„Osnovni elementi ustava, koji i imaju najveći uticaj, tu su da ograniče vlast i kanališu je u institucije, a ne da ona sa neke druge strane deluje nekontrolisano. Kroz zaštitu prava i kroz ograničavanje vlasti dobijamo sistem koji postavlja osnove za demokratiju“, kaže profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu Nebojša Vladisavljević.
Poštovanje ljudskih prava i prava manjina je u aktuelnom Ustavu Republike Srbije zagarantovano. Problem nastaje kada se ta ustavna rešenja ne primenjuju.
„Naš Ustav govori o slobodnim i poštenim izborima, a mi takve izbore u praksi nemamo; Ustav govori o zaštiti osnovnih sloboda i prava građana, a mnoga od njih se na dramatičan način krše, kao što su medijske slobode, pa kritičari vlasti ne mogu da svoja mišljenja podele sa drugima putem medija. Kod nas se previše pažnje daje formalnim promenama Ustava, a rešenja koja postoje, iako podložna kritici, ipak se ne primenjuju“, navodi on i dodaje da o nijansiranju rešenja ovog dokumenta možemo pričati tek kada se ovo promeni nabolje.
Profesor Fakuleta političkih nauka Đorđe Pavićević saglasan je sa svojim kolegom i dodaje da u aktuelnom Ustavu stoji da je Republika Srbija socijalna država, da su ljudska prava zagarantovana:
„Ustav treba da postane konstitutivni dokument, dakle, ne služi samo vlasti i sudovima, već da nas ujedinjuje kao nešto što bi bila Srbija kao politička zajednica“.
Problem sa Ustavom i poštovanjem ovog najvišeg državnog akta profesor Pavićević vidi u čestim promenama. Čak jedanaest ustava važilo je na ovim prostorima od 1835. godine, dok je Ustav Sjedninjenih Američkih Država donet 1787. godine i do sada izmenjen 27 puta dodavanjem amandmana na već postojeći akt.
„Mi smo veoma često menjali Ustav, i ne samo to – već i državni okvir na koji se taj Ustav odnosi. To je veliki problem jer u stabilnijoj državi možete da se pozovete na odluku Ustavnog suda iz bilo koje godine, dok ovde imate situaciju da se interpretacija Ustava menja svakih desetak godina“, navodi profesor Pavićević.
Naš sagovornik razlog vidi i u kompromisima koji se prave, jer je za promenu Ustava potrebna dvotrećinska većina u Narodnoj skupštini:
„To ne može da se izbegne jer se tu pitaju političke stranke, pa je potrebna dvotrećinska većina i tu mora neki kompromis da se napravi pošto trenutna vlast nema dvotrećinsku većinu u Skupštini“, kaže profesor Pavićević i navodi da su poslednja dva ustava doneta pod pritiskom – onaj iz devedesetih kojim su pokrajine izgubile autonomiju, a ovaj aktuelni donet je pod pritiskom Kosova i evropskih integracija.
Akutuelna najava izmene Ustava u oblasti pravosuđa, o kojoj se priča poslednjih godinu dana, nije naišla na odobravanje stručne javnosti. Predlog će ipak biti prosleđen u Skupštinu na glasanje. Profesor Pavićević navodi da Ustav i sve u vezi sa najvišim državnim aktom mora biti stalni predmet pažnje javnosti, što šire, što stručne. Odluke koje se kroz Ustav donose mora da prati uključivanje javnosti, tvrdi on:
„Iako neko kaže da većina nije stručna da raspravlja o ovim pitanjima, treba ljudima predstaviti šta se želi tim ustavom i videti da li pristaju na to. Bez toga će stalno biti ovih lomova, nestabilnosti, što se ne sviđa narodu“.
Poredeći kontinuitet i tradiciju ustavnosti u drugim zemljama i česta menjanja ustava u Srbiji, profesor Vladisavljević napominje da su promene u ustavima i širenje prava na druge kategorije inicirane iz naroda.
„U Sjedinjenim Američkim Državama sredinom dvadesetog veka značajna manjina, Afroamerikanci, borila se da Ustav primeni prava koja su važila za sve ostale. Donošenje ustava stvara okvir za zaštitu prava, ali se za tu zaštitu u realnom životu treba izboriti. Tu je i suština demokratije – ne možete očekivati da se neko drugi bori za ostvarenje vaših prava ako vi sami to ne učinite“, zaključuje.
