SerbianMeteo: Kako je priča o hobiju za neke postala posao snova

Foto: facebook.com/SerbianMeteo

„Priča o vremenu kao pojmu je apstraktna stvar, međutim, kada je u pitanju vremenska prognoza – stvari stoje drugačije. SerbianMeteo.com osnovan je aprila 2006. godine kao mesto za okupljanje zaljubljenika u zanimljive vremenske prilike. Počeo je kao meteorološki forum, gde znanje razmenjuju kako amateri, tako i profesionalci. Nismo ni pretpostavljali da postoji toliki broj ljudi koji dele isto interesovanje kao mi. Neverovatno smo se osećali kada su nas ljudi pronalazili, registrovali se na naš forum i počeli aktivno da učestvuju. Za kratko vreme stekli smo popularanost i među onima koji nisu zaljubljenici u meteorologiju, ali naš sajt posećuju zbog mogućnosti da tu dobiju kvalitetne informacije o vremenskoj prognozi. Rasli smo, učili smo i razvijali se sa našim članovima. Neki od njih su u međuvremenu upisali i studije meteorologije i postali profesionalni meteorolozi. SerbianMeteo se delom seli na društvene mreže (Facebook, Twitter, Instagram), a ubedljivo najbolju interakciju sa pratiocima ostvarili smo na našoj Facebook stranici, koja ima četiri stalna i još toliko povremenih urednika, započinje priču Miloš Vujović iz SerbianMeteo tima za mediareform.rs.

Neobičnost, neuhvatljivost i često nepredvidljivost vremenskih prilika razlozi su zbog kojih je većina njih i zavolela meteorologiju.

„Na globalnom nivou, ne postoje dva dana sa identičnim vremenskim prilikama, ili da uđemo malo dublje u struku – sa identičnim rasporedom polja pritiska i temperature. Vreme se neprekidno menja i može se prognozirati orijentaciono u periodu i do deset dana, a sve preko toga je neizvesno. Sezonske prognoze mogu dati samo grubu sliku najverovatnijih odstupanja temperature i padavina od proseka. Međutim, neki procesi manjih razmera (npr. magla ili prolazak grmljavinske nepogode) često se ne mogu precizno prognozirati ni za narednih nekoliko sati. Samim tim, najviše pažnje na SerbianMeteo forumu posvećuje se upravo takvim zanimljivim atmosferskim procesima, kao i raznim vrstama ekstrema i odstupanjima od proseka. Takvih stvari ima jako puno i na mesečnom nivou“.

Da li klimatske promene utiču na širenje zaraznih bolesti – iz SerbianMeteo tima kažu da ima kompetentnijih koji bi na to odgovorili, ali da one utiču na sve, nemaju dileme.

„Klimatske promene su realnost i klima se neprestano menja otkad postoji planeta Zemlja. Tu nema nikakve dileme. Glavno pitanje je da li su aktuelne klimatske promene prirodan proces, na koji čovek nema uticaj, ili se najvećim delom dešavaju upravo pod uticajem čoveka, zbog sve veće emisije gasova staklene bašte (CO2). I struka je ozbiljno podeljena po tom pitanju, a naš stav je, generalno, da je istina uvek negde u sredini. Verovatno je da čovek ima uticaja na promene klime, ali da su u velikoj meri i prirodan proces“.

Kako se te aktuelne klimatske promene odražavaju na vreme kod nas?

Porast temperature je izvestan i statistički podaci to nedvosmisleno pokazuju. Takođe, sve su češći ekstremno topli i ekstremno hladni periodi, pa i smene ekstremno sušnih i kišnih perioda, iako se prosek godišnje količine padavina nije značajnije menjao u poslednjih sto i više godina. Klimatske promene utiču na svakodnevni život, jer moramo da se privikavamo na neke situacije koje nisu bile toliko uobičajene ranije. Samo neki od primera su poplave iz 2014, zatim ledeni talasi iz 2012. i 2017. godine, pa ekstremno toplo i sušno leto 2017. U svemu tome najgore prolaze poljoprivrednici kojima mnogo toga direktno zavisi od meteoroloških uslova. Ne moramo da idemo daleko u prošlost, evo, ovo proleće je bilo previše sušno i sa previše temperaturnih oscilacija i zadavalo je glavobolje poljoprivrednicima“, ističe Vujović.

Teško im je da izdvoje šta je bilo najneobičnije od kada prate meteo-uslove u Srbiji. Vujović kaže da pamte ekstremne situacije, koje su nanele dosta štete i time ugrozile ljudske živote.

„Cilj nam je da takve situacije prognoziramo što bolje i u budućnosti, i na taj način doprinesemo smanjenju eventualne materijalne štete, ali možda i spasimo nečiji život blagovremenom najavom“, kaže Vujović.

Neretko zdravstvene tegobe pravdamo vremenskim prilikama. Jesmo li generalno meteoropate ili nas je razmazila blaga klima?

„U poređenju sa mnogim delovima sveta, naša klima je odlična za zdrav život. Nalazimo se u umerenom pojasu i veoma visoke i niske temperature su i dalje retkost, zatim imamo relativno ujednačenu količinu padavina tokom cele godine, zatim i mnogo prijatnih i sunčanih dana u svakom godišnjem dobu. Nekada nagle promene vremena ne prijaju ljudskom organizmu, ali treba samo da pomislimo da u Sibiru život funkcioniše i na -50°C tokom cele zime, a da neki gradovi u Čileu ili u saharskom području nisu godinama videli ni kapi kiše. Mnogo je još takvih primera u svetu“, završava Vujović.