Tokom bitke na Drini 1914. godine, poznatoj i kao Gučevska bitka, mnogi srpski i austro-ugarski vojnici su stradali. Na Gučevu se i danas nalazi Spomen-kosturnica gde su sahranjeni njihovi posmrtni ostaci. O ovom boju, o kojem mnogi Srbi malo znaju, Amerikanac Džon Rid pisao je u svojoj knjizi “Rat u Srbiji 1915” gde je zabeležio i sve strahote epidemije tifusa sa čijim se posledicama susreo u Nišu.
Kada govorimo o Džonu Ridu, ne možemo, a da ne istaknemo to da je on bio jedan od retkih Amerikanaca koji su ratnu Srbiju poznavali jako dobro, jer je tokom rata prešao uzduž i popreko. On je i jedan od tri Amerikanca kojima su Rusi odali veliku čast sahranivši ga ispod zidina Kremlja.
Džon Rid je novinar, pesnik i komunista koji je živeo jako kratko, svega 32 godine. Međutim, za to vreme uspeo je da iza sebe ostavi dela koja će svakim čitanjem biti ponovo oživljena. Tokom prve dve decenije 20. veka, svedočio je svim nedaćama prvog Svetskog rata, kao i Oktobarske revolucije, a 1915. godine je došao u centralnu Evropu u kojoj je buktao rat. U svojim spisima zabeležio je napade i zločine neprijateljske vojske:
“Čovek bi hodao ulicama kilometrima i kilometrima – svaka kuća je bila opustošena. Osvajači su odneli rublje, slike, igračke, nameštaj – a ono što je bilo suviše teško ili nezgrapno da se odnese razlupali su sekirama. Smeštali su konje u spavaćim sobama otmenih kuća”.
Gučevsku bitku nije ni video, ni doživeo, ali zato jeste sve njene posledice. Plitke grobove, razorene livade i krošnje, besne pse i meku i crvljivu zemlju, kako piše ovaj Amerikanac. Ipak, najznačajnija svedočanstva, koja je zabeležio u knjizi “Rat u Istočnoj Evropi”. Ona je kod nas prevedena i pod naslovom “Rat u Srbiji 1915”, govore o tifusu koji je pokorio srpske gradove.
Srpsku vojsku opisao kao “hrabru i ponosnu”
Novinar i pisac Momčilo Đorgović kaže da je sav užas bolesti koja je odnela na desetine hiljada ljudi Rid opisivao iz Niša.
“On o Nišu piše kao o selu sa 20.000 stanovnika koje je tada imalo 120.000 stanovnika jer je tu bila smeštena vojska. Bilo je puno bolesnih od tifusa i ranjenih. Ljudi koji su pobegli pod naletom okupatora, ali i Vlada u izbeglištvu je bila smeštena u Nišu. Nije bilo dovoljno postelja, kao ni bolnica da se smeste svi kojima je pomoć bila potrebna”– rekao je Đorgović.
Srpsku vojsku opisao je kao hrabru i ponosnu iako je ona za njega imala nesvakidašnje postupke. Ono što je primetio i zabeležio jeste da su oficiri i vojska povremeno jeli zajedno. Navodi da je svaki puk imao dva, tri svirača koja su išla sa vojskom i na violini ili gajdama svirali.
Ridova biografija prepuna je nesvakidašnjih događaja i novinarskih pustolovina. Umro je 17. oktobra 1920. godine od posledica pegavog tifusa, a sahranjen ispod zidina Kremlja. Iza njega su ostala tri kapitalna dela „Deset dana koja su potresla svet“, „Ustanički Meksiko“ i „Rat u istočnoj Evropi“, u kojem je i deo o ratu u Srbiji.
Novinar, avanturista i borac za slobodu i pravdu, Džon Rid, danas u Nišu ima svoju ulicu. U Beogradu se nalazi mural koji su naslikali Savez komunističke omladine Jugoslavije i Savez mladih komunista SAD.
O Džonu Ridu, njegovim delima i njihovoj važnosti za Srbe i Srbiju pogledajte u videu serijala “Ljudi za ljude”.
