Nedeljnik „Vreme“ nedavno je izašao 1500. put. Kvalitetne štampane medije nikada neće ugroziti moderniji oblici izveštavanja, smatra Stevan Ristić, direktor ovog časopisa.
„Za izuzetno novinarstvo uvek će biti prostora, a Vreme je jedan od medija koji promovišu takvo novinarstvo. Bez obzira na to koji će format biti za 20 godina i što ne znamo ni da li će tada raditi štamparije, ja prosto mislim da će dobra analiza i objektivna informacija uvek imati svoj prostor. Na Zapadu se beleži ponovno jačanje štampe i knjiga, a mislim da će se za 20 godina kvalitetno informisanje ceniti čak i više nego danas“, kaže Ristić. On ističe da medijima nikada nije bilo lako da opstanu, ali da ne pamti teže vreme u novinarstvu.
„Postoji podela medija koja je nastala tretmanom vlasti, pa ste ili propagandni alat u njihovim rukama, ili ste neprijatelji države i sistema, tako da nije lako, posebno za ljude koji zaista jesu novinari i hoće da se bave novinarskim poslom u javnom interesu“.
Ristić smatra da je trenutno veliki problem u novinarstvu projektno finansiranje medija, preko koga novac od države često dobijaju medijske kuće, koje ne zadovoljavaju ni najosnovnije kriterijume objektivnog izveštavanja, a projekti često nemaju nikakav javni interes.
„Neophodno je da država, koja već deli javni novac, uradi nekoliko testova i analiza. Prvi je test analiza državnog aparata, drugi je analiza organizacija i članova komisija koji taj novac dele. Onda treba suziti način podele novca. Ako već ne možemo da se dogovorimo šta je javni interes, onda hajde da hodamo sigurnom stazom i da kažemo da je svakako javni interes da nacionalne manjine imaju program na svom jeziku i da ljudima sa invaliditetom medijski sadržaj postane pristupačan. U ovom koraku država bi trebalo da pomaže medije samo za te stvari. Inače ulazimo u koruptivni sistem, gde smo, izlaskom države iz medija, dobili partijska sredstva informisanja i to je najjednostavnija korupcija. Projekti su uglavnom iće i piće, beogradski tabloidi su od pokrajinske vlade dobijali dva puta po nekoliko miliona za takve projekte. To niti je javni interes, niti služi ičemu drugom osim korumpiranju ljudi iz medija“.
Ristić kaže da bi čovek u internet eri morao da bude informisan, ali da u tome bude oprezan.
„Svako mora da uloži napor i raspita se koje portale da posećuje, da zna tačno gde da klikne, jer ako idemo lakšim putem, pa pretražujemo naslove na društvenim mrežama, imaćemo privid informisanosti. Žrtve smo svetske krize u medijima, jer svuda postoji problem i sa lažnim vestima i sa manipulacijama. U celoj toj šumi informacija nikada lošije nismo bili informisani. Medicinska je stvar u pitanju, jer mozak mog dede i moj mozak su istog kapaciteta pošto je evolucija spora stvar. Ali samo tokom jednog dana svako od nas primi po tri ili četiri hiljade informacija. Mozak mog pradede je za isto vreme primio 100. I tu leži poenta. Popuni se prostor, brzo se zaboravlja i postajemo lak plen tabloidnih naslova i priča i različitih manipulacija iz medija“.
