Pritisak na gradsku vlast da u budžet za narednu godinu uvrsti i subvencije za energetsku efikasnost, usklađivanje cene centralnog grejanja i prelazak na naplatu po potrošnji mogući su koraci ka manjem zagađenju vazduha. To može podstaći građane da prestanu da koriste loš ogrev, pri čemu bi njihove kuće imale bolju izolaciju, a prelazak na centralno grejanje na gas smanjiće emisiju štetnih čestica u vazduh, zaključci su tribine “Kada će Niš da prodiše”.
Kvalitet vazduha u Nišu tokom zimskih meseci već nekoliko godina je alarmantno nizak. Sve je veća zabrinutost građana, koji se pak uglavnom zadržavaju na žalbi o lošem vazduhu. Iako građani ne mogu sami da se izbore sa ovim, mogu da traže da se nađu rešenja, tvrdi Danijel Dašić iz Nacionalne koalicije za decentralizaciju:
“U Nišu postoje tri osnovna elementa na osnovu kojih građani mogu da vrše pritisak na donosioce odluka. Prvi korak je pravljenje strategije dugoročnog snabdevanja Niša toplotnom energijom, koja bi bila subvencionisana. Dalje, na nivou grada je potrebno voditi računa o izgradnji – treba paziti na pravce vetrova koji omogućavaju provetravanje. Poslednja stvar je da grad mora da povećava zelene površine”.
I gradski većnik za komunalne delatnosti Bratislav Vučković ističe da građani ne treba da sede skrštenih ruku, već da aktivno učestvuju u zaštiti životne sredine. Jedna od mogućnosti, navodi on, jeste i kredit za zamenu stolarije koji omogućuje Niš stan, ali kaže da to građani ne koriste jer se plaše da je reč o nekoj prevari.
Govoreći o subvenicijama, profesor Ekonomskog fakulteta u Nišu Boban Stojanović ističe da je to jedan od koraka, a primere dobre prakse za ovakva rešenja treba naći u Nemačkoj.
“U toku naftne krize sedamdesetih godina u Nemačkoj je formiran posebni servis u okviru gradske uprave. Na taj način građani su dobijali savete od eksperata i kroz subvenicije koje im je lokalna samouprava davala dolazili su do bolje izolacije i uštede energije”.
Primera dobrih praksi ima i u drugim državama. U Kini je, navodi Dašić, jedno od rešenja sadnja drveća, a optimalni broj zdravih stabala u Nišu bio bi pedeset hiljada. Takođe bi efikasan bio i subveniconisani javni prevoz nalik na krakovski, gde u kritičnim danima, kada je crveni alarm, vozači mogu koristiti gradske autobuse samo na osnovu vozačke dozvole, jer time smanjuju zagađenje vazduha. Međutim, Danijel Dašić podvlači da ipak građani moraju da traže ono što žele i da pokažu kako drugima, tako i vlasti da postoji potreba za zaštitom životne sredine.
Gradski većnik za komunalne poslove Bratislav Vučković kaže da je nedopustivo da se u 21. veku grejemo na komunalni otpad. Ipak, on kaže da nadležni iz objektivnih razloga ne mogu da spreče zagađenje, ali da postoje koraci koje mogu da preduzmu.
“Pomenuo bih odluku o dimničarskim uslugama, koja je još iz devedesetih godina i od tada nije menjana. Ova komunalna usluga zapostavljena je i u Srbiji, a ne samo u Nišu. Nemačka ima dvadeset hiljada dimničara, a Srbija tek dvesta, od čega u Nišu dvadeset četiri”.
Mašinski inženjer i član Udruženog pokreta slobodnih stanara Miroslav Cvetković naglašava da treba misliti i na periode kada nije grejna sezona. On ističe da su i automobili veliki izvor zagađenja, pa treba raditi na promociji alternativnog prevoza.
Profesor Stojanović naglašava da je zagađenje višeslojno pitanje, ali da je siromaštvo uzrok svega.
“Problem je i neznanje i neinformisanost jer jedni nemaju svest, a drugi nemaju alternativu, pa je potrebno raditi i na edukaciji o izgradnji energetski efikasnih objekata”, zaključuje.
