Da li ste ikada bili žrtva nekog krivičnog dela? Ako niste, onda treba da budete srećni jer spadate u izuzetno mali broj onih koji nikada nisu bili žrtve. Prema podacima Evropske komisije, čak 15%, odn. 71.000.000 stanovnika EU je 2017. godine bilo žrtva krivičnih dela. Nažalost, Srbija ne vodi ovakvu evidenciju.
Vrlo često ni sami nismo svesni činjenice da lako možemo postati žrtva nečijeg nezakonitog ponašanja. U trenucima kada najmanje očekujemo, neko nam može oteti kakvu dragocenost, novčanik ili mobilni telefon. Ili, možemo doživeti nešto drugo. U tim slučajevima, najpre, osećamo strah praćen zbunjenošću, osećajem nemoći i nedostatka kontrole. Ovo nas može paralisati i biće nam potrebno neko vreme da se opet osećamo bezbedno. Kome se u tom slučaju obratiti? Kome se požaliti? Kako vratiti taj osećaj bezbednosti i osloboditi se straha? Od koga tražiti zdravstvenu, psihološku ili pravnu pomoć? Kako nastaviti sa životom?
Odgovori
Na sva ova pitanja odgovor treba da pruži Nacionalna strategija za ostvarivanje prava žrtava i svedoka krivičnih dela, čija je priprema u završnoj fazi. U okviru pristupanja EU, Srbija je prepoznala značaj uspostavljanja jedinstvenog sistemskog rešenja prava i položaja žrtava. Zato je prošlog leta formirana radna grupa koja će raditi na izradi ove strategije.
Kompleksnost rešavanja ovog pitanja dovela je do toga da radnu grupu čine predstavnici najviših pravosudnih institucija (Vrhovnog kasacionog suda, Visokog saveta sudstva, Državnog veća tužilaca, Republičko javno tužilaštvo), kao i predstavnici Ministarstva unutrašnjih poslova i Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja te nevladinih organizacija Yukom, ASTRA i Srpskog udruženja za krivično pravnu teoriju i praksu. Projekat sprovodi OEBS, uz finansijsku pomoć EU.
Šta je cilj strategije?
Cilj ove multisektorske grupe je da osmisli i izgradi standardizovan, kvalitetan, jasan i lako dostupan sistem podrške žrtvama. Strategija ide korak dalje i definiše konkretne mehanizme koji će uključivati koordinisani rad brojnih institucija vladinog i nevladinog sektora kako bi sa na najbolji način iskoristili postojeći ljudski i materijalni resursi.
Prema sadašnjem planu, ona treba da pokrije period od šest godina, od 2019. do 2025. godine, u okviru kojeg će biti izrađena dva akciona plana u trajanju od po tri godine. Ovi planovi treba da daju odgovore na pitanja ko, gde, u kom roku i na koji način treba da pruži adekvatnu pomoć žrtvama i svedocima, te urediti finansijski aspekt za realizaciju strategije. Namera pisaca strategije jeste da se nakon inicijalnog perioda od tri godine razmotri dokle se stalo sa strategijom te isplanirati šta je potrebno uraditi da bi se neostvareni deo strategije pretvorio u delo.
Usvajanje strategije – dokle se stiglo
Krajem maja ove godine održan je poslednji u nizu sastanaka radne grupe i utvrđen je njen sadržaj koji će biti upućen Ministarstvu pravde. Ovo ministarstvo će inicirati javnu raspravu, nakon koje će se radna grupa još jednom sastati i u tekst strategije uneti eventualne izmene i komentare koji budu pristigli u toku te rasprave. Ovime će biti utvrđen konačni predlog strategije, a potom će Vlada Republike Srbije usvojiti ovaj tekst.
Ukoliko se sve bude odvijalo planiranom dinamikom, strategija će početi da se primenjuje početkom jeseni ove godine.
Šta strategija konkretno donosi?
U sadašnjem nacrtu strategija predviđa ustanovljavanje Službi za podršku žrtvama i svedocima pri višim sudovima u Srbiji. Ove službe pružaće standardizovanu proceduru pomoći koja će uključivati individualnu procenu potreba i rizika žrtava, definisaće ko, kada, kako i gde će pružati pomoć žrtvama i slično.
Jedan od velikih problema sa kojima se žrtve sada susreću jeste nedostatak senzibilnosti za njihove potrebe. Najveći deo tog problema leži u nedostatku potrebnih znanja i veština za rad sa ovim osetljivim grupama. Zato će strategija propisati obavezu da sudije, tužioci, advokati i policija prolaze posebne obuke. Kada je reč o policiji, predviđa se pokretanje kontakt tačaka u policijskim stanicama.
Pored pomenutih činilaca, obuke će prolaziti i zaposleni u centrima za socijalni rad, psiholozi u školama, mediji, zaposleni u sigurnim kućama, porodičnim savetovalištima i slično. Planiran je i treći vid podrške u vidu obuka za trenere. Dalje, dosadašnji sistem nije prepoznavao ulogu psihologa. Ova strategija to menja.
Strategija će još jednom potvrditi postojeća prava žrtava i svedoka krivičnih dela, pre svega u domenu isticanja i ostvarivanja naknade štete zbog učinjenog krivičnog dela, ali i afirmisati nova prava. Strategija predviđa i uspostavljanje i vođenje jedinstvene evidencije o žrtvama poput one koju vodi Evropska unija sa početka teksta.
Šta dalje?
Ukoliko želite, razvoj i implementaciju Strategije, možete pratiti redovno putem sajta http://www.podrskazrtvama.rs. Na ovom sajtu možete saznati ko sve može postati žrtva, na koji način, ko žrtvama pruža podrške i kakvu, te upoznati se sa pravima žrtava. Najvažnije od svega, na sajtu možete pronaći i spisak SOS telefona kao jedno od efikasnih načina pomoći i podrške žrtvama.
Autor:
Advokat Predrag Popović, polaznik Multimedijalne škole novinarstva 2019.
