Niš je protekle zime bio među gradovima sa najzagađenijim vazduhom, ljudi koji šetaju sa maskama na licu bili su svakodnevna pojava u gradu. Često je stepen štetnih čestica bio i do sedam puta viši od dozvoljenog.
„Kada bi zima došla ranije, ja bih rekao: evo ovog karakterističnog zimskog mirisa, ali to nije bio miris, nego smog od zagađenja. Mi smo to jednostavno prihvatili kao deo našeg života, jednostavno je vazduh u Nišu zagađen i više to niko ne dovodi u pitanje“, kaže niški aktivista Miloš Bošković, koji je tokom zime preko društvenih mreža upozoravao sugrađane na stepen zagađenosti vazduha u gradu.
„Kupio sam i uređaj za merenje kako bih sam mogao da vidim kakva je situacija, obaveštavao sam ljude o tome i mediji su počeli da reaguju, drugi gradovi su počeli da aktuelizuju priču i sada se malo više govori o tome“, kaže Bošković i dodaje da nadležni u gradu ni ne obaveštavaju ljude o stepenu zagađenja vazduha, pa samim tim ne rade ništa da reše problem.
„Jedino što smo čuli od gradskih institucija jeste da je, kada se pogleda godišnji prosek, kvalitet vazduha sasvim dobar. To je kao kada bih ja rekao da mi je prosečna godišnja temperatura 36,5 stepeni, ali ako sam jedan dan imao temperaturu 15, ja sam mrtav“.
Osim Niša, među gradovima sa najvećim aerozagađenjem je i Valjevo.
„U Valjevu više ne može da se diše, preko zime ne možemo da spojimo više od šest-sedam dana da vazduh bude barem prihvatljivog kvaliteta“, kaže Andrija Petrović iz inicijative „Da Valjevo prodiše“.
Pod pritiskom javnosti, rukovodstvo ovog grada preuzelo je konkretne mere da smanji zagađenost vazduha.
„Jedan od najvećih uspeha koje smo postigli jeste priključenje valjevske bolnice na centralno grejanje, a bila je jedan od najvećih potrošača uglja. Druga naša velika pobeda je to što smo naterali valjevsku Toplanu da sa drugih energenata pređe na gas“, priča Petrović.
Niški aktivista predlaže da grad prvo napravi popis institucija koje se greju na goriva koja zagađuju vazduh i da proba da nađe način da ih prebaci na Toplanu ili na gas.
„Nećemo mi da rešimo problem tako što četiri-pet institucija pređe na zdraviji način grejanja, to moraju i građani da učine, ali bi ovo svakako bio dobar potez grada“.
Kako kažu iz inicijative „Da Valjevo prodiše“, pre svakog poteza koji bi doveo do smanjenja aerozagađenja, treba uraditi stručnu analizu.
„Tek na osnovu dobijenih rezultata treba da se krene u ozelenjavanje, promenu energenata, izgradnju pešačkih staza i slično, jer je situacija u kojoj živimo neprihvatljiva“.
Pogledajte:
Pročitajte još:
Svi moramo da brinemo o kvalitetu vazduha
Ne treba vam pulmolog da vam kaže prija li vam to što dišete
Do sistemskih rešenja o aerozagađenju, Nišlijama preostaju jedino maske
