Efikasna javna uprava koja dobro funkcioniše predstavlja temelj za funkcionisanje svake države, a u našem slučaju je i jedan od osnovnih preduslova za pristupanje Evropskoj uniji. Transparentno i kvalitetno kreiranje javnih politika je upravo jedan od pokazatelja efikasne i delotvorne uprave. Evropska unija naročito insistira na unapređenju kreiranja i sprovođenja javnih politika u okviru reforme javne uprave.
Škole, javni prevoz, bolnice, poreska uprava, carina – sve to, na različite načine, deo je svakodnevnog života građana, a retko kad imamo svest o tome da sve nabrojeno predstavlja deo reforme javne uprave. Sve ove usluge su važne i iz naše EU perspektive, objašnjava šef delegacije EU u Srbiji Sem Fabrici.
„Na reformskom putu Srbije ka Evropskoj uniji, reforma javne uprave postavljena je kao jedan od suštinski važnih elemenata, i zato EU ulaže mnogo napora, a takođe i veliku finansijsku podršku kako bi pomogla srpskoj javnoj upravi da postane efikasnija, transparentnija i svakako bliža građanima. Zbog toga je i naš predlog Srbiji da uključi građane već u fazi izrade zakona i podzakonskih akata potrebnih za reformu javne uprave, kako bi mogli da se izraze, da podele svoje viđenje, da daju svoj doprinos tome kako se vrše javne reforme“, ističe Fabrici.
Transparentno i kvalitetno kreiranje javnih politika jedan je od pokazatelja efikasne i delotvorne uprave, koja će biti u stanju da funkcionise kao deo tima u okviru EU – kaže pomoćnica ministra u Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu Sanja Putnik.
„Kad govorimo o usklađivanju pravnog sistema sa pravom EU, važno je napomenuti da se tu ne radi o prostom kopiranju pravnih normi, već je neophodno njihovo prenošenje u naš pravni sistem. Ono što je posebno važno i u čemu nam je podrška EU veoma značajna jeste kako da na kvalitetniji način kreiramo dokumente javnih politika kako bismo u što većoj meri olakšali građanima i privredi“, ističe Putnik.
Pored dobrobiti koje usklađivanje sa evropskim standardima nosi, dokumenti javnih politika su i u formalno smislu jedan od osnova za dobijanje bespovratnih sredstava iz fondova EU.
„Trenutno, Srbija svake godine dobija između 200 i 300 miliona evra bespovratnih sredstava, što na projekte na nacionalnom nivou, što na one koji se realizuju na regionalnom nivou. Tako da jedan deo javne uprave Srbije već radi sa administracijom EU, da tako kažemo, na realizaciji ovih fondova. To je zahtevalo primenu niza procedura i sigurno će kada Srbija, nadamo se što pre, postane deo Evropske unije, količina sredstava koja će se prenositi iz Brisela u Srbiju da znatno poraste, pa je i zbog toga važno da srpska administracija bude efikasna za građane i poslovni sektor i da Srbija bude u stanju da povlači i realizuje sredstva na raspolaganju državi kao članici EU“, dodaje Fabrici.
Putnik pak dodaje da kao država moramo biti veoma kredibilan partner sa dobro definisanom vizijom reformskih ambicija.
„Kako bismo obezbedili da ono što je dogovoreno zaista bude i sprovedeno i pre svega u praksi održivo, tu su nam suštinski važni kvalitetni i dobro pripremljeni programski dokumenti. U tom procesu ključnu i rukovodeću ulogu ima Ministarstvo za evropske integracije sa kojim blisko sarađujemo kao vodeća institucija u ovom sektoru koja koordinira proces reforme javne uprave“, ističe Putnik.
Kada se pogledaju prethodni primeri proširenja, zemlje sa najboljom javnom upravom bile su one koje su uspele da maksimalno iskoriste sredstva EU, na najbolji i najefikasniji način.
