Priznanje za ubistvo dvogodišnje devojčice iz Bora bilo je okidač da se u srpskoj javnosti još jednom povede pitanje smrtne kazne. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavljuje da će novoj Vladi predložiti ponovno uvođenje, pravnici navode da je to neustavno i da se kosi sa Evropskom konvencijom o ljudskim pravima, a aktivisti smatraju da bi to bio civilizacijski korak unazad.
Pred novom Vladom naći će se i predlog za ponovno uvođenje smrtne kazne, najavio je pre nekoliko dana Vučić iz Pariza. Za to se, kaže, i ranije zalagao i zamolio je Vladu da razmotri predlog sa Savetom Evrope.
Jer, ako neko delo zaslužuje smrtnu kaznu, onda je to ovo delo. Ja ću to da ponovim u pisanoj formi, čim se vratim iz Pariza uputiću Vladi Srbije, pa kad formiraju Vladu neka razmotre da li će ići sa takvim predlogom pred Narodnu skupštinu sa izmenama i dopunama Krivičnog zakona ili ne“, rekao je Vučić gostujući na TV Informer pre nekoliko dana.
Sve dok smo članica Saveta Evrope nije moguće uvođenje smrtne kazne, navodi profesor Pravnog fakulteta u Nišu Ivan Ilić. Promena Krivičnog zakonika u tom smislu, značila bi nužno i promenu Ustava, ali i kršenje Evropske konvencije o ljudskim pravima koju smo ratifikovali 2003. godine.
Celo to područje koje obuhvata članice Saveta Evrope smatra se prostorom bez smrtne kazne i to se smatra jednom civilizacijskom tekovinom – navodi Ilić.
Ovakav vid krivične sankcije i dalje je moguć u nekim federalnim američkim državama i azijskim zemljama. Ipak, nijedna zemlja u Evropi, osim Belorusije, nema smrtnu kaznu u svom zakonu. Sa aspekta ljudskih prava uvođenje smrtne kazne smatra se apsolutno neprihvatljivim.
Civilizacijske tekovine su prevagnule da je pravo na život važnije od našeg osećanja da tog nekog treba eliminisati iz društva zbog nečeg što je prethodno učinio – navodi profesor Ilić.
U slučaju da suspendujemo svoje članstvo u Savetu Evrope, što se, podseća, trenutno pominje zbog potencijalnog prijema tzv. Kosova u SE, uvođenje bi bilo moguće. Ipak, podvlači da bi izlazak iz SE imao dalekosežne negativne posledice po pitanju zaštite ljudskih prava ljudi u Srbiji.
Jovanović: Anticivilizacijski korak unazad
Prema podacima iz 2021. godine 57% stanovništva u Srbiji bilo je za ponovno uvođenje smrtne kazne. To što veliki broj ljudi i dalje podržava ideju o smrtnoj kazni ukazuje koliko smo kao društvo u velikom moralnom i civilizacijskom padu, smatra aktivista iz Niša Mladen Jovanović.
Ponovno vraćanje u javnost priču o smrtnoj kaznu vidi kao populistički potez, ne i kao stvarnu mogućnost. Predsednik, dodaje, ništa ne izgovara bez svesti da će kroz takvu izjavu dobiti širu podršku.
Do tog zakona sigurno neće doći, ovo je jedna prazna priča koja služi za prikupljanje poena. Zato što niko ne sme da bude veća žrtva od našeg predsednika, i on se sad mora postaviti kao veliki spasilac a kako nemaju drugačiji načine evo ovakve izjave će ga predstaviti kao novog Mojsija, eto to je ta politička ideja – navodi Jovanović.
Smrtnu kaznu smatra davno prevaziđenom kao čin i zbog moguće greške, kao i zbog onog čega smo svedoci poslednjih dana – da zbog pritiska javnosti na određen slučaj dolazi do katastrofalnih grešaka, propusta, kašnjenja u istragama, postupcima… Sve to da bi se zapravo zadovoljila “nečija želja da bude krvi”. Kao društvo smo postali daleko nasilniji nego što smo bili, kaže Jovanović.
Mislim da je ta kultura nasilja toliko pristuna, toliko promovisana i kroz političku nekulturu koja dominira našom scenom, kroz medijsku nekulturu koja takođe dominira kako kroz rijaliti programe tako i kroz način na koji mediji izveštavaju o ovim slučajevima. Bukvalno se igra na niske strasti ljudi, na potrebu za osvetom, da još neko strada i sve to naravno pojačano društvenim mrežama i komentarima koji su jako agresivni i napadni.
Sve to je ponovo potvrdio i nestanak dvogodišnjakinje iz Bora. Način na koji su mediji prenosili detalje istrage, neproverene informacije, targetiranje najbližih članova porodice, iznošenje neproverenih zaključaka, a potom i reakcije i komentari ljudi na te vesti, u javni prostor uneli su histeriju i bes.
Zašto tabloidi koji rade u interesu vlasti imaju potrebe da na ovaj način podižu krvožednost naroda, to bi bilo pitanje koji bi trebalo uputiti ljudima za koje znamo da ih suštinski uređuju, a to su ljudi iz vladajuće stranke – zaključuje Jovanović.
“Javna suđenja” kao veliki prostor za zlouptorebe
On podseća i na različito tretiranje slučajeva u odnosu na to ko su počionici. Kao primer navodi slučaj udesa kod Doljevca i sada već čuvena dva minuta koja nedostaju sa jedne strane, do nedavnog slučaja profesora novosadskog Univerziteta Dinka Gruhonjića sa druge strane.
Za prvi je, podseća, zataškavanje išlo sa najvišeg nivoa, a za drugi slučaj vidimo režimski pritisak na ljude i pretnje nasiljem vaninstitucionalno. Smatra da se u takvom sistemu mogu očekivati i zloupotrebe.
I ono što može biti realna posledica je jedno ohrabrenje sudijama bliskim režimu da izriču oštrije kazne posebno kad to javnost očekuje.
Javnost je, dodaje, manipulisana upravo od strane vlasti.
Imamo jedan totalni krah podele vlasti i kao posledicu svakako možemo da očekujemo različite zloupotrebe. Da li će smrtna kazna da tu bude iskorišćena – mislim da ne, ali da li će to uticati na oštrije kazne u postupcima, posebno kada vlast to želi – to svakako će biti slučaj.
Jovanović navodi da se poslednjih godina kao trend pojavila poruka “da krv nekada mora da padne”. To je žestoko uticalo na odnos društva po pitanju unutrašnje, spoljne politike, po osetljivim nacionalnim pitanjima, pitanju ratova u svetu.
Sada daleko veći broj glasova ide u pravcu najgoreg nasilja i ne vidim da postoji dovoljno jak akter u društvu koji bi tome stao na put – zaključuje Jovanović.
Smrtna kazna u Srbiji
Smrtna kazna u Srbiji ukinuta je 2003. godine, a poslednja izvršena bila je februara 1992. u Somboru. Na kaznu je bio osuđen 34-godišnjak, zbog ubistva i silovanja šestogodišnje devojčice u Karavukovu.
Od poslednjeg pogubljenja do ukidanja zakona 2002. godine je, prema podacima udruženja “Srbija protiv smrtne kazne”, osuđeno još 11 ljudi, ali su svi oni pomilovani. Godine 2002. umesto smrtne uvedena je kazna zatvora do 40 godina.
Prema Krivičnom zakonu Republike Srbije najstroža kazna je kazna doživotnog zatvora, koja se primenjuje od 1. decembra 2019. godine. Doživotna kazna predviđena je, između ostalog, za teško ubistvo, silovanje, obljubu nad maloletnom osobom, trudnicom i nemoćnim licem, što je 2017. godine inicirala Fondacija “Tijana Jurić” koju je potpisima podržalo skoro 160.000 građana Srbije.
Ovo nije prvi put da se u Srbiji govori o vraćanju smrtne kazne, a poslednji put je to bilo pre godinu dana, posle masovnih ubistava u “Ribnikaru”, Malom Orašju i Duboni.
Povezane vesti
Vanredni decembarski izbori kao rezultat ozbiljne društvene krize 
RTS bi radio u službi građana kada bi od njih i zavisio, a ne od države 
Saopštenje za javnost: Ne damo niški aerodrom! 
Inicijativa “Ne damo niški aerodrom”: Poništenje dosadašnjih odluka u vezi sa aerodromom je vraćanje postupka u legalne tokove (VIDEO)