Podaci Saveta za štampu pokazuju da je kršenja prava na privatnost, ako gledamo mesečni prosek, ove godine bilo manje nego prethodne. Ipak, slučaj preminule devojčice u Zaječaru, koji se dogodio ove nedelje, pokazao je da nema razloga za optimizam. U samo jednom televizijskom uključenju toga dana prekršeno je više članova Kodeksa novinara Srbije. Sankcije za ovakve postupke su, ponovo, izostale.
Kršenje Kodeksa novinara Srbije posledice ostavlja na opštu atmosferu u društvu, smatra Tamara Skrozza, novinarka i članica Komisije za žalbe Saveta za štampu. Tog 22. febrauara, još jednom, mediji su pali na testu poštovanja etičkog kodeksa u praksi. I ponovo se u javnosti stvorila atmosfera „prosipanja mržnje“ u komentarima na internetu.
Nakon što je dan ranije u Zaječari preminula dvogodišnja devojčica, usledila su i prva izveštavanja o tom događaju, na način koji nije etički „prihvatljiv“. Prema rečima Skrozze, u najradikalnijem primeru, na televiziji Nova, u izveštaju o devojčici prekršeno je pravo na pretpostavku nevinosti, pravo na dostojanstvo žrtve, pravo na privatnost, obaveza da se sačuva identitet žrtve i počinilaca.
Nagađanja su predstavljena kao činjenice odnosno komšijska svedočenja su predstavljena kao činjenice. Postoji dosta rodne diskriminacije. Naime, čitav fokus je stavljen na majku. Taj deo je obuhvaćen tačkom 1 poglavlje 4. Takođe, zloupotrebljen je mentalni i emotivni status sagovornika. To je poglavlje 6 tačka 7. To su sve vrlo ozbiljna kršenja Kodeksa novinara Srbije, ističe Skrozza.
Kršenja Kodeksa bilo je i u drugim izveštavanjima, iako manje. Međutim, broj je nevažan, kaže ona. Reč je, dodaje, o svesnom kršenju Kodeksa zarad gledanosti.
Razlog takvog izveštavanja jeste, po meni, iluzija ili deluzija medija da ljudi to vole. Ljudi to vole zato što im mediji to serviraju. Ljudi su naviknuti na krv, znoj i suze, ljudske tragedije, bedu, nasilje i tako dalje. Oni od medija to očekuju. Ali ajde da ne podilazimo tom najnižem šta ljudi vole. Ljudi vole i rijaliti pa ne možemo da kažemo da je to baš etično i profesionalno bavljenje programom.
Reakcije nadležnih izostale
Ideja Kodeksa novinara Srbije i profesionalnih standarda jeste upravo ta da se standardi unaprede i da se ne podilazi najnižem već da mediji budu na neki način i edukativni, podseća Skrozza. Upravo je to jedna od tri njihovih osnovnih funkcija. Kada se izveštava na način poput ovog, krši se se i zakoni o medijima. Ipak, reakcija nadležnih neretko izostaje.
Morali su da reaguju i Ministarstvo kulture za štampane medije i portale i REM za elektronske medije. Naravno, sasvim očekivano to se nije dogodilo, jer obe te institucije imaju važnija posla. REM se bavi politikom, a ministarstvo se najčešće bavi nekakvim dvorcima koliko vidim. Mislim da jednostavno postoje sankcije ali ih niko ne primenjuje. Zato što se bave drugim stvarima i zato što ih za medije suštinski nije briga.
Oni koji beleže ovakve slučajeve i brinu, nemoćni su da reaguju u vidu sankcija. Reč je o Savetu za štampu koji, kao samoregulatorno telo, koje može da odluči o nečemu ukoliko mu stigne žalba na izveštavanje. Savet može da odluči da li je u određenom slučaju bilo kršenja Kodeksa novinara Srbije ili ne. I tu se njihova priča završava. Ipak, važna uloga Saveta za štampu je savetodavna. To znači da novinari urednici mogu da se konsultuju oko toga šta je kodeksom zabranjeno i zbog čega.
Postoji jedno duboko nerazumevanje čemu profesionalni standardi, zašto profesionalni standardi, kome to služi, za šta služi, ko smo mi iz Saveta da se sad zalažemo i da vičemo ljudima to ne smeš ili to smeš. Nažalost, ljudi shvate šta to znači tek kada se nađu u ulozi medijske žrtve, a mnogo je onih koji su bili u tabloidima pa posle postali njihova žrtva.
Kršenje prava na privatnost je, na primer, konstantan problem. U 2021. godini je u medijima u proseku 354 puta mesečno prekršeno ovo pravo, a mesečni prosek u 2022. godini je 180. Međutim, iako se čini da se broj prekršaja smanjio, situacija nije značajno bolja.
Tamara Skrozza kaže da je bilo medijski visoko-profilisanih slučajeva u kojima je privatnost kršena u svakom redu. Kao primer navodi slučaj Ane Volf, kao i slučaj devojke koja je ubijena na Zvezdari. U tim situacijama, pojedini mediji opisivali su do detalja ove slučajeve, te je evidentno bilo kršenja Kodeksa novinara Srbije.
Povezane vesti
Tamara Skrozza na meti ozbiljnih napada tabloida, udruženja pozivaju nadležne da zaustave targetiranje 
NUNS: Neprihvatljivo izveštavanje pojedinih medija o nesrećama 
Savet za štampu: Neodgovorno izveštavanje povređuje žrtve i podstiče novo nasilje 
Intervju Informera sa višestrukim silovateljem uznemirio javnost i oživeo traume žrtava