Romski jezik i rad na njegovoj standardizaciji odvija se poslednjih četrdesetak-pedesetak godina. Deklaracijom o standardizaciji romskog jezika na četvrtom Svetskom kongresu Roma, održanom 1990. godine u Varšavi definisane su smernice za normiranje, standardizaciju i kodifikaciju romskog jezika. Međutim, romski jezik još uvek nije stadardizovan.
“Još se nije došlo do toga da je standardizovan u smislu da su svi prihvatili pismo, da to bude na primer latinica. Na to nikada neće pristati Romi u Rusiji ili u Bugarskoj. Mada se u većini zemalja koristi latinica. Zatim, koji će dijalekt biti osnova za standardizovani, književni romski jezik. Čak i kod nas postoji animozitet između Roma Gurbeta koji žive na severu zemlje, od Beograda na gore, i Roma Adlija koji žive u našim krajevima, od Niša do granice sa Makedonijom i Bugarskom. Postoji razlika u dijalektu Adlija i Gurbeta. Taj nedostatak pisanog, književnog jezika je doveo do toga da je mnogo iz kulture Roma zatrto. Sećanje i pamćenje, nisu dobri čuvari kulture”, kaže romolog Dragoljub B. Đorđević.
Romski jezik spada u indo-arijsku grupu indoevropskih jezika. U romskom jeziku je ravnopravno 17 dijalekata, od kojih su u Srbiji najčešći gurbetski, arlijski i tamarski. Prema Rajku Đuriću, koji je autor gramatike romskog jezika i jedan je od najznačajnijih romskih intelektualaca koji rade na standardizaciji romskog jezika, gurbetski romski jezik spada u vlašku grupu jezika. Teži je za izgovor, jer sadrži više grlenih glasova. Dok se arlijski jezik ubraja u red nevlaških romskih jezika, kao i jezik nemačkih Sinta. Lakši je za izgovor i ima dosta persijskih, arapskih i turskih izraza. Ipak, bez obzira na različite dijalekte, Arlije i Gurbeti se odlično međusobno sporazumevaju.
Početkom ove godine Rajko Đurić je zajedno sa Zlatomirom Jovanovićem završio Gramatiku romskog jezika. Analizirajući sve glasove koji se javljaju u svim značajnijim dijalektima romskog jezika, utvrdili su da se romsko latinično pismo sastoji od 38 slova. “Utvrđeno je da postoji pet deklinacija, od kojih tri važe za imenice muškog, a dve za imenice ženskog. U romskom jeziku ne postoji srednji rod. Kod glagola ne postoji infinitiv, a osim sedam padeža, kao i u srpskom jeziku, u romskom postoji i osmi – ablativ”.
Obrazovanje na romskom jeziku
Romski jezik se u osnovnim školama u Srbiji uči kroz izborni predmet Romski jezik sa elementima nacionalne kulture. Na terirotiji Vojvodine uči se od 1998. godine, a u celoj Srbiji tek od 2015. Gramatiku romskog jezika, književnost i istoriju predaju oni koji taj jezik govore, a imaju položen test romskog jezika i književnosti na Filološkom fakultetu u Beogradu i imaju završen fakultet društvenih nauka.
Interesovanje za učenje romskog jezika u školama varira jer se u romskoj zajednici uglavnom ne prepoznaje značaj negovanja romskog jezika tokom školovanja. Pedagoški asistenti koji su u mahalama anketirali roditelje, kažu da roditelji koji sa svojom decom komuniciraju na romskom kod kuće uglavnom smatraju da njihovoj deci nije potrebno učenje romskog jezika i u školi.
Ovom problematikom se bavi i romolog Dragoljub B. Đorđević u svojoj knjizi “Romi – od zaboravljene do manjine u usponu”. On piše da su mnogi romski aktivisti ubeđeni da bi obrazovanje na maternjem jeziku pomoglo da se reše osnovni problemi školovanja romske dece i postavlja pitanja: na koji način bi ih to osposobilo da prevaziđu status svojih roditelja, kakve perspektive modernog sveta im se otvaraju i da li se treba prikloniti minimalistima koji smatraju da je bolje da se romska deca podučavaju da čitaju i pišu nego ništa ili maksimalistima koji traže jednake šanse u obrazovanju za romsku decu.
“Očigledno, prva mogućnost bi ojačala njihov etnicitet, ali bi isto ograničila mogućnosti za prevazilaženje nasleđene nerazvijenosti Roma i za smanjenje jaza između njih i većine. Druga mogućnost bi dala priliku da se makar neki Romi uspešno bore za nove položaje u većinskom društvu, što bi dovelo do promena u njihovom ličnom i etničkom identitetu. Nema kontradikcije između očuvanja romskog identiteta i jezika i zahteva maksimalista. Obrazovne mere i zakoni manjine u današnjoj Evropi daju mogućnost romskoj deci da budu podučavani na maternjem jeziku, iako to nije lako dostići. Nekad Romi nisu svesni svojih prava, i nekad ne žele da ih koriste, a i kad hoće – nema uvek nastavnika za njih”, piše Đorđević.
Bez dileme, romski jezik, kao jedan od ključnih elemenata romskog kulturnog identiteta svakako treba negovati kako u obrazovnom sistemu tako i u porodici. Dok se ne standardizuje, treba više podsticati i književno staralaštvo na romskom jeziku, bez obzira na dijalekt. Kad romski jezik bude konačno standardizovan biće to veliki korak za Rome – oni će tada omogućiti i drugima da čitaju i saznaju više o romskoj kulturi nego do sada, a celokupno stvaralaštvo će biti zapisano za buduće generacije.
***Media i reform centar Niš će u narednom periodu objaviti seriju tekstova i video priloga o kulturi, tradiciji, jeziku, religiji, kao i novim kulturnim praksama Roma u Nišu i okolini.
Media i reform centar Niš će tekstove objavljivati na srpskom i romskom jeziku, kao deo projekta „Romanipe – Kultura, tradicija, jezik i religija Roma“ koji je podržalo Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije na Konkursu za sufinansiranje projekata iz oblasti javnog informisanja na jezicima nacionalnih manjina u 2018. godini.
