Author: Anđela Stojanović

Novogodišnju noć Nišlije će proslaviti sa Dejan Petrović Big bendom i poznatom rok grupom Van Gog, a celokupna organizacija, uz vatromet u ponoć, koštaće građane oko 5,5 miliona dinara, najavio je Srđan Savić iz Niškog kulturnog centra. “To su sve budžetska sredstva, nema sponzorskih i donatorskih sredstava. To su sredstva koja su bila predviđena budžetom Niškog kulturnog centra za  Novogodišnji doček. Nekada se dešavalo ranije da nema jasno predviđenih sredstava za Novu godinu, zbog toga što nikad ne možete biti sigurni kojim sredstvima raspolažete, s obzirom da cene izvođača variraju, kao i određene tehničke usluge”, rekao je Savić. Proslava Novogodišnje…

Talentovani mališani iz 25 vrtića Predškolske ustanove „Pčelica“ nastupiće na 21. Festivalu predškolske dečje pesme „Zlatna pčelica“, 15. decembra od 19 sati u niškom Domu vojske. Ove godine učestvuje 36 predškolaca koji će, uz pratnju plesača, hora “Zlatna pčelica” i hora Ninoslave Podvinski, izvesti 17 dečijih kompozicija. „Ovaj festival je veoma bitan zato što mališani koji pobeđuju kasnije imaju tu neku čarobnu ideju da kasnije postanu pevači ili da se bave nekim javnim nastupom, jer osim što nauče da pevaju oni uče i ponašanje na sceni“, rekla je direktorka „Pčelice“ Svetlana Mitić. Petočlani žiri najboljima će dodeliti nagrade za najbolji…

Kada se sistemski pristupi rešavanju problema romske zajednice u Srbiji, a to između ostalog podrazumeva i ekonomsko osnaživanje romskih porodica, rešiće se i problem njihovog obrazovanja, zaključeno je na Gradskom forumu „Akademsko obrazovanje Roma – mogućnosti i izazovi“. Sociolog i romolog Dragan Todorović istakao je da rešenja obrazovanja Roma moraju da proisteknu iz dobrog poznavanja načina na koji funkcionišu romske porodice, jer se, kaže, njihovo funkcionisanje razlikuje od funkcionisanja porodica većinskog stanovništva. „Socijalno i ekonomsko osnaživanje jesu preduslovi i kamen temeljac za dalje obrazovanje, počevši od najmlađih članova koji će kasnije postati intelektualna elita“, objašnjava Todorović. U diskusiji je istaknuto…

Nezavisniji i transparentniji rad Regulatornog tela za elektronske medije (REM) i javnih medijskih servisa, rešavanje statusa preostalih medija u javnom vlasništvu, transparentnost i uređivanje budžetskih davanja medijima, kao i ostvarivanje medijskog pluralizma, teme su o kojima se razgovaralo na konsultativnom sastanku koji su predstavnici BIRN-a, NUNS-a i Fondacije Slavko Ćuruvija organizovali sa predstavnicima lokalnih medija, organizacija i institucija u Nišu. Iako su se iz radne grupe Ministarstva za kulturu i informisanje koja se bavi izradom teksta nove Medijske strategije povukla sva reprezentativna novinarska udruženja, predstavnici tri organizacije kroz ove sastanke prikupljaju preporuke za izradu tog dokumenta. Kako najavljuju, dokument sa…

U Nišu više od 4.000 ljudi poseduje oružje i to dva ili više komada, a samo šestoro njih ima dozvolu za njegovo nošenje. Nišlije poseduju i više od 8.000 komada lovačkog oružja. Ratna prošlost, tradicija i kriminal glavni su razlozi rasprostranjenosti vatrenog oružja u Nišu. Ovo su podaci istraživanja koje je sproveo Centar za istraživanje javnih politika iz Beograda, a koji su, izumeđu ostalog, predstavljeni na panel-diskusiji „Ljudska bezbednost i vatreno oružje: Uključivanje problema oružja u strateški okvir grada Niša“. „S obzirom da je u Nišu u toku izrada teksta nove strategije bezbednosti i pratećeg akcionog plana, smatramo da je…

O slobodi medija, cenzuri i odgovornosti novinara, za Media i reform centar govori novinarka nedeljnika Vreme Jovana Gligorijević: Sloboda nije nešto što mi možemo jednom da postignemo i da nam to ostane zauvek. To je nešto što se iznova i iznova osvaja. To osvajanje slobode je već postalo fraza, ali zaista jeste tako. Ne postoji zemlja u kojoj je apsolutno dostignut nivo slobode medija ni slobode govora – uvek će biti onih koji će pokušavati, ali zato mi moramo da stojimo tu i da ih sprečavamo.

Kako bi “pokrenuli debatu i povećali razumevanje uloge žena u reformama koje donose evropske integracije”, Mladi istraživači Srbije i Grupa Kobra iz Niša organizovali su, u okviru zajedničkog ekološkog projekta, okrugli sto “Žene kao nosioci promena u oblasti zaštite životne sredine i usklađenost sa politikama EU”. “Veza između životne sredine i žena nije očigledna. Međutim, kada se zagrebe ispod površine, žene su u velikoj meri krajnji nosioci praktičnih aktivnosti bilo da se radi o edukaciji, radu u institucijama ili konkretnim radovima o zaštiti prirode. Ono što bismo mi želeli je da se u lokalnim zajednicama radi na kreiranju politika -…

Novinarka portala KRIK Bojana Pavlović, za Media i reform centar Niš komentariše slobodu medija u Srbiji, govori o cenzuri i odgovornosti novinara, načinu na koji se vlasti odnose prema novinarima… Upitana da prokomentariše cenzuru u medijima, Pavlović kaže: Cenzura u medijima je apsolutno prisutna, najviše u vidu autocenzure, a to je najveći problem – kada mediji sami znaju šta smeju a šta ne smeju da objave. Dakle, ne sme biti onoga što ne smeš da objaviš.

Završno veče 52. Festivala glumačkih ostvarenja “Filmski susreti” obeležili su nagrađeni velikani srpske filmske scene. Najprestižniju nagradu “Gran pri Naisa” dobio je Nebojša Glogovac za ulogu Vjekoslava Kralja u ostvarenju “Ustav Republike Hrvatske”. Vojin Ćetković, kao Laza Kostić, osvojio je “Cara Konstantina”, dok je njegova partnerka sa filma “Santa Maria della salute” Tamara Aleksić, za ulogu Lenke Dunđerski osvojila “Caricu Teodoru”. Nikola Kojo prvi je dobitnik nagrade za najbolje ostvarenu komičnu ulogu “Milorad Mandić Manda” koja je, kao nezvanična nagrada festivala, ustanovljena na inicijativu glumca i reditelja Radoša Bajića i njegove producentske kuće “Kontrast studio”, Mandine porodice i “Blica”. …

U Srbiji je više od 50 odsto funkcionalno nepismenih ljudi, informacija je koju je na jednoj od tribina o medijskoj pismenosti izneo profesor sa Fakulteta političkih nauka u Beogradu Veselin Kljajić. S toga ne čudi što se u Srbiji i dalje borimo sa prihvatanjem novih medija i transformacijom starih, pa se u moru informacija ne snalazimo baš najbolje. Tada je rečeno i da ne postoji međusektorska saradnja u unapređenju medijske pismenosti u Srbiji. Kao jedan od glavnih problema pojavljuje se nejasna definicija ovog pojma, kao i to što još uvek nema jasne razlike između medijske, odnosno informacijske i informatičke pismenosti.…