Autor: Lazar Begović
Iako je Borski okrug još 2022. godine zabeležio petorstruki skok u rastu BDV-a, a samim tim i životnog standarda, predviđanja demografa su takva da se do 2052. godine očekuje da broj stanovnika bude prepolovljen. Slične su prognoze i za Zaječarski okrug, a kao najveći problemi uočavaju se nepovoljna starosna struktura, niska stopa rađanja i emigracija mladih. Ipak, stručnjaci kažu da ima nade za ispravljanje negativne krive ukoliko se sa određenim merama počne odmah.
Mladen Jevtović je diplomirani inženjer elektrotehnike i računarstva iz Bora i rešio je da sreću oproba u rodnom gradu. Naša druga sagovornica je htela da ostane anonimna, ali i ona je, kao Mladen, mlada osoba. Rodom je iz Zaječara, ali je odlučila da sreću potraži negde drugde.
Mladen se nakon završenih studija vratio u rodni grad, ali i sam kaže da to nije čest slučaj. On se nada da će, ipak, u budućnosi biti više takvih primera i da će u Srbiji moći dobro da se živi.
Nakon srednje škole, jedan deo mladih odlazi na studije i, ako nađu posao u gradu gde su studirali, nemaju plan da se vrate i nastave život u Boru. Naravno da postoje i oni koji se vrate, ja sam jedan od njih, ali većina bira veće gradove za nastavak života. Nadam se da ima još mladih koji se slažu sa mojim mišljenjem i da ćemo zajedno moći da obezbedimo lepšu budućnost za nove generacije – rekao je Mladen.
Sagovornica iz Zaječara kaže da se na ulicama njenog grada uglavnom viđaju samo stariji sugrađani i da su mlađi otišli zbog studiranja i posla. Nažalost, kako kaže, zbog slabe mogućnosti za zaposlenje i nju čeka slična sudbina.
Zaječar malo mesto sa ne tako puno perspektive za neke inovativnije poslove današnjice. Zbog manjka radnih mesta za pojedina zanimanja kao sto je moje, velika je verovatnoća da ću morati da tražim mogućnosti za zaposlenje izvan granica Srbije – kaže sagovornica.
Borski okrug čine grad Bor i opštine Negotin, Majdanpek i Kladovo. Prema dostupnim podacima, Borska oblast ima 102.776 stanovnika, od kojih 14.317 mladih. Sa druge strane, Zaječarski okrug čine grad Zaječar i opštine Boljevac, Knjaževac i Sokobanja. Ovaj okrug ima nešto manje stanovnika, a udeo mladih prati odnos koji postoji u Borskom okrugu.
Ovi podaci su važni zato što se za 2052. godinu predviđa da će se brojevi stanovnika u ovim okruzima prepoloviti, a broj mladih će biti značajno manji.
Razloge za to, ipak, slažu se i demografi, ne treba tražiti samo u ekonomiji i nedostatku radnih mesta. Naprotiv, ovo donekle demantuje i podatak da je u 2022. godini Borska oblast ostvarila ekstreman rast bruto dodate vrednosti po stanovniku – sa 1.304.000 dinara (2021) na 2.011.000 dinara. Bila je prva na listi, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, čak i iznad Beogradske oblasti.
Sličan trend je zadržan i naredne, 2023. godine, ali Stefan Subotić, iz Republičkog zavoda za statistiku, kao glavne razloge opadanja broja stanovnika u Srbiji, pa i u njenom istočnom delu, navodi nepovoljnu starosnu strukturu, niske reporduktivne norme i emigraciju mladog, radno i reproduktivno sposobnog stanovništva.
Kako bi se objasnili razlozi trenutne demografske slike, neophodno je sagledati prethodni trend kretanja broja stanovnika. Na grafičkom prikazu broja stanovnika u periodu 1961. do 2024. može se jasno videti koliko je povoljnija starosna struktura u Novom Pazaru uticala na rast broja stanovnika dok je u Borskoj i Zaječarskoj oblasti obrnut slučaj – pojašnjava Subotić.
Novi Pazar, iako po veličini sličan opštinama i gradovima na istoku Srbije, zaista prkosi svim trendovima i jedan je od najmlađih gradova u Evropi. Pored kultoroloških obrazaca ponašanja i usvojenih društvenih normi, razloge za ovakvu statistiku Subotić vidi i u otvaranju fakulteta.
Značajan faktor privlačnosti („pull factor”) je osnivanje univerzitetskog centra 2002. godine, koji je postao peti univerzitet u Srbiji. Univerzitet okuplja mlade iz raznih krajeva, od kojih se mnogi odlučuju da nakon studija ostanu u Novom Pazaru, doprinoseći njegovom razvoju – navodi Subotić.
Tužna slika Negotina
Opština Negotin se nalazi na drugoj strani spektra u odnosu na Novi Pazar kada govorimo o stanovništvu. Ona je jedan od najranijih primera demografske recesije u Srbiji kako kažu iz Republičkog zavoda za statistiku.
Uprkos tome što je nekada nazivan gradom đaka i vojnika, već više od 60 godina beleži trend većeg broja umrlih od živorođenih što dovodi do konstantnog opadanja stanovništva. Prema projekcijama, Negotin će u 2052. godini imati samo 8609 stanovnika, 721 mladu osobu, što će predstavljati pad od rekordnih 55,6%.
Razlozi za to se mogu naći usled istorijske transformacije uloge područja, od strateški važne pogranične i odbrambene zone, do prostora koji je izgubio svoj društveno politički značaj. Pored toga, izostanak industrijalizacije nakon Drugog svetskog rata je doprineo iseljavanju ljudi u potrazi za kvalitetnijim životom.
Projekcije pokazuju da će u Boru i Zaječaru dolaziti jedna osoba do 14 godina starosti na 10 ostalih, a u Negotinu od 10 stanovnika ne bi bilo ni jednog mlađeg od 15 godina u 2052. godini.
Mladi bi da odu, ali nada postoji
Istraživanje Instituta za omladinski aktivizam i različitosti iz 2024. godine pokazalo je da 78,4% mladih želi da ode iz Bora. Pored toga što žele da odu, mladi zaista to i rade. Kada ljudi odlaze iz istočnog dela Srbije, oni odlaze ka većim migracionim centrima poput Beograda i Niša. A kada govorimo o inostranstvu, Austrija je prva odrednica stanovništva kada se ide van zemlje.
Prema poslednjem popisu stanovništva iz 2022. godine, u Republici Srbiji je bilo 6 647 003 stanovnika. Kada uporedimo podatke iz ranijih popisa, možemo videti da se broj stanovnika Srbije smanjuje. U periodu između dva popisa (2011-2022), Srbija je godišnje gubila grad veličine Kikinde.
Projekcije stanovništva predviđaju da će Srbija izgubiti skoro 1,5 miliona stanovnika do 2052. godine. Pored toga, broj dece (0-14 godina) će biti dvostruko manji od broja osoba sa 65+ godina, što pokazuje da će Srbija sve više postajati zemlja starog stanovništva.
Međutim, mladih još uvek ima, stoga ima prostora za prevenciju ovakvih predviđanja.
Kada je reč o ekonomiji, sve oči su uprte u kineski ZiJin i Elixir iz Prahova. U lokalnoj strategiji Bora se planiraju novi podzemni rudnici bakra i zlata kompanije ZiJin. Kompanija planira da u narednom periodu do 2030. poveća godišnji kapacitet na 450.000 tona bakra i 10 tona zlata, čime će Srbija postati najveći proizvođač bakra u Evropi.
Zanimljiv je podatak da je krajem 2024. godine osnovano novo preduzeće u Zaječaru pod nazivom Malka Golaja Mining u kojoj većinsko vlasništvo ima kompanija ZiJin Mining. Ovo preduzeće nosi naziv po novootkrivenom ležištu bakra i zlata Malka Golaja u neposrednoj blizini Zaječara. Nalazište Malka Golaja, sadrži procenjenih 2,81 miliona tona bakra i 92 tone zlata.
I ZiJin i Elixir nadomak Negotina konstantno imaju otvorene pozive za zaposlenje na različitim pozicijama. S obzirom da se privreda razvija, ima resursa i za razvoj prilika za mlade koje nisu usko povezane sa rudarstvom i metalurgijom. U skladu sa time, prostora za prevenciju predviđanja za 2052. godinu ima, ali faktori koji utiču na nivo fertiliteta, što je suština uvećanja broja stanovnika, predstavljaju složen sistem.
Ekonomske mere mogu biti od pomoći pri podsticanju rađanja, ali je njihov efekat uglavnom vidljiv u kontingentima stanovništva sa nižim nivoom obrazovanja i ograničenim ekonomskim resursima. Njihov učinak jeste vidljiv, ali je ciljna grupa koja reaguje na finansijske podsticaje mala u odnosu na ukupno stanovništvo pa i je i njihov doprinos neutralizaciji ukupnog gubitka nedovoljan – navodi Jovana Zinaja, iz Republičkog zavoda za statistiku.
Kako kažu u Republičkom zavodu za statistiku, treba raditi na usklađivanju rada i roditeljstva, usklađivanju ekonomske samostalnosti žena i parova, obezbeđivanju sigurnosti radnih mesta, unapređivanju partnerske i rodne ravnopravnosti, doprinosu osećaja dostojanstvenog života i kreiranju budućnosti. Ključno je i rešavanje stambenog pitanja, dostupnost mesta u predškolskim ustanovama, pristup zdravstvenoj zaštiti, planiranje školovanja i egzistencije dece i njihova bezbednosti, kao napori u pravcu decentralizacije i uravnoteženog regionalnog razvoja.
U savremenom svetu, u razvijenim društvima sa rastućom populacijom visokoobrazovanih, uz ekstenzivno školovanje koje rezultuje konstantnim poboljšanjem obrazovne strukture, primarni i sekundarni sektor (zanimanja u oblasti poljoprivrede, šumarstva, industrije, građevinarstva i sl.) nisu viđeni kao atraktivni i pravlačni mladim ljudima. Budućnost treba planirati u pravcu razvoja naučnih, informacionih, visokotehnoloških, turističkih, ekoloških i sličnih kapaciteta koji mogu predstavljati ključne faktore za zadržavanje postojećeg mladog stanovništva, kao i za privlačenje novih generacija kroz stvaranje atraktivnog, dinamičnog i održivog životnog i radnog okruženja – kaže Subotić iz RZS.
Ovo se donekle i poklapa sa rečima demografa Vladimira Nikitovića o pitanju opstanka i budućnosti Borskog i Zaječarskog okruga. Nikitović je zaključio da nije samo važno koliko nas ima, nego i koliko smo obrazovani, koliko kvalitetno možemo da živimo, koliko manje tegoba možemo da imamo i koliko možemo da zaradimo tokom životnog veka.
Tekst je nastao u okviru novinarske škole Media i reform centra Niš.
