Početak rata Srbija je već dočekala pogurena zbog ratova koje je vodila prethodnih godina. Ulazak Bugarske u oružane sukobe na stranu Centralnih sila značilo je i dalje povlačenje srpske vojske i naroda. Jedna rođena Njujorčanka je sećanje na vojnika u smrtnom času, potezima četkice sačuvala za večnost.
Put ih je u zimu 1915. poveo preko zavejanih planina Albanije i Crne Gore, pa sve do Krfa i ostrva Vido, koje je i danas grobnica koja, uz beskrajno plavetnilo, čuva sećanje na one koji su spasavajući svoju glavu, sačuvali Srbiju i za nju život dali.
U zbegu je bio i Miloje Igrutinović koji je uslikao i upokojenog vojnika na brodu koji je vozio na ostrvo VIdo, a čiji je lik Malvina Hofman stavila na poster za pomoć srpskom narodu.
Hofmanovi su porodično bili okrenuti društveno-korisom radu i zajednici, a najveći uticaj na tu stranu njene ličnosti imala je Helen Drajper, prva žena njujorškog Crvenog krsta.
Humanitarni rad je posebno bio vezan za Srbiju, a pored plakata “Srbiji je potrebna vaša pomoć”, priređivala je i Kosovske dane u Njujorku, naslikala bolesnu devojčicu iz odmorišta na Topčideru, uradila i plakat Cara Lazara, kao i poprsje pukovnika Milana Pribićevića koji je ratnih godina sa Krfa poslat u Ameriku da traži pomoć.
Milan Pribićević je imao veliki uticaj na humanitarni rad Hofmanove, a kod njega je ona i videla fotografiju srpskog vojnika koju je prenela na plakat.
Malvina Hofman, umrla je u Njujorku, na Menhetnu, u svom ateljeu 1966. godine, a stvarala je dok god je disala. Njen život obeležili su veliki i značajan umetnički, kao i humanitarni rad.
Izložba sa naslovom “Ko je Malvina Hofman?” autora Vladimira Čeha, obišla je mnoge srpske gradove, pa su se tako ova umetnica, njen humanitarni rad i ljubav prema Srbiji ponovo našli među Srbima.
Srbija joj se, ipak, nije dovoljno odužila za sve što je kao predani humanitarni radnik uradila za nju.
