Uprkos tome što lekari godinama odlaze iz Srbije kako bi svoje zaposlenje pronašli u nekoj od evropskih zemalja, nadležno ministarstvo i dalje nema nikakav podatak koliko je lekara do sada zapravo otišlo. Veće plate i bolji uslovi rada glavni su razlozi njihovog odlaska, međutim, država nema konkretne mere, kojima bi sigurniju budućnost svojim studentima medicine ponudila u Srbiji, zaključci su debate „Diplome bez granica – ko će da nas leči“.
Podaci Lekarske komore Srbije pokazuju da godišnje 700–900 lekara zatraži sertifikat radi odlaska u inostranstvo. To obuhvata i one koji odu da rade na duže, ali i one koji otputuju kako bi, primera radi, održali predavanja, pa se vrate redovnom poslu u Srbiji.
Državni sekretar Ministarstva zdravlja prof. dr Ferenc Vicko rekao je da „na nivou Srbije nema velikih pomeranja kada je reč o nedostatku lekara i sestara. Najmanje zaposlenih u ovom sektoru je, gledano po regionima, na severu Bačke i u Sremu, dok je najviše ovde, u niškom regionu“.
Ipak, nije bio precizan oko toga da li je broj zaposlenih lekara i medicinskog osoblja dovoljan za zbrinjavanje ljudi koji su ka tim kliničkim centrima, domovima zdravlja i ambulantama usmereni. Ono što se, kako je naglasio, u Srbiji menja od grada do grada jeste i dohodak zdravstvenih radnika. „Postoje velike razlike u platama između Beograda i Novog Sada, pretpostavljam, Niša, Kragujevca“, naveo je državni sekretar.
Direktor Kliničkog centra Niš prof. dr Zoran Radovanović izjavio je „da je cilj razvijanje regionalnih zdravstvenih centara u Leskovcu, Vranju, Prokuplju, kojima bi niški klinički centar mogao da pruži pomoć i podršku“.
Kada je reč o zapošljavanju mladog kadra, prof. dr Saša Živić nije optimista.
„Trenutno je na birou više od 3000 nezaposlenih, a Klinički centar Srbije raspisao je konkurs za tek 17 lekara“ i dodao da ni u Nišu situacija nije bolja jer je, primera radi, „čak 37,5% pedijatara starije od 55 godina“.
Na to što, pogotovo u manjim mestima, nema dovoljno lekara i specijalista, direktno utiče na kvalitet zdravstvene zaštite građana, upozorio je i predsednik Sindikata lekara i farmaceuta Srbije dr Rade Panić. Kao primer je uzeo tragediju na Vlasini, gde je stradala dvogodišnja devojčica jer nije pravovremeno intervenisano zbog manjka lekara.
„Zdravstvo nam je ovakvo jer politika bira direktore iako budžet pune građani Srbije“, ocenio je dr Panić.
Iako je najavljeno da će ove godine biti raspisana tri nova konkursa kojim bi preko Nacionalne službe za zapošljavanje određen broj lekara i medicinskog osoblja bio zaposlen u nekoj od zdravstvenih ustanova u Nemačkoj, protekle nedelje je ministar Zoran Đorđević izjavio da su oni stopirani, a da će sledeće godine i formalno biti raskinut sporazum sa Nemačkom po kome su objavljivani konkursi za poslove medicinskih radnika iz Srbije. Ovo je, kako je najavio, jedna od mera dela programa Vlade Srbije kako da smanji odlazak radnika, pre svega deficitarnih struka, iz Srbije u druge zemlje.
