Romi su pripadnici svih velikih svetskih religija. U jugoistčnoj Srbiji i u Nišu oni su pravoslavci, mahom u seoskim, ruralnim područijima, a u gradu islamske veroispovesti. Manji broj je katoličke vere, a poslednjih dvadesetak godina raste broj Roma protestanata.
Kao i u drugim oblastima života, stereotipi i predrasude o Romima nisu zaobišle ni oblast religije, smatra sociolog i romolog Dragan Todorović iz Niške romološke škole. Jedna od tih predrasuda, koja potiče od etnologa i antropologa koji su počeli da istražuju o Romima krajem 19. veka, je da Romi ne mogu da budu dobri vernici, odnosno da ne mogu da budu ni dobri hrišćani, ni dobri pripadnici islama – da su neprestano nesigurni u svojoj veri.
„Čak su skovali jedan termin ljaramanstvo, koje potiče od albanske reči šarenoliko, šareno, pomešano. Time su zapravo želeli da skrenu pažnju na tu nestabilnost religijskog bića kod Roma gde oni neprestano kombinuju elemente različitih religija. Na primer, pripadnici pravoslavlja slave Kurbam Bajram ili pripadnici islama slave slavu. To se u jednom čistom obliku islama ili pravoslavlja ne prihvata. Ti argumenti su poslužili mnogim naučnicima, naročito toga doba, da izvedu zaključak o tome da su Romi loši vernici. No, ozbiljna istraživanja koja se bave Romima u empirijskom smislu poslednjih 20-30 godina pokazala su nedostatnim takve zaključke. Istraživači su skrenuli pažnju mnogima da nije tačno da Romi ne mogu da budu dobri vernici. Oni mogu da budu i dobri pravoslavci, i pripadnici islama, i protestanti, i katolici, čak i pripadnici nekih drugih tradicionalnih religija na nekim drugim prostorima. Ali jedan od bitnih preduslova koji mora da se ispuni da bi oni bili dobri vernici, jeste da budu dobro prihvaćeni u tom narodu“, objašnjava Todorović.
Sve veći broj Roma protestanata
Ono što se danas sve više dešava je da Romi – tradicionalni pravoslavci i tradicionalni pripadnici islamske veroispovesti prelaze u treći krak hrišćanstva – u protestantske male verske zajednice. Razlozi su brojni: uticaj Makedonije, Bugarske i severa zemlje gde su se poslednjih nekoliko stotina godina odvijali talasi širenja protestantizma, ulazak i delovanje protestantskih misionara na ove prostore, ali i odlazak Roma u zapadnoevropske zemlje „trbuhom za kruhom“ gde su dolazili u susret sa pripadnicima tih vera i taj duh protestantizma po povratku donosili u Leskovac, Niš, Vranje i ostale gradove jugoistočne Srbije.
Profesor Todorović koji je odbranio svoju doktorsku disertciju na temu „Protestantizacija Roma jugoistočne Srbije“ kaže da je od istorijskih razloga zbog čega se to desilo, za sociologe mnogo važnije koje su posledice protestantizacije Roma, odnosno šta se suštinski menja u praktičnom životu.
„Posledice su još zanimljivije. Da li se sa prelaskom Roma u redove adventista, Jehovinih svedoka, baptista, pentekostalaca suštinski nešto menja u njihovim životima? Menja se itekako. Najpre, u praktičnim navikama koje su vezane za ekonomiju i higijenu. Od spoljanjeg izgleda, kulture i vaspitanja prvo odraslih, pa onda i dece, do ekonomskih – potpuno promenjen odnos prema radu. Vrlo često Romi i dalje rade poslove koje su radili i ranije, ali ovoga puta sa drugačijom mentalnom i bogoslovskom pozadinom. Oni to rade zato što Jahve ili neki drugi Bog očekuje od njih – da budu dobri vernici, da budu pošteni, da budu ekonomski trpeljivi, da se dokazuju u radu, dakle, da imaju karakterisitike protestantskog duha koji je inače karakterisitčan za Zapadnu Evropu. Protestantizam je Romima uglavnom doneo boljitke – opstanak romskog naroda na ovim prostorima, a naročito za njihovu percepciju u očima tradicionalnih pripadnika pravoslavlja i islama. Oni se sve manje doživljavaju kao lenji, prljavi, nevaspitani, nekulturni“.
Romska kultna mesta – Zajde Bašče
Romskih kultnih mesta ima na svakom koraku. Ona mogu biti vezana za religiju, mogu da imaju svetovni karakter, a mogu da imaju i kombinaciju religijskih i svetovnih elemenata. „Tetka Bibija se izuzetno praznuje u romskom narodu. Svi Romi proslavljaju tetkicu Bibiju pored nekog drveta, često pored kruške koja služi za te mitološko-magijske rituale koji se obavljaju. Tako da nemate selo u okolini Niša u kojem žive Romi, a da na nekoj poljani nema jedna kruška koja se jednom godišnje pohdi i nekakvi običaji praktikuju. Romska kultna mesta su vrlo često sakrivena. Za njih niko ne zna osim retkih istraživača i naravno samih Roma koji te običaje praktikuju“, kaže Todorović koji je sa pripadnicima Niške romološke škole istraživao jedno takvo kultno mesto u Nišu.
Kada su krenuli u istraživanje Zajde Bašče kultnog mesta koje se nalazi između Tvrđave i Cvetne pijace, kod Beogradske kapije, nisu znali šta sve mogu da očekuju. Otkrili su čitavu paletu saznanja, verovanja, običaja i prakse koji se vezuju za ovo kultno mesto. Sva saznanja objavili su u knjizi „Zajde Bašće – romsko kultno mesto“ na tri svetska jezika.
„Na početku smo došli do saznanja da je to legenda o jednoj turskoj devojčici koja je živela u 16. veku, a koja je nesrećnim zbirom okolnosti izgubila život. Na tom mestu gde je nestala, ispala joj je papuča i pošto nikakvog drugog traga nije bilo Romi vernici su počeli da praktikuju to mesto kao sveto, kao kultno, da prinose žrtve i da veruju u nekakve isceliteljske moći koje ta svetica ima. To je bilo prvo saznanje koje smo imali o ovom kultnom mestu. Istražujući, potvrdili smo da legenda zaista seže u daleku prošlost, u 16. vek, ali ta svetica uopšte nije bila Romkinja, nego je zapravo bila Turkinja, što je vrlo razumljivo jer sve do kraja 19. veka i odlaska Turaka sa ovih prostora vi niste ni imali romsko stanovništvo u većem broju, niti priliku da Romi kao pripadnici islama budu preovlađujući vernici na ovom prostoru“.
Legendu o Zajde Bašče pri put je zabeležio istoričar Milan Milićević 1878. godine. Međutim, postoje više verzija legende, pa se čak i danas od vernika koji posećuju ovo kultno mesto mogu čuti razne verzije legende, u zavisnosti od toga kako su im njihovi stariji priiču prenosili. Međutim, ono što je zaintrigiralo istraživače Niške romološke škole je otkud priča o Romkinji svetici.
„Odlaskom Turaka sa ovih prostora, Romi su postali i jedini baštinici islama na ovim prostorima i jedini baštinici običaja koja je islam pratio dugo vekova. Tako vremenom Romi preuzimaju Zajde Bašče kao kultno mesto, prerađuju neke elemente, zadržavaju elemente islama ali i menjaju neke uloge i preoblikuju nekadašnju tursku devojčicu u romsku devojčicu. Islam ostaje kao zaleđina, ali ona više nije Turkinja, nego je Romkinja i služi kao identitarna odlika preostalih Roma pripadnika islama. I to traje popriličan period u istoriji da isključivo Romi pripadnci islama posećuju to kultno mesto obavljajući rituale koji su uglavnom karakteristični za islam“, kaže Todorović.
O Zajde Bašče se već petnaest godina brine porodica Ališanović iz Niša. Braća Zoran i Danijel Ališanović, koji su brigu o ovom kultnom mestu preuzeli od svog oca, kažu da svakog četvrtka kada je svetilište otvoreno, Zajde Bašče poseti preko sto ljudi. Međutim, to više nisu samo Romi muslimani, nego i pripadnici drugih naroda i različitih veroispovesti.
„Zajde Bašče, koliko je nama poznato, poslednjih godina postaje interkofesionalno i interreligijsko mesto. Njega sada posećuju i neromi. Pa ćete videti četvrtkom koji je dan kada se najčešće posećuje Zajde Bašče na istom mestu i pripadnike islamske veroispovesti, i pripadnika pravoslavlja romskog etnosa, ali i po kojeg Srbina pravolavca, najčešće ženu, ne muškarca. Šta to znači: Zajde Bašče je postala internacionalni pokazatelj religijskog identiteta Niša i sada se njoj obraćaju svi koji imaju neku potrebu da joj se obrate bez obzira na konfesionalni odnosno religijski predznak i mislim da to može da postane mesto koji će posećivati i turisti”, kaže Todorović.
Ipak, braća Ališanović kažu da je potrebno da se ovo mesto bolje održava i da bude bolje obeleženo kako bi ljudi lakše našli Zajde Bašče. Kažu da su najveći donatori i čuvari ovog mesta zapravo sami vernici koji svojim darovima pomažu da ono opstane. „Voleli bismo da nam Grad ili neko ko želi pomogne da sredimo prilaz do Zajde Bašče. Mi smo sredili koliko smo bili u mogućnosti“, kažu oni.
Nišlijka Elizabeta Kurtić kaže da dolazi svakog četvrtka od malena, kada su je dovodili njeni roditelji. „Zajde Bašče uvek pomaže – za zdravlje, za sreću, za decu, za napredak“. I upravo je ta potreba koju ovo kultno mesto zadovoljava ono što ljude i povezuje.
„Većina ljudi koja se tamo pojavljuje je sa nekom nevoljom. Zajde Bašče se u tom smislu ispostavlja da pomaže svima u nevoljama koje određuju njihov život. Otvaranje kultnog mesta za veliki broj ljudi govori o tome koliko je ono sada prihvaćeno i više nije samo obeležje islama i Roma Nišlija, kao što je bilo par decenija unazad, nego postaje pravo internacionalno mesto“, zaključuje Todorović.
***Media i reform centar Niš će u narednom periodu objaviti seriju tekstova i video priloga o kulturi, tradiciji, jeziku, religiji, kao i novim kulturnim praksama Roma u Nišu i okolini.
Media i reform centar Niš će tekstove objavljivati na srpskom i romskom jeziku, kao deo projekta “Romanipe – Kultura, tradicija, jezik i religija Roma” koji je podržalo Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije na Konkursu za sufinansiranje projekata iz oblasti javnog informisanja na jezicima nacionalnih manjina u 2018. godini.
