Novinari „Južnih vesti“ u najužem izboru za NUNS-ovu Nagradu za istraživačko novinarstvo

Novinari Južnih vesti opet u užoj konkurenciji za prestižnu nagradu; foto: JV

Tekst novinara Južnih vesti Milana Zirojevića i Stefana Markovića o kašnjenju radova i plaćanju penala tokom izgradenje novog Kliničkog centra u Nišu, nalazi se među tri najbolja teksta u Srbiji za Nagradu israživačkog novinarstva. Osim Južnih vesti, u kategoriji onlajn medija, nalaze se i dva teksta Balkanske istraživačke mreže (BIRN). Ovogodišnja nagrada NUNS-a nosi ime Dejan Anastasijević.

Marković i Zirojević pisali su o 5,4 miliona evra potrošenih za kašnjenje i nepredviđene radove na izgradnji novog Kliničkog centra u Nišu, a plaćenih iz budžeta Republike Srbije, novcem građana. Zirojević objašnjava da svi podaci koji se pominju u tekstu, inače treba da budu dostupni svakom građaninu. 

„I tako za svaki projekat, od nove klupe u parku do onih od ’nacionalnog značaja’ kakav je bio Klinički centar. Naravno, ni u ovom slučaju nije bilo tako. Zato su tu novinari, da u ime građana, pitaju i prate kako se troši javni novac, makar bila reč i o najplemenitijem projektu na svetu, kaže Zirojević i dodaje da su do potrebne dokumentacije – ugovora, a kasnije i naročito bitnih izmena i aneksa, kao i do ugovora o opremi, došli uz uporno insistiranje na poštovanju Zakona o pristupu informacijama od javnog značaja.

Posao, kaže, nije bio nimalo lak jer su dokumentaciju dobili, ali ne i objašnjenja: „Korak po korak, trebalo je napraviti tajmlajn izmena ugovora, dodatnih troškova, svih tih dodatnih radova i izjava predstavnika vlasti koji su tvrdili jedno, a finansijska ’krvna slika’ projekta je pokazala drugo. Radili smo istraživanje i van radnog vremena, ritam dnevne informative često ne ostavlja vremena za dubinska istraživanja. Ipak, pokazalo se da smo imali 5,4 miliona razloga za to, koliko je građane (u evrima) dodatno koštala izgradnja KC Niš, iako su svi tvrdili da će penale platiti izvođač, dodaje on.

Neprijatnosti nije bilo, ali je, kaže, bilo zlonamernih komentara o njihovim motivima: „Poltronima i propagandistima objašnjavati da nešto radiš zbog javnog interesa, uzaludan je posao“.

Reakcija institucija na tekst novinara Južnih vesti je izostala, pa su se za odgovor obratili i predsedniku Srbije prilikom njegove posete Nišu.

Pitali smo ga za komentar, rekao je da ne zna ništa o tome. Nikakve reakcije Ministarstva zdravlja nije bilo, kao ni rukovodstva Kliničkog centra. Ministar Lončar jedan je od ’junaka’ našeg teksta, uhvatili smo ga u laži, na otvaranju KC Niš negirao je dodatne troškove, a mesec dana pre toga ih je potpisao. Lagao je i da se vodi istraga o svemu što se dešavalo oko izgradnje Kliničkog centra – nema je, niti je bilo istrage, ni u Ministartvu ni u Tužilaštvu, saznali smo. Zašto su ćutali? Po mom tumačenju iz dva razloga. Prvi je taktika ignorisanja, računajući da će se sve brzo zaboraviti i da će propaganda odraditi svoje. Drugi razlog je strašniji – njima je normalno netransparentno trošenje javnog novca, normalno im je da niko ne snosi odgovornost, makar se radilo i o milionima evra“, kaže Milan Zirojević i dodaje:

Pobedili, ne pobedili, čast je predstavljati Južnu sedmu silu. Južne vesti, kao regionalni portal, ponovo su ’rame uz rame’ sa velikim nacionalnim igračima. To je značajno ne samo za kuću u kojoj radim, već i za sve one koji se pitaju da li se sa lokala mogu pričati velike priče. Mogu.

Stefanu Markoviću, nekadašnjem novinaru Južnih vesti koji je početkom februara počeo da radi u Centru za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) ovo je treća nominacija za prestižnu nagradu.

„Na neki način to je potvrda da smo uradili značajnu stvar – lokalnu priču od nacionalnog interesa, a sa druge strane, drago mi je da je to baš priča koju sam radio sa kolegom Zirojevićem i to za medij u kojem sam naučio gotovo sve što znam o ovom zanatu, objašnjava.

Marković dodaje da ne postoji nezavisno i zavisno novinarstvo, već postoji novinarstva i propagande. Napominje da je posao novinara težak i opasan, a položaj nedostojanstven.

I tu ne govorim o nenovinarima, onima koji rade u prorežimskim ili opozicionim glasilima, onima koji se autocenzurišu ili ulaze u novinarski posao vođeni motivom da se ’uvale’ na neko portparolsko mesto ili uđu u politiku. Ne, govorim o pravim novinarima. Novinare omalovažavaju, na njih se vrši pritisak, preti se, koristi se, eto, kao u mom slučaju i policija, a na kraju dana su često i jako slabo plaćeni, a još im se lepi etiketa da su nekakvi strani plaćenici. Nedopustivo je da novinari u ovakvom neprijateljskom okruženju rade za platu od 35.000 dinara, a verujte da su neki od najboljih novinara koje poznajem, plaćeni upravo toliko, navodi on.

Redakcije koje se, kako kaže, poslom bave pošteno upoređuje sa galskim selima iz stripova o Asteriksu – „malo ih je, ali su novinari nadljudski jaki, nepokolebljivi i uporni“.

Podsetimo, tekstovi novinara Južnih vesti su nekoliko puta bili u trci za nagradu. Prošle godine je u konkurenciji bila priča o spornom poslovanju firme koja je sanirala udarne rupe u Nišu, pre tri godine tekst o štelovanim tenderima za funkcionerske “škode”. Osnivač i nekadašnji glavni i odgovorni urednik Predrag Blagojević ovu nagradu dobio je 2010. godine za tekst o mahinacijama na niškom aerodromu. 

Ime laureata biće saopšteno na novinarskoj konferenciji koja će se održati 11. juna od 12 časova u Medija centru u Beogradu. Ostale priloge koji su ušli u najuži krug, a koji se tiču elektronskih i štampanih medija, možete pogledati na zvaničnom sajtu Nezavisnog udruženja novinara Srbije.