Udruženje građana za podršku evropskim integracijama Evrokontakt iz Kruševca održalo je konferenciju na kojoj je bilo reči o mogućnostima razvoja socijalnog preduzetništva na lokalnom nivou u Srbiji, kroz interakciju zainteresovanih strana i lokalnih samouprava. Ovom prilikom predstavljen je priručnik o socijalnom preduzetništvu “Solidarna ekonomija”, te je razmatrano aktuelno stanje u oblasti socijalnog preduzetništva, kao i mogućnosti razvoja socijalnog preduzetništva na lokalnom nivou u Srbiji.
“Socijalna preduzeća su važni akteri u razvoju srpskog društva. Kombinujući metode rada profitnih i neprofitnih organizacija, participaciju, volontiranje, umrežavajući različite aktere u lokalnim zajednicama, nalaze najbolja, najodrživija rešenja za goruće probleme u društvu”, istakla je Dina Rakin, predstavnica Evropskog pokreta u Srbiji.
“Došli smo do zaključka da ovaj vid preduzetništva treba razvijati kod nas, zato što je dosta primeren našoj trenutnoj situaciji i ekonomskim problemima kroz koje prolazi naša država. Na ovaj način utiče se na smanjenje pre svega nezaposlenosti, koja je gorući problem, kao i društvene isključenosti, koja neprimećeno ide uz nezaposlenost”, naveo je Nenad Krstić iz organizacije Evrokontakt.
Socijalno preduzetništvo je, kako Krstić navodi, dobar model da se građani iz marginalizovanih grupa uključe u tržište rada i da pruže svoj doprinos zajednici.
“Oni koji nemaju radnu sposobnost su takođe korisni članovi našeg društva i imaju iste potrebe kao i svi drugi: da doprinose zajednici u kojoj žive. Njima su potrebne usluge koje će omogućiti razvoj njihovog punog potencijala i obezbediti visok standard života. Isto se odnosi na stare sugrađane, ljude koji žive u seoskim područjima, manjinske zajednice”, kazala je Rakin.
Socijalna preduzeća prepoznaju ova pitanja i svojim delovanjem u lokalnim zajednicama daju predloge kako može da funkcioniše inkluzivna zajednica, objasnila je i podvukla da je ovakvim preduzećima briga o zaštiti životne sredine jednako važna kao i rešavanje društvenih problema.
Da li nam je potreban zakon o socijalnom preduzetništvu?
U Srbiji ne postoji jedinstven zakon koji reguliše način poslovanja socijalnih preduzeća. Zakoni o udruženjima, fondacijama i zadužbinama, privrednim društvima, zadrugama, profesionalnoj rehabilitaciji osoba sa invaliditetom, poreski zakoni, i zakoni o radu su ti koji daju okvir za poslovanje socijalnim preduzetnicima.
Dina Rakin ističe da ovaj okvir “nije idealan, ali da je solidna osnova koja je omogućila da u Srbiji posluje oko 400 preduzeća ovog tipa”.
“Treba to poboljšati, otvoriti za ove forme delovanja, što je početak rada na razvoju povoljnog okruženja za razvoj socijalnog preduzetništva u Srbiji. Da bi se to radilo na pravi način, moramo imati viziju socijalnog preduzetništva za budućnost, gde mi vidimo socijalna preduzeća i njihov doprinos razvoju boljeg društva u kome svi građani razvijaju svoj potencijal”.
U proteklih sedam godina ministarstvo nadležno za socijalnu politiku radi na zakonu za socijalna preduzeća. “Ovako dug proces izrade jednog zakonskog rešenja ne govori o kvalitetu procesa, već upravo o odsustvu vizije za ovaj sektor”, smatra Rakin.
“Vlada bi trebalo da obustavi izradu zakona i vrati se na početak – viziju, i pita aktere u sektoru šta je njima zapravo potrebno da bi bili uspešniji privredni subjekti koji jednako doprinose i ekonomskom i društvenom razvoju”, podvlači Rakin.
Ona dodaje da iako javne politike nisu jedino rešenje da se podstakne razvoj sektora, one mogu imati suštinsku ulogu u mobilizaciji resursa koji će izgraditi sistem podrške, podstaći inovacije i obezbediti dobra i resurse od kojih će građani imati koristi.
“Jedinstvena strategija bi u velikoj meri olakšala uvođenje teme socijalnog preduzetništva u sistem javne uprave, uobličila potrebe sektora i obezbedila mu podsticajne instrumente i konačno, obezbedila da se izgrade kapaciteti svih aktera. Dodatno, evaluacija i nadzor nad primenom strategije bi vodio paralelnom procesu unapređenja politike za ovu oblast”, odlučna je Rakin.
Ipak, upozorava da bi suštinski elementi strategije morali da budu definicija, odnosno određenje socijalnog preduzetništva, razlikovanje socijalnih preduzeća od organizacija koje pružaju podršku socijalnim preduzećima i bave se njihovom promocijom, instrumenti za razvoj socijalnog preduzetništva i, konačno, promocija socijalnog preduzetništva prvo među institucijama, zatim i u javnosti.
Konferencija je organizovana u okviru projekta “Glas zajednice u EU integracijama – Podsticaj dijaloga OCD i lokalnih vlasti oko javnih politika”, koji ima za cilj da doprinese procesu evropskih integracija osnaživanjem organizacija civilnog društva da preuzmu aktivnu ulogu u procesima donošenja politika i odlučivanja na lokalnom, regionalnom i nacionalnom nivou u Srbiji.
Projekat realizuje konzorcijum organizacija civilnog društva koji predvodi Fondacija Trag iz Beograda, u saradnji sa Nacionalnom koalicijom za decentralizaciju, Medija i reform centrom Niš, Forumom civilne akcije Forca iz Požege, Centrom za razvoj civilnog društva iz Zrenjanina, Edukativnim centrom iz Kruševca, Timočkim omladinskim centrom iz Zaječara, Proaktivom iz Niša i Evrokontakt iz Kruševca. Projekat finansira Evropska unija.
