Mnoge glumice, muzičarke, novinarke i druge žene sa javne scene deo su kampanje organizacije Autonomni ženski centar, kojom se prikupljaju donacije za žene koje su doživele nasilje. Donacije su moguće putem sajta AŽC, gde postoji mogućnost i mesečne pretplate.
Ana Manojlović, Brana Antović, Jelena Stupljanin, Zejna, Konstrakta, Olivera Kovačević, Iva Parađanin, Jelisaveta Orašanin, Tanja Bošković, Bojana Vunturišević, neke su od 30 žena koje su deo kampanje.
U ljubičastim sakoima i sa crvenim tašnama poručuju zbog čega niko ne sme da dira slobodu žene, i da donacijama može da se pomogne onima koje su to nasilje preživele, ali još nemaju život potpuno u svojim rukama.
“Doniraj! Da njeno ponovo bude njeno”, osnovna je poruka njihove kampanje.
Iz organizacije AŽC objašnjavaju da su pokrenuli Fond za plaćanje urgentnih troškova za žene koje su u situaciji nasilja. To su medicinski pregledi, sudske takse, urgentni smeštaj, besplatna pravna pomoć, nabavka hrane, higijene ili udžbenika za decu, troškovi prevoza za odlazak u institucije i sl.
“Žene često nemaju zdravstveno osiguranje ili je poželjno da ih pregleda i lekar sudske medicine, (ovi pregledi se naplaćuju), nemaju finansijska ili dovoljna finansijska sredstva da izdržavaju maloletnu decu jer bivši nasilni partneri odbijaju da plaćaju alimentaciju, ne mogu da plate sigurno urgentno prenoćište u slučajevima visokog rizika kad napuštaju nasilnog partnera, nemaju sredstava da plate sudske takse i druge sudske troškove prilikom pokretanja postupka razvoda i zaštite od nasilja u porodici, i sl” navode na svom sajtu.
Zašto crvena tašna?
Iz AŽC-a kažu da je upravo crvena tašna održala u životu jednu ženu koja se, nekada davno, izborila za život bez nasilja. U intervjuima koje su saradnice AŽC radile sa ženama žrtvama nasilja, rečenica jedne žene svima je ostala u sećanju.
“Ceo život sam želela da imam crvenu tašnu i kupila sam crvenu tašnu”, saznale su u intervjuu sa ženom.
Ispunila je sebi želju kada je počela da živi slobodno.
“Zato je baš crvena tašna lajtmotiv ove kampanje. S ponosom i ljubavlju je nosi 30 žena, u ime svih onih koje je žele i onih koje je nikad nisu dobile. Kao simbol nade i vere da je život bez nasilja moguć za svaku od nas”.
Kažu da je početkom ove nedelje kampanja vidljiva i na bilbordima u Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Subotici, Kragujevcu, Kruševcu, Čačku, Novom Pazaru, Šapcu, Leskovcu, Smederevu, Kraljevu. Pozivaju sve koji mogu da pomognu.
“Pozivamo kompanije da jednokratnim donacijama podrže rad AŽC, pozivamo građanke i građane, koji su u mogućnosti, da trajnim nalozima na iznose koji neće opteretiti njihov budžet, postanu naše stalne donatorke i donatori. Ako nas ima mnogo koji doniramo, i sa malim iznosima, učinićemo mnogo”, poručuju iz AŽC-a.
Nasilje nad ženama u Srbiji
Inače, ova organizacija pomogla je na desetine hiljada žena koje su doživljavale partnersko nasilje.
“Nasilje nad ženama je ispoljavanje istorijski nejednakih odnosa društvene moći između muškaraca i žena koji su doveli do diskriminacije i dominacije nad ženama od strane muškaraca i do sprečavanja potpunog napretka žena. Nasilje nad ženama je jedan od osnovnih društvenih mehanizama kojima se žene prisiljavaju da budu u podređenoj poziciji u odnosu na muškarce. Nasilje nad ženama je prepreka u postizanju jednakosti, razvitka i mira”, navode na svom sajtu definiciju nasilja nad ženama UN-a.
Svake godine u Srbiji bude ubijeno između 20 i 30 žena u prodičnom nasilju, ali još nema zvaničnog registra femicida, već se podaci dobijaju iz medija.
Femicid nije posebno krivično delo u domaćem zakonodavstvu, pa nije ni prepoznato kao ubistvo žene zato što je žena.
Povezane vesti
Moć glasova žena: Kako je ukinuta zabrana telefona u pripremnoj sobi niškog porodilišta 
Zorica Mršević: Mediji sve bolje razumeju fenomen nasilja nad ženama 
Ako žene stanu, staje sve – poručuju Bosanke posle femicida i traže podršku 
Šta se dešava sa decom žrtava femicida – ona nisu „ni broj“ u statistikama institucija