Iako je krenuo iz daleke Kine, koronavirus se proširio širom sveta. Sve zemlje, koje se bore sa ovom pandemijom, muči isti problem: nedostatak dezinfekcionih sredstava, zaštitnih maski i rukavica, često i toalet papira. Šta je isto, a šta različito u merama koje se u evropskim državama primenjuju kako bi se sprečilo širenje ove zarazne bolesti? Šta je zajedničko ljudima koji se suočavaju sa pandemijom? Naši sagovornici iz nekoliko zemalja pogođenih koronavirusom podelili su sa nama svoja iskustva, strahove i osećanja.
Dragan Jovanović živi u Beču i kaže da je vlada ove zemlje prve mere uvela tek kada je broj zaraženih prešao 100, ali da su mnoge firme još pre toga podelile zaposlene u grupe i po određenom rasporedu ih slale na rad od kuće. Austrija je, kaže Jovanović, prvo zatvorila škole, fakultete i vrtiće, ograničila rad restorana, barova i klubova do 15 sati, zabranila letove prema Španiji, Italiji i Francuskoj, i odmah donela meru zatvaranja tržnih centara. Od 20. marta potpuno je zabranjen rad ugostiteljskih objekata, zatvorena su dečja igrališta i teretane na otvorenom, a broj ljudi okupljenih na jednom mestu ograničen je na pet.
„Ljudi mogu da izađu i prošetaju u bilo koje doba dana, ali da pri tome drže odstojanje od dva metra. U grupi mogu da se kreću isključivo oni koji žive zajedno, za odstupanje od toga plaća se kazna od preko 2000 evra po čoveku. Mada, prošle nedelje smo izašli dva puta do parka koji je bio prepun, uz poštovanje grupisanja i odstojanja, ali ja nisam video nijednog policajca. Olakšavajuća stvar za vozače je da se parking ne plaća do daljeg, jer su ljudi tako mobilniji i mogu kolima da cirkulišu neometano. Time se upotreba javnog prevoza smanjila za 80 posto, dok su ljudi generalno smanjili međusobni kontakt za 75 posto, što je bio i cilj mera“, priča Jovanović.
Svih prehrambenih proizvoda u Beču ima, kaže on. Brašna, ulja, testenina, pirinča nema svuda, ali mogu da se nađu, a najmanje ima toalet papira, umesto kog ljudi kupuju ubrus, papirne i vlažne maramice, sudeći po njihovoj dostupnosti. U apotekama ima svih lekova, ali nema rukavica, maski i dezinfekcionih sredstava.
„Generalno, ovde nema panike i ljudi mi deluju disciplinovano. Informacije o virusu pratimo preko sajta ministarstva zdravlja, koji se ažurira dva puta dnevno. Zabrinutost kod ljudi postoji zbog posla, jer je ovaj virus poljuljao ekonomiju iz korena. Država je izdvojila novac za podršku poslodavcima kako bi se izbegla otpuštanja. Firma koja aplicira za ta sredstva smanjuje zaposlenima radno vreme za nekih 50 posto, a platu od 10 do 20 procenata. Nadam se da će na tome da se zadrže, s obzirom na to da nam je sinoć stigao mejl o smanjenju plate, detalje još uvek ne znam“, priča Jovanović.
Ivana Tijanić živi u Valhejmu, regija Bavarska u Nemačkoj, i kaže da tamo važe slična pravila kao i u Austriji: dozvoljeno je kretati se samo sa članovima svoje porodice, sa drugim ljudima se ne sme ni stajati na ulici, a ne smeju se ni posećivati po kućama.
„Škole su zatvorene od početka prošle nedelje, kafići i kafane radili su do 15 sati, mislim da se sada zatvaraju potpuno i da će raditi samo dostavu. Panike među ljudima, čini mi se, ima, ali ne previše. Kao i verovatno svuda, nigde nema maski, dezinfekcionih sredstava i toalet papira, svega ostalog ima. Jedno vreme je mleko bilo kritično, ali sada ga ima. Mnogo se kupuju i makarone i špageti“, priča Tijanićeva i dodaje da je za sada u mestu gde ona živi moguće kretati se vozom, koji nije ukinut.
U Sloveniji je, prema rečima Marije Ristić, koja sa porodicom živi u Ljubljani, potpuno prekinut autobuski, železnički i avio-saobraćaj. I kod njih su od prethodnog ponedeljka zatvorene obrazovne ustanove, ali i svi restorani, kafići i tržni centri.
„Rade samo supermarketi, apoteke, pumpe, poljoprivredne apoteke i prehrambene prodavnice, ali skraćeno, od 8 do 18 sati. Od kuće radi veliki broj ljudi, odnosno svi koji to mogu. Ja sam radila u tržnom centru i sad imam status čekanja i primaću 80 posto plate dok sve ovo traje“, priča Ristićeva i dodaje da ljudi, makar oni iz njenog okruženja, nisu u panici, ali da ima i onih koji jesu.
„Mi inače idemo u velike kupovine dva puta mesečno, i išli smo pre sedam dana, pola sata smo čekali na kasi. Bila je ogromna gužva, ljudi su pravili zalihe, što ipak pokazuje da su uspaničeni. U prodavnicama u poslednjih desetak dana nema ni suvog ni svežeg kvasca, na rafovima je manje brašna, ali ga ima. Sredstva za dezinfekciju, kao ni maske, ne mogu da se nađu već desetak dana, od kada je počelo u Italiji da bude ozbiljno“, kaže ona i dodaje da je i kod njih kretanje ograničeno, te da je dozvoljeno šetati samo sa članovima porodice, a sme da se ide u prirodu i parkove. Kako kaže, ljudi u Ljubljani su vrlo disciplinovani i gotovo nigde ne izlaze, iako nemaju uveden policijski čas.
Školovanje u Sloveniji funkcioniše tako što učenici dobijaju gradivo preko mejlova svojih roditelja i imaju obaveze svakodnevno.
„U medijima se čuje da postoji strah, jer se svi ovde plaše italijanskog scenarija i svi nam ponavljaju da ostanemo kod kuće, da je to najbitnije. Svi naši prijatelji i poznanici drže se toga, ne posećujemo se i ne idemo gotovo nigde“.
Strah se oseća i u nama najbližoj Severnoj Makedoniji, kaže Katerina Denkovska, koja sa porodicom živi u Kumanovu.
„Mi u maju očekujemo bebu, a u karantinu smo. Potresnije ne može da bude! U prodavnicama ima svega, ali ima i panike, jer ljudi previše kupuju. Nema samo maski i rukavica, a i cena im je dosta skočila, kao i cena voća. Kao i uvek, neki kriziraju, neki profitiraju“, priča Denkovska i dodaje da već nedelju dana radi od kuće, jer joj posao to dozvoljava, ali da ima ljudi koji rade potpuno normalno. Administracija radi, ali je prekinut rad sa strankama.
„Jeste uvedeno vanredno stanje, ali još uvek nema policijskog časa. Neki ljudi se ponašaju prilično nonšalantno, naročito starije generacije, kao da se ništa ne dešava. Ipak, većina ljudi poštuje donete mere i naravno, održavaju higijenu i sve što se preporučuje u zaštiti od ovog virusa“, opisuje nam stanje iz susedstva Denkovska.
Stanje u Srbiji nije mnogo različito u odnosu na ostale evropske zemlje, naročito kada je u pitanju nedostatak zaštitnih i dezinfekcionih sredstava na tržištu. Prema iskustvima iz Kine i savetima ondašnjih stručnjaka, uz striktno pridržavanje stabilizacija stanja može da se očekuje za četiri nedelje. Zato, #ostanitekodkuće.
