Kako organizacije iz Srbije mogu da sarađuju sa nemačkom dijasporom?

Stručnjaci srpskog porekla koji žive i rade u Nemačkoj imaju priliku da se na duži ili kraći period vrate u matičnu zemlju kako bi svoja znanja i iskustva podelili sa kolegama iz organizacija u Srbiji. To je i šansa za organizacije u našoj zemlji jer tako mogu da ostvare kontakte za trajniju međunarodnu saradnju. Ovo omogućava Globalni program „Migracije i dijaspora“, koji u Srbiji od 2017. godine sprovodi Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju (GIZ).

Ginekolog sa univerzitetske klinike u Hajdelbergu Stefan Stefanović bio je prvi takav ekspert u Srbiji. On je proveo šest meseci u Kliničko-bolničkom centru Bežanijska kosa i svojim kolegama prenosio znanja koja je stekao radeći u Nemačkoj. Oblast kojom se bavio je karcinom dojke i istraživanje u ranoj fazi oboljenja.

Ovakvim povezivanjem rasteretiće se nemačko tržište rada jer će oni koji imaju želju da se vrate u zemlju porekla moći to da urade. Program može da im pomogne da stanu na noge, srednjeročno ili dugoročno“, kaže Stefanović i dodaje da, pored benefita za povratnike iz Nemačke, i organizacije u Srbiji mogu imati veliku korist, jer sarađuju sa ekspertima koji su znanja i iskustva sticali u razvijenijoj zemlji.

Program je otvoren za organizacije iz različitih sektora i različitih oblasti delovanja u Srbiji, ali i za naše ljude u Nemačkoj.

„Nudimo nekoliko instrumenata koji su na raspolaganju relevantnim organizacijama i institucijama u Srbiji i osobama srpskog porekla u Nemačkoj, koje su kvalifikovane ili visokokvalifikovane i koje su raspoložne za saradnju, bilo za zapošljavanje, odnosno povratak, bilo za saradnju na neki kraći period, odnosno kroz projekte ili individualno angažovanje pojedinaca iz srpske dijaspore u Nemačkoj“, objašnjava Milica Lješević, koordinator programa „Migracije i dijaspora“ u Srbiji.

Milica Lješević, koordinator programa „Migracije i dijaspora“ u Srbiji; Foto: MRCN/M.B.

Postoje dve vrste podrške: kvalifikovani povratnici eksperti iz dijaspore. Prva kategorija namenjena je onima koji bi da se vrate, odnosno zaposle u matičnoj zemlji, a podrška podrazumeva povezivanje sa poslodavcima, identifikovanje radnih mesta, metodološku obuku, dodatak na lokalnu platu, dok se poslodavcima nude opremanje radnog mesta, i dodatne obuke i usavršavanje.

Ako neko nije zainteresovan za povratak, a želi da se lično angažuje, nudimo instrument ‘eksperti iz dijaspore’. Osobe mogu da dođu na kraći period, na najmanje tri nedelje, a najduže šest meseci i da borave u organizacijama ili institucijama koje odgovaraju njihovoj kvalifikaciji. Tako bi podelili znanja, povezali se sa budućim partnerima u Nemačkoj i doprineli razvoju organizacije u kojoj borave. Mi nudimo povezivanje organizacije i kandidata, finansiramo putne troškove dolaska u Srbiju i dajemo nadoknadu troškova boravka u Srbiji. Samo angažovanje je volontersko“.

Prema rečima Milice Lješević, za programe je najviše zainteresovano zdravstveno osoblje, i to medicinske i pedijatrijske sestre, ali i lekari. Ima i sociologa, stručnjaka političkih nauka, zaštite životne sredine, molekularne biologije i genetike.

Prilikom približavanja dijaspori treba imati u vidu da povećanje angažovanja srpske dijaspore može da usledi samo u malim koracima: ko decenijama nije ulagao u svoju domovinu, sigurno ima razloge za to. Učešće dijaspore u razvoju Srbije ne može načelno da se isključi, ali takva očekivanja ne bi trebalo previsoko formulisati, pogotovu zbog nedostatka konkretnog impulsa srpske države za jače uključivanje dijaspore u političke, ekonomske i druge procese saodlučivanja. Zato takve mere nisu usmerene samo na srpsku dijasporu u Nemačkoj već i na senzibilizaciju političkih i privrednih aktera u Srbiji za potrebe Srba u Nemačkoj“, stoji u istraživanju Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju.

Prema podacima GIZ-a, u Nemačkoj živi oko 250.000 Srba. Iz nemačkog Saveznog zavoda za statistiku kažu da 83% stanovništva koje potiče iz bivše Jugoslavije želi trajno da ostane u Nemačkoj. Zbog toga bi programi za razvojno orijentisanu reintegraciju, transfer znanja dijaspore ili privremeni povratak trebalo usmeriti na manje od petine ove populacije, i to uglavnom na one visokokvalifikovane, preporuke su GIZ-a.

Partneri GIZ-a u ovom programu u Srbiji su Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Srbije i Nacionalna služba za zapošljavanje.