Srpska napredna stranka ubedljivo je pobedila na parlamentarnim, lokalnim i pokrajinskim izborima, prema rezultatima svih organizacija koje su brojale glasove u nedelju, 21. juna. Naprednjaci su “pokupili” većinu glasova čak i u Paraćinu i Šapcu, mestima koja je do sada vodila opozicija, a nisu pobedili u samo četiri opštine u Srbiji. Većina se slaže da ovakvi rezultati uopšte nisu iznenađujući, dok se posle izbora reči “demokratija” i “višepartijski sistem” stavljaju pod znak pitanja.
Raspored snaga u parlamentu, gde su cenzus prešle liste formirane oko SNS-a, SPS-a i SPAS-a, nije iznenađujuć, smatra i Dragan Dobrašinović iz Topličkog centra za demokratiju i ljudska prava.
“Osim par malih iznenađenja na margini političke scene, a tu mislim na odličan rezultat POKS-a i nešto slabiji PSG-a, izbori su protekli u skladu sa mojim očekivanjima. Kampanja bojkota i strah od virusa uticali su na nešto manju izlaznost, što je dodatno popravilo procenat SNS-a koji bi svakako bio visok. I što se tiče lokalnih izbora, rezultat je sasvim očekivan”, smatra Dragan Dobrašinović iz Topličkog centra za demokratiju i ljudska prava.
Kako kaže, ovi izbori za našu zemlju vrlo jasno najavljuju još manje demokratije, a više autokratije.
“Manjak vidljivih političkih ideja biće nadomešćavan viškom političke represije. U Srbiji će bujati korov neslobode, a Srbi će, kada se slobode užele, morati po nju u neko pristojnije inostranstvo, kao nekada u Trst po farmerice”.
Za ovakve rezultate, smatra Dobrašinović, nisu odgovorni ni oni koji su glasali za SNS, niti oni koji nisu izašli na izbore.
“Nema tu ni krivih ni pravih. Svako je postupio u skladu sa svojim razumevanjem političkih prilika ili preuzetim obavezama i ishod je tu. Ono što ne treba nikako zanemariti je okolnost da će posledice svojih izbora snositi svi, ali ne i svako prema zasluzi”.
U Skupštini Srbije na oko 190 stolica od ukupno 250 sedeće poslanici Srpske napredne stranke i odlučivati o najbitnijim stvarima za život stanovnika ove zemlje. Slična je situacija i u skupštinama svih gradova i opština u našoj zemlji, sa izuzetkom četiri opštine u kojima SNS nije dobio najviše glasova. Ovakva pozicija vladajućoj partiji daje mnoge privilegije.
“SNS će dobiti priliku da u delo sprovede najsmelije totalitarističke snove filovane lažnim patriotizmom, a građani mogućnost da se uvere kako izgleda putovanje od lošeg ka gorem. Sve u svemu, mnogo buke koja treba da skrene pažnju sa mnogo korupcije, mnogo nepotizma i mnogo niti koje povezuju visoku politiku i organizovani kriminal”, smatra naš sagovornik.
Postavlja se pitanje da li će opozicija posle ovakvih rezultata doneti neke zaključke koji će joj pomoći u budućem političkom delovanju.
“Ovo što se u Srbiji danas zove opozicijom pokazaće da je nešto naučilo samo ukoliko se nakon ovog debakla politički penzioniše. To važi i za opoziciju koja je izašla na izbore i za one koji su istrajali u tragikomičnom bojkotu. Ovo se, naravno, neće dogoditi”, kaže Dobrašinović i dodaje da u budućnosti neće biti previše bitno da li će SNS oslabiti: “Bitno je da li će društvo uspeti da kreira političku alternativu koja će u političkom i vrednosnom smislu, kao i odnosu prema javnom interesu, biti po svemu drugačija od kompletne sadašnje političke ponude. Od toga ključno zavisi budućnost Srbije. Bez toga će svaka promena na vlasti biti beznačajna i kozmetička”.
Kako kaže, i samim spuštanjem izbornog cenzusa u izbornoj godini vlast je još jednom pokazala koliko je daleko spremna da ode u gaženju demokratskih principa i političkog fer pleja.
“U praksi je ova izmena povećala motivaciju malih stranaka da učestvuju u izbornoj trci i omogućila Šapićevoj izbornoj listi ulazak u skupštinu. Sve u svemu, malo lažnog legitimiteta za SNS, ništa bitno”.
Sve veća nezainteresovanost za politiku i sve manja izlaznost građana na izbore može da se promeni uvođenjem kombinovanog izbornog sistema, u kojem bi se deo poslanika birao proporcionalno, a deo po većinskom principu, smatra Dobrašivnović.
“Tako bi se glasalo i za liste i za konkretne ljude i to bi povećalo motivisanost građana za učešće u izbornom procesu. Sve dok građani ne budu mogli jasno da identifikuju svoje političke predstavnike, imaćemo nizak stepen izlaznosti, nizak nivo političke odgovornosti i krizu parlamentarizma u Srbiji. Ovo, naravno, neće rešiti sve naše probleme, ali bi mogao biti pristojan početak povratka građana politici i povratka politike građanima”.
O čemu je u našoj emisiji “43/21” Dobrašinović pričao neposredno pred izbore, pogledajte ovde.
