Vanredno stanje uvedeno zbog koronavirusa gotovo svima je promenilo život iz korena, ali čini se da su školarci jedna od najpogođenijih grupa, s obzirom na to da su morali školsku godinu da završe u svojim domovima, prateći nastavu kroz različite platforme koje su osmišljavali njihovi učitelji i nastavnici. Upravo je ovo teren na kome se najbolje pokazala kreativnost prosvetnih radnika, kao i sposobnost da reaguju na vreme i način koji je najpogodiniji za njihove učenike.
Jedna od učiteljica koja je „odlično uradila svoj posao“ svakako je Željana Radojičić Lukić iz Mionice koja je pokrenula Balkansku nastavničku mrežu. Kako kaže, ova grupa, nastala ni iz čega, dala lekciju svim ministratsvima regiona i pokazala koliko je važna pravovremena i brza rekacija, pokazala je koliko je bitno razumeti i znati potrebe nosilaca obrazovnog procesa i koliko svi treba da se trude da bi čuli roditelje i učenike i odgvorili na njihove potrebe.
„Pandemija nam je svima ‘očitala’ lekciju, a jedino je Balkanska nastavnička mreža za nju bila i spremna. Nadležni su se, nažalost, izgubili u moru informacija, zapetljali u svojim zakonskim i podzakonskim aktima i sami sebi vezali ruke pokušavajući da odgovore na potrebe pandemije rešenjima od pre pandemije. Zbog svega toga, ovo je herojstvo nastavnika regiona iskazano tokom pandemije, i izuzetno sam ponosna što su mi ukazali poverenje i okupili se oko ideje umrežavanja. Zato sam titulu ‘Oni su heroji’ i posvetila svima njima“, priča ova učiteljica.
Ona je, kako keže, prateći dešavanja širom planete, preko zajednice najboljih nastavnika sveta, potpuno bila svesna završetka jedne, nama poznate, obrazovne epohe i prelaska na novu paradigmu obrazovanja.
„Pomislila sam da će nam svima biti teško, da nas čeka nepoznanica za koju nismo spremni i da će se po prvi put do sada sva odgovornost, sa donosioca odluka, prebaciti na teret nas nastavnika. Pomislila sam da je momenat da umrežimo entuzijaste regiona, jer verujem u snagu mreže, naročito u kriznim situacijama, poput te, koja se približavala. Ubrzo je bilo jasno da sam samo odgovorila na potrebu nastavnika da nađu podršku u tom teškom trenutku kada je region, kao i ostatak sveta, jednostavno stao. Za samo jedan jedini dan, umreženo je više od 15 hiljada nastavnika iz šest država Balkana. Sada grupa ima blizu 30 hiljada nastavnika koji su sa nama izgradili najveću bazu digitalnih obrazovnih materijala koja je dostupna svakom nastavniku regiona onda kada njemu zatreba“.
U vreme proglašenja vanrednog stanja i zatvaranja škola velika odgovornost pala je na prosvetare. Kako kaže naša sagovornica, 15. marta su dobili signal da plivaju, a da ih niko nije pitao da li znaju da plivaju i da li su spremni, a obala se (odnosno jun mesec) u tom trenutku nije ni nazirala. U takvoj situaciji je svim članovima Balkanska nastavnička mreža bila pojas za spasavanje.
„Nikome nije bilo lako, ni učenicima, ni nastavnicima, a ni roditeljima. Roditelji su se prvi put susreli sa nečim ovakvim i po prvi put shvatili koliko je obiman, težak i složen nastavnički posao. Neretko su nastavnici obučavali i roditelji i učenike, ali je bilo i situacija da su roditelji, pa i veštiji učenici, pomagali nastavnicma. Zato i kažemo da je ova pandemija iznedrila mnogo empatije i razumevanja sa svih strana. Dragoceno je saznanje da roditelji sada mnogo više cene i uvažavaju našu profesiju, na koju se uglavnom gledalo kroz broj dana letnjeg i zimskog raspusta, zanemarujući činjenicu da je to odmor za decu, a da mi, kao i svi ostali imamo samo zasluženi zakonski godišnji odmor nakon teškog i složenog posla“, priča ova učiteljica iz Mionice i dodaje da će se na saradnji sa roditeljima raditi i dalje, i da zbog toga u narednom periodu planiraju akciju pod nazivom “Balkanski roditeljski sastanak”, preko Zoom aplikacije.
Prema njenom mišljenju, teško je isplanirati narednu školsku godinu, s obzirom na to da niko ne zna kakva će biti.
„Ukoliko je hibridna, a sve su prilike da jeste, a možda čak i u najvećem delu bude onlajn, onda moramo znati kakvu tehniku i digitlane resurse od septembra imamo na raspolaganju od strane Ministarstva prosvete, i mi i naši učenici. Mi smo zajedno tokom proleća finansirali obrazovanje, jedva smo to finasijski podneli i to se od nas ne može očekivati ponovo od septembra. Potrebno je apelovati na pokretanje privatno-javnih akcija u cilju obezbeđenja besplatnog i sigurnog interneta za svako dete i svakog nastavnika, pa i za obezbeđivanje potrebne tehnike za rad, i učenicima i nama. Samo na taj način možemo da preuzmemo na sebe teret jedne do sada najteže školske godine koja nas čeka i odgovrnosti koju ćemo, hteli ne hteli, morati da preuzmemo“.
Naša sagovornica smatra da će ovakvu situaciju prosvetni radnici shvatiti svako na svoj način, pe će se oni koji ovo vide kao nešto što je nametnuto, vratiti na stari način rada čim se steknu uslovi za to.
„Oni koji to budu doživeli kao priliku, i oni će biti srećni, ali neće se odupirati novom načinu podučavanja dece i nastaviće da istražuju digitalni svet kako bi na smisleniji način prenosili znanja svojim đacima. Sasvim je jasno i koja grupacija đaka će biti zadovoljnija nastavom i učenjem. Moja poruka nastavnicima i Srbije i regiona bi bila da budu svesni da mi sada pripremamo naše učenike za život u jednom potpuno drugačijem svetu i da je utoliko naša odogovornost mnogo veća. Hajde da sada kada je teško svima, mi damo sve od sebe i da se s pravom nadamo da će nas naši učenici iz budućnosti pominjati sa pijetetom i uvažavanjem“.
Učiteljica Željana Radojičić Lukić je i u prethodnom periodu nagrađivana za svoj rad, pa je, pored brojnih nacionalnih priznanja, 2018. Godine bila među 50 najboljih nastavnika sveta u okviru Global Teacher Prize, a već 2019. ponovo među 100 najboljih nastavnika u okviru Global Teachers Award.
