Do pre samo dvadesetak godina, sa medijima smo bili načisto: vesti, informacije i drugi sadržaji objavljivani su u novinama i magazinima, radijskim i televizijskim emisijama, i tako stizali do masovne publike – poslednje karike u ovom lancu.
Danas imamo Internet – ne lanac, već mrežu digitalnih veza, koja nema ni početak, ni kraj.
Ali kada je reč o medijima, jedna stvar se, ipak, nije promenila – sadržaji se i dalje stvaraju iz političkih, društvenih i komercijalnih razloga, u cilju prodaje proizvoda i usluga, vrednosti ili ideja, vama, vašoj porodici ili prijateljima.
Dok se mi igramo, učimo ili komuniciramo sa drugima, naš digitalno povezani svet se neprestano menja. Digitalni alati i sadržaji postaju sve kompleksniji, i sve nam je teže da ih razumemo. Da bismo se u ovom bogatom ali izazovnom svetu snašli, moramo znati kako da pristupimo digitalnim sadržajima, kako da ih analiziramo i procenjujemo, ali i proizvodimo, stvaramo. Skup ovih veština zovemo digitalna pismenost.
Pronaći, razumeti, stvoriti
Digitalna pismenost se različito definiše, ali uvek podrazumeva veštine 21. veka povezane sa efikasnom i prikladnom upotrebom tehnologije. Da bismo bili digitalno pismena osoba, nije dovoljno da znamo da pošaljemo mail ili postujemo na društvenim mrežama. Da bismo ostvarili svoje ciljeve i zadatke živeći, učeći i radeći u savremenom društvu neophodna nam je sposobnost da tehnologije koristimo na pouzdan i kreativan način, uz kritičko promišljanje.
Zato snalaženje u digitalnom okruženju zahteva istovremeno kognitivne i tehnološke veštine, koje se mogu svrstati u pet kategorija:
1. Prva podrazumeva umeće pretraživanja informacija na Internetu.
2. A kada pronađemo informacije koje su nam potrebne, vreme je za njihovu evaluaciju, analizu i primenu kritičkog razmišljanja. Digitalno pismena osoba postavlja važna pitanja u vezi sa sadržajem koji konzumira – Ko je kreirao sadržaj i zašto? Kako se poruka distribuira i koje tehnike se koriste za privlačenje pažnje? Da li je naveden izvor podataka i informacija? Razmišlja o životnim stilovima i vrednostima koje sadržaj reprezentuje.
Uz to, važno je da mislimo i na bezbednost, zaštititimo se od zloupotreba, maltretiranja ili krađe intelektualne svojine.
3. Kako bismo informacije koje smo pronašli efikasno koristili, treba najpre da znamo kako da ih sačuvamo i organizujemo.
4. Ali veštine digitalno pismene osobe podrazumevaju i stvaranje, a ne samo konzumaciju sadržaja koji su napravili drugi. Zato produkcija teksta, slike, videa ili podcasta čini četvrtu kategoriju ovih veština.
5. Sposobnost da ove sadržaje stvaramo kroz kolaboraciju sa drugima, kao i veština njihovog prenošenja i deljenja, poslednja je kategorija alata važnih za privatni, društveni i poslovni život čoveka u 21. veku. Pošto se digitalni tekstovi pišu kako bi bili deljeni, veoma je važno da znamo kako da efikasno prenesemo svoje ideje drugima. Razmišljajte unapred o potencijalnim efektima i posledicama onog što delite. Kako to utiče na druge, kakvu bi reakciju moglo da izazove?
Važno je i da razumemo kako funkcioniše digitalni otisak – informacije o nama koje pasivno ili aktivno ostavljamo na Internetu. Ove informacije oglašivačima omogućavaju bolji uvid u našu ličnost, a samim tim i veću efikasnost reklama koje će nam prikazati.
Internet kao saveznik
U današnjem svetu, skoro svaki posao podrazumeva digitalnu komunikaciju, pa je digitalno opismenjavanje učenika izrazito značajno. Uz to, digitalna pismenost od ključne je važnosti za đake i studente kojima je Internet primarni izvor informacija.
Dobra vest je da mnoge od ovih veština već imamo. Gotovo da više nema osobe, naročito mlade, koja ne zna da pošalje mail ili da koristi pretraživač.
Ali kako se tehnologije ubrzano menjaju i razvijaju, veštine digitalne pismenosti zahtevaju i veliku fleksibilnost i spremnost za celoživotno učenje.
Rezultati će, ipak, opravdati ovaj trud. Digitalno pismena osoba zadatke će završiti brže i efikasnije – uštedeti vreme, i dobiti bolji rezultat.
‘Ovaj sadržaj podržan je dodelom granta u okviru regionalnog projekta Mediji za građane-građani za medije, projekat sedam organizacija za razvoj medija (Fondacija “Mediacentar”, Albanski medijski institut, Makedonski institut za medije, Institut za medije Crne Gore, Novosadska novinarska škola, Mirovni institut, SEENPM) iz zemalja Zapadnog Balkana čiji je cilj izgradnja kapaciteta organizacija civilnog društva u regionu za unapređenje medijske i infomacione pismenosti (MIP).’
