebru sa sedištem u Americi. Redovna je profesorka Departmana za matematiku niškog PMF-a, srednju školu i fakultet završila je pre roka i kaže da se ljubav prema matematici kod nje rodila još u detinjstvu.
„Imala sam želju da stalno idem napred i sve se dešavalo spontano. Uspesi su se ređali i prosto dolazili. Bez talenta, želje i rada u kontinuitetu ne može se do njih doći. Ko god radi časno i pošteno, uspeh će mu biti zagarantovan“, kaže Ilićeva.
U svakom poslu vrlo je važan tim sa kojim se radi, tvrdi Tijana Ljubisavljević iz kompanije Smartfire Block iz Kragujevca, i ohrabruje devojke i žene, kao i generalno sve u Srbiji, da ne odustaju i da se uvek bore za svoje ideje.
Dobitnica priznanja „Žene u nauci“ za 2019. godinu i dupla doktorandkinja Emilija Stojanović ističe odlučnost kao veoma važnu osobinu žena u nauci, koja uz dobru organizaciju i naporan rad uvek daje ozbiljne rezultate. Ona smatra da žene moraju da se izbore za slobodu:
„Mislim da je veoma važno da se Međunarodni dan žena i devojaka u nauci potencira, jer tako podstičemo mlade istraživače, u ovom slučaju žene, da nastave da se bave naučno-istraživačkim radom. To je put kojim treba da idu ukoliko žele rodnu ravnopravnost u ovoj oblasti. Opredelila sam se za nauku umesto za sport jer naukom mogu da se bavim godinama, dok je granica za žene koje se bave sportom maksimalno do 30. godine“, istakla je ona.
Još jedan od načina za promociju naučnica jeste i konkurs za nagrade EU za 2020. godinu za žene inovatorke. Konkurs je otvoren do 21. aprila za kandidatkinje iz zemalja EU, ali i onih koje učestvuju u programu Horizon 2020, gde spada i Srbija. Ova nagrada prepoznaje ulogu žena u inovacijama i odaje počast izvanrednim dostignućima preduzetnica koje vode inovativne kompanije. Cilj nagrade je da se podigne svest o potrebi za većim brojem preduzetnica, kao i da stvori snažne uzore za žene i devojke.
Povezane vesti
Moć glasova žena: Kako je ukinuta zabrana telefona u pripremnoj sobi niškog porodilišta 
Osvetnička pornografija: Bez uvođenja u Zakon, pravda teško ostvariva 
ŽENE U JAVNOJ SFERI – VERBALNO NASILJE KAO REALNOST? 
Možda bi baš ona spasila čovečanstvo – Posebna podrška i rodna analiza za Srbiju jednakih prava i mogućnosti