„Antikorupcijski plan je dokument koji zadire u mnoge oblasti, ne samo u borbu protiv korupcije u užem smislu. Planiranje, izgradnja, zdravstvo, bezbednost – to su oblasti u kojima korupcija na lokalnom nivou buja“, navodi Mirko Popović, autor analize ispunjavanja Akcionog plana za poglavlje 23 na lokalnom nivou.
Od 144 lokalne samouprave u Republici Srbiji, 77 je usvojilo antikorupcijski plan, a svega 14 je formiralo radne grupe koje treba da prate sprovođenje plana. Popović ovakvu statistiku ocenjuje kao neupseh, a razlog tome vidi u tehnokratsko formalizovanom pristupu uspostavljanja institucionalnog okvira za prevenciju korupcije:
„Takav pristup se iz centralne vlasti prelio na lokalni nivo i samouprave su donele odluke na brzinu samo jer su u obavezi da to učine“.
Osim pristupa, jedan od razloga je kratak rok za formiranje radne grupe i samo još jedan od razloga ovakve situacije. On dodaje da analizu, javnu raspravu, izradu izveštaja, usvajanje odluka i formiranje radnog tela nije moguće uraditi za dva meseca koliki je bio rok.
Veliki problem predstavlja i sastav članova radnih grupa od kojih su neki, navodi, i prvostepenom presudom osuđeni za dela korupcije. Time se radnim grupama oduzima na legitimitetu.
„Radna grupa je uglavnom bila sačinjena od strane službenika lokalne samouprave i lokalnih funkcionera. Predstavnici civilnog sektora gotovo da nisu bili uključeni u rad radnih grupa. Jedini izuzetak su Babušnica i Blace. Male zajednice nemaju razvijen civilni sektor, ali je izostalo uključivanje organizacija civilnog društva iz zemlje ili regiona koje imaju ekspertizu u ovoj oblasti”.
Radna tela moraju biti nezavisna i bez predstavnika lokalne samouprave i funkcionera jer je samo tako moguće objektivno pratiti proces, podvlači Popović.
„Moj je utisak da lokalna samouprava nije spremna da prepusti nadzor nad sprovođenjem antikorupcijskog plana nezavisnom telu. Podsetiću da je lokalna samouprava pravo, ne upravni aparat koji neko sa centralnog nivoa spušta na lokal, već pravo lokalne zajednice. Zapravo, kroz formiranje radnih tela bi se ostvarilo pravo lokalne zajednice da učestvuje u upravljanju lokalnim poslovima“.
Najveći problem, čini se, jeste što se sve odvija, uglavnom, bez učešća građana:
„Učešće građana je od esencijalnog značaja u borbi protiv korupcije. Suština borbe protiv korupcije je da se društvo dogovori da je korupcija neprihvatljivo ponašanje, i da građani usvoje da je to neprihvatljivo kao što je neprihvatljivo hodati go po ulici“, ističe Popović.
Antikorupcijski plan u Nišu nije usvojen
Grad Niš nije još uvek usvojio antikorupcijski plan, kao ni formirao radno telo iako su svi rokovi za realizaciju prošli. Mnogi članovi radne grupe dali su ostavke, pa ona funkcioniše u krnjem sastavu. Jedina predstavnica civilnog sektora je Nacionalna koalicija za decentralizaciju (NKD).
„Antikorupcijski plan u Nišu mora da bude donet u skladu sa zakonom i Nacionalna koalicija za decentralizaciju je tu samo kako bismo sprečili bilo kakvu zloupotrebu, izigravanje propisa od strane radnog tela u krnjem sastavu. Ostajemo samo zbog toga da bismo i zvanično sprečili i javno objavili svaki oblik zloupotrebe“, navodi Danijel Dašić iz NKD-a.
