Devetu godinu zaredom Nišville nije prepoznatljiv samo kao festival džez muzike, već i po volonterima koji svake godine svojim dobrovljnim radom olakšavaju posao organizacije festivala i stvaraju bolji ugođaj posetiocima. Nekoliko hiljada mladih ljudi iz zemlje i iz inostranstva volontiralo je na niškom muzičkom festivalu. Mnogi od njih se vraćaju sledeće godine. Takav slučaj je i sa Viktorijom Hlusovom, dvadesetčetvorogodišnjakinjom iz ruskog grada Belgoroda koja je drugi put volonterka na Nišville-u.
Vikotrija je treći put u Nišu – prošle godine je volontirala, a pre tri godine je prvi put posetila Niš i džez festival. Za Niš i Nišville čula je u Srpskom kulturnom centru gde radi, i to upravo od studenta iz Srbije koji su česti gosti centra tokom studentskih razmena.
„Volim Srbiju i srpsku kulturu, kao i džez i mislim da je fenomenalno kada se spoje ta dva razloga u jedan i imaš mogućnost da budeš u Nišu za vreme džez festivla“, kaže Viktorija koja treću godinu zaredom radi u kulturnom centru u Belgorodu.
Iako je na doktorskim studijama zaštite na radu, Viktorija svoje slobodno vreme posvećuje saradnji između Srbije i Rusije, naročito u pogledu studentskih razmena. Verovatno zato i navodi da se u Nišu oseća kao kod kuće i dodaje da su ljudi ljubazni i prijatni, pa može ovde da „odmori dušu“.
O našem gradu i festivalu govori sa puno hvale, pa je tako zainteresovala svoju drugaricu Dijanu Besčastnaju da se prijavi zajedno sa njom za ovogodišnje volontiranje. One navode da je bilo još zainteresovanih za volontiranje u Nišu, ali da nisu na vreme obezbedili prevoz koji je zbog Svetskog prvenstva u fudbalu bio skup.
„U Srbiji imamo mnogo prijatelja, naročito iz Niša koje smo upoznali tokom studija. Ne radim u Centru, ali kadgod dođu studenti iz Srbije – uvek sam tamo da im se nađem“, dodaje Dijana koja radi kao stručnjak za vanredne situacije pri Okružnoj upravi u Černozemju.
One navode da i u Rusiji ima dosta prilika za volontiranje, kao što je bio primer nedavno završenog Svetskog prvenstva u fudbalu. Napominju da se veliki broj mladih Ruskinja i Rusa prijavi da bude „volonter pobede“ tokom proslave 9. maja.
„U našem gradu postoji volonterski centar i dosta ljudi što mladih, što starih koji žele da doprinesu zajednici na ovaj način. Volonteri su nam dosta značili tokom festivala „Srpski dani u Černozemji“ koji smo organizovali u okviru kulturnog centra“, navodi Viktorija i dodaje da je „prednost volonterizma to što možeš da se upoznaš ljudima sa različitih strana“.
Upoređujući Niš i Belgorod kažu da je najveća sličnost u broju stanovnika. Sa druge stane, dosta se razlikuju.
„Primetile smo da dosta ljudi uveče šeta i to nam je bilo čudno jer kod nas svaki student radi, pa nemamo vremena. Pritom nema kafića koji rade svakodnevno do kasno kao ovde u Nišu i uglavnom izlazimo vikendom“, primećuju Diana i Viktorija.
Prednost daju srpskoj hrani jer zbog velike zastupljenosti mesa u njoj mogu biti site čak i od pola porcije, dok im u Rusiji cela porcija nije dovoljna. Sa druge strane, primetile su da je Belogorod čitiji, sa više cveća i dosta kanti za smeće. Ono što ih je najviše kupilo u Nišu jeste što svako u Nišu ima svoje mesto, svoju kafanu, ali i ljubav prema sportu i psima koje su primetile kod Nišlija i Nišlijki.
