Javna rasprava se često spominje onda kada se odlučuje o donošenju novih ili izmeni starih zakona. Međutim, javnu raspravu treba organizovati i kada se odlučuje o pitanjima koje građane direktno pogađaju na lokalu. Upravo ovaj pristup je vodilja projekta „Javne rasprave za javne poslove i dobre odluke u GO Palilula“ koji zajedno sprovode Media i reform centar Niš i GO Palillula.
Na gradskom forumu koji je održan u četvrtak 3. marta, pod nazivom „Javne rasprave kao model uključivanja građana“ javnosti u Nišu je predstavljen rad na institucionalizaciji otvorenog pristupa građana procesu donošenja odluka u GO Palilula. O radu na novoj Odluci o javnim raspravama, prvoj te vrste na nivou jedne gradske opštine, govorili su prof. dr Predrag Dimitrijević, preds. opštine Palilula Bratislav Vučković i Nebojša Rančić, ekspert za javne politike MRCN.
Potrebna pozitivna provokacija građana da uzmu učešće u procesu donošenja odluka koje ih se tiču
Zakonom o lokalnoj samoupravi je predviđeno više načina kako građani mogu da se uključe u proces donošenja odluka na lokalu, među kojima je i javna rasprava. Ono oko čega se učesnici foruma slažu jeste to da je važno da građani to svoje pravo aktivno koriste.
„Građani nisu motivisani da učestvuju u tim procesima jer misle da ih niko neće čuti“, rekao je Dimitrijević i dodao „mi kroz ovaj proces aktiviranja građana kroz javne rasprave želimo da pokažemo da to nije baš tako, da postoji realna šansa da njihove ideje i stavovi budu od uticaja u konačnom kreiranju jedne odluke.“
Međutim, da bi građani mogli da učestvuju u javnoj raspravi moraju biti informisani o pitanjima koja su predmet rasprave, kao i o tome koja su njihova prava i mogućnosti institucija u tom pogledu. Kako se ne bi ulazilo u začarani krug, predsednik opštine Bratislav Vučković kao moguće rešenje vidi otvorenu komunikaciju predstavnika institucija sa građanima gde građani jasno kažu šta je to što im je potrebno i zauzvrat dobiju informaciju šta se tim povodom može učiniti.
“Opštine su mali transmisioni mehanizam koji sasluša građane i prenese (informacije) Gradu. Sada pokušavamo da ispratimo ceo taj proces da informacije koje dobijemo od Grada vratimo građanima”, smatra Vučković.
Ipak, navodi da i ovaj mehanizam ima svoje nedostatke, jer ako Grad nije u mogućnosti da postupi u skladu sa potrebama građana, opština kao glasnik koji nosi loše vesti može steći lošu reputaciju u očima građana.
Institucije moraju otvoriti svoja vrata građanima
Deleći svoje iskustvo u radu sa lokalnim administracijama širom Srbije, Dimitrijević je napomenuo da postoji primetna bojazan kod institucija od posledica otvaranja vrata građanima.
„Postoji bojazan unutar lokalnih institucija da otvore svoja vrata građanima i čuju njihovo mišljenje, da će nešto da se desi, da se sruši vlast. Naprotiv, otvaranje vrata građanima da kažu šta misle i iznesu svoj stav zapravo jača kapacitet lokalne vlasti i pokazuje da se oni ničega ne plaše, da je upravo ona vlast tih građana.“
Dodao je da, sa druge strane, postoji strah da u slučaju maksimalne transparentnosti, kada stranka u svakom trenutku zna gde se nalazi njen predmet, ona može uticati na lokalnog službenika kako bi izdejstvovala odluku koja je za nju povoljna.
„Transparentnost je ideja jednog demokratskog društva gde se mora poštovati princip zakonitosti i maksimalne profesionalnosti u radu administracije“, navodi Dimitrijević.
Govornici su se složili da postoje raznovrsni izazovi na putu izgradnje otvorene uprave, među njima i birokratski lavirint, kako ga Vučković naziva, na čijem razrešenju treba još dosta raditi kako bi se autoritet odgovornosti građanima nametnuo sve do najnižeg nivoa upravljanja.
„Lako je za mene, ja sam dostupan kao predsednik, ali ako referent nije dostupan građanima džabe smo radili sve“, objašnjava.
Ipak, pored razrešenja hijerarhijske magle i birokratskog lavirinta neophodna je i otvorenost za konstruktivne kritike, složili su se učesnici foruma.
Kako unaprediti javne rasprave
„Nema moderne demokratije bez učešća građana“, istakao je Nebojša Rančić. Međutim, da bi učešće bilo smisleno i efikasno, a ne samo formalno, važno je unaprediti postojeće manjkavosti javnih rasprava koje su se iskristalisale prethodnih godina. Pre svega, kratak rok za funkcionisanje javnih rasprava, gde se propisanih minimalnih 20 dana često pretvori u maksimalno 20 dana.
„Ali, u mnogim slučajevima nema ni tih 20 dana. Mi smo bili svedoci mnogih takvih događaja koji apsolutno nisu javna rasprava“, dodao je.
Kao drugu veliku manjkavost prepoznaje to što hronično nema izveštaja sa javnih rasprava:„To znači da svi predlozi koji su dati nisu uneti u neki zvaničan dokument i ne zna se da li je i zašto nešto prihvaćeno, odbačeno ili odbijeno“
Istakao je da je za izgradnju poverenja građana potrebno da predlozi budu posebno analizirani, i odluka o prihvatanju ili odbijanju tih predloga obrazložena.
Kako je naveo, cilj Odluke o javnim raspravama u opštini Palilula je da se primene primeri dobre prakse, izbegnu primećene manjkavosti, i potom finalni rezultat podeli sa drugim opštinama i gradovima.
Šta stanovnicima Palilule donosi Odluka o javnim raspravama
Glavni autor odluke, Predrag Dimitrijević vidi je kao: „Putokaz kako ćemo i o kojim pitanjima voditi javnu raspravu, urediti na koji način se građani uključuju u proces donošenja javnih odluka u najširem smislu, ne samo statuta i budžeta već svih onih odluka za koje opština smatra da je važno da čuju mišljenje građana, kao i onih za koje građani smatraju da žele da daju svoje mišljenje tj. iniciraju javnu raspravu.“
Sa druge strane, Vučković donošenje Odluke vidi kao formalizovanje suštine problema – približavanje građanima. „Jedan ovako formalni dokument nam je potreban zbog realizacije suštine koja je upravo na terenu. Na terenu se javlja problem kada imamo dve grupe građana koje se nisu dogovorile šta hoće. Dajte da ovaj proces bude pre toga, pre donošenja odluka, da se dogovorimo šta hoćemo kroz proces rasprave i da onda izađemo sa predlogom konkretnog rešenja pred nadležne institucije.“
Dodao je i da javnu raspravu vidi kao proces koji omogućava da se dođe do pravog konsenzusa građana oko nekog pitanja, umesto da se odluke donose pukim prebrojavanjem pristalica jedne ili druge ideje na terenu.
Možda najznačajnija pitanja koja ova Odluka o javnim raspravama razrešava jesu kada je javna rasprava obavezna, a kada nije, ali je opština ili građani mogu pokrenuti, odnosno povodom kojih pitanja i na koji način se može pokrenuti fakultativna javna rasprava.
Kada se govori o obaveznim javnim raspravama tu je zakon jasan – pokreće se uvek kada se odlučuje o statutu, budžetu, kapitalnim investicijama, urbanističkom planu… Međutim, kada se donose opšti akti iz oblasti koje su u nadležnosti opštine, javnu raspravu mogu pokrenuti i opština i sami građani. Najveći kamen spoticanja u tim situacijama za autore Odluke je postupak davanja mišljenja gradske opštine za neku odluku Grada. Kako Dimitrijević navodi namera je da se da dovoljno vremena građanima da se izjasne o mišljenju koje opština daje na odluku Grada.
„Praksa je nažalost takva, ne samo ovde nego svuda, da se mišljenje daje kada je odluka već doneta, ili se daje danas za danas, što je izigravanje demokratskog procesa. Mi želimo jednu realnu demokratsku proceduru gde imamo i kompetentne građane, koji su upoznati i vide o čemu treba da govore, i da imaju dovoljno vremena za to.“
Potencijalno rešenje Vučković vidi u tome da u budućnosti opština umesto prethodnog mišljenja na odluku grada zapravo daje prethodne predloge.
„Recimo, prilikom izrade urbanističkih rešenja Zavoda za urbanizam, nadležne službe urade plan detaljne regulacije koji dolazi u opštinu na mišljenje, a potom ga usvaja gradska skupština. Mislim da je mnogo racionalnije i realnije da mi dajemo predlog na osnovu koga bi se uradio neki planski dokument, a kasnije kada se taj dokument uradi da se vrati na naše mišljenje da li je to želja građana ili nije.“
Svakako, prema rečima Dimitrijevića, bilo da je u pitanju obavezna ili fakultativna javna rasprava namera je stvoriti realni proces gde će građani imati vremena da iznesu svoje mišljenje, i biti dovoljno informisani da mogu da učestvuju.
Nacrt Odluke o javnim raspravama možete preuzeti klikom na ovaj link.
Građani opštine Palilula imaće prilike da se izjasne o ovoj Odluci na javnoj raspravi. O celom procesu javnost će biti informisana preko veb sajta opštine Palilula i sredstava javnog informisanja, uključujući i portal mediareform.rs.
Projekat „Javne rasprave za javne poslove i dobre odluke – gradimo Otvorenu upravu kroz izgradnju poverenja i učešće građana“ je dobio podršku projekta Vlade Švajcarske „Zajedno za aktivno građansko društvo – ACT”, koji sprovode Helvetas Swiss Intercooperation i Građanske inicijative. Mišljenja koja su izneta su mišljenja autora i ne predstavljaju nužno i mišljenja Vlade Švajcarske, Helvetasa ili Građanskih inicijativa.
