Author: Milena Tasić

Prilazim Društvenom centru preko puta romskog naselja Crvena Zvezda. Oko zgrade trče deca. U dvorištu čekam da se završi sastanak Romskog obrazovnog fonda. Čujem decu kako se u igri raspravljaju: „Sve ću da kažem Sadiku… Sadik! Sadik!“. Posle nekog vremena na vratima centra pojavljuje se Sadik, i pokazuje im da se stišaju. Svi su ga opkolili kao da je Deda Mraz koji deli poklone. On ih pita kako je bilo u školi. Sadik Saitović, apsolvent na Prirodno-matematičkom fakultetu u Nišu, sa ovim mališanima radi od osnivanja Društvenog centra 2011. Kao kordinator Grupe za decu i mlade „Indigo“ on sa volonterima…

Agencija za bezbednost saobraćaja ustupila je simulator čeonog sudara Gradu Nišu, odnosno Visokoj tehničkoj školi strukovnih studija Niš.  Učenici ove škole će od sada kroz praksu učiti o bezbednosti saobraćaja, a potpisan je i ugovor o saradnji između dve institucije. „Mi imamo studijski program Drumski saobraćaj koji se upravo bavi bezbednošću u saobraćaju. Dobili smo jedan trenažer koji će koristiti, ne samo naši studenti drumskog saobraćaja, nego i studenti sa ostalih studijskih programa, kao i đaci srednje Tehničke škole „12. februar“.  Ja se nadam da će to koristiti i lokalna samouprava i zainteresovani građani. Mi ćemo sada, osim teorijske nastave,…

Kako povećati broj romske dece u školama, jedan je od glavnih problema sa kojima se društvo i romska nacionalna manjina bore već decenijama. Zbog toga je obrazovanje Roma u Srbiji bilo jedna od četiri značajne oblasti koje su izdvojene u prvoj Dekadi Roma završenoj 2015. I u drugoj Dekadi, koja je počela naredne godine, obrazovanje je istaknuto kao prioritetno.  Stručnjaci su saglasni da je kroz afirmativne akcije za upis u srednje škole i kroz pomoć pedagoških asistenata napravljen određeni pomak. Četiri osmogodišnje škole u Nišu sa najvećim brojem romskih učenika  – Vuk Karadžić, Radoje Domanović, Kralj Petar I i Sreten…

Sar te bajrarolpe gendo taro rromane ćhave ko sikavne, jek tano taro em bare problemija kolenca o amalipe thaj o rromano minoriteti marol pe but bersha. Sebepi taro odova e edukacija taro Rroma ki Srbija jek taro shtar oblastija kola tane ulavdeki angluni Dekada e rromengi koja agorisajlji 2015.bersheste. Thaj ki dujto Dekada, koja startuindja avere bersheste, edukacija ćhidjape sar prioriteti. Djandle manusha tane ko jek lafi te prekalo afirmativno akcije basho ramosardipe ko mashkarune  sikavne thaj prekalo azhutipe taro pedagosho asistentija gelo pe hari po anglal. Shtar oftobershenge sikavne ko Nishi kote isi embaro gendo taro rromane ćhave- Vuk…

Edukacija i informisanje javnosti o dečijim pravima, ali i veće učešće dece u procesima odlučivanja koji se njih tiču, pravi je put za rešavanje problema nepoštovanja dečijih prava u Srbiji, zaključeno je na gradskom forumu „Dečija prava u priči i praksi“. Olgica Beba Bajić iz Otvorenog kluba smatra da deca često ne znaju koja prava imaju i koja su im prava ugrožena. „Kad pitate decu da li ostvaruju svoje pravo na participaciju, oni kažu: da, kroz učeničke parlamente. Kad ih pitate šta rade u okviru parlamenta, oni kažu: pa pitaju nas za ekskurziju, donosimo program rada i tako… Da li…

Otvoreni klub, MODS i Kancelarija Zaštitnika građana, nizom javnih diskusija od 2015, zagovaraju ratifikaciju Protokola koji deci omogućava da, ako u svojoj državi ne mogu da ostvare svoja prava, to urade pred Komitetom za prava deteta UN. U diskusiji na gradskom forumu „Dečija prava u priči i praksi“, iznete su preporuke za ratifikaciju Opcionog protokola o komunikacijskim procedurama, odnosno žalbenom postupku uz konvenciju o pravima deteta (OP3 CRC), kako glasi zvaničan naziv ovog dokumenta. „Kada smo pitali decu, šta oni misle o tome zašto je važna ratifikacija ovog Protokola, jedna od njihovih preporuka je bila da je potrebno raditi na…

Dan nakon petooktobarske revolucije – 6. oktobar 2000, umesto simbola promena, danas je za mnoge samo simbol „nedovršene revolucije“. Od kako je sa vlasti smenjen Slobodan Milošević, očekivana demokratizacija zemlje nije se dogodila. Svake godine 5. oktobra građani, mediji, civilni sektor i političke stranke govore o političkim promenama i njihovim posledicama. Na gradskom forumu „Kažem 6. oktobar, mislim sloboda“ bilo je reči upravo o trenutnom stanju prava osoba sa invaliditetom, slobodi medija i ljudskih prava uopšte. Ivan Novković iz PONS fondacije kaže da je Srbija nakon demokratskih promena, krenula da usvaja zakonsku regulativu kako bi se država uredila. On, međutim, smatra…

Svake godine 5. oktobra građani, mediji, civilni sektor i političke stranke govore o političkim promenama koje su se pre sedamnaest godina dogodile, i njihovim posledicama. Dan kada su se očekivali najznačajniji rezultati – 6. oktobar, umesto simbola promena, postao je simbol „nedovršene revolucije“. Učesnici foruma “Kažem 6. oktobar, mislim sloboda”, saglasni su da je nakon 2000. Srbija donela potrebne zakone, ali ih ne primenjuje. “Mi 6. oktobra nismo krenuli ka ostvarenju pravne države. Sve počiva na tome. Zakoni koji su potrebni se donose, ali se ne primenjuju. To se naročito primećuje kada govorimo o pravima osoba sa invaliditetom. Nismo uredili…

Centar za razvoj građanskog društva „Protekta“ predstavio je projekat „(NE)MOGUĆE – forum teatrom protiv nasilja i predrasuda, za veću bezbednost mladih“. Ovaj projekat je podržan na ovogodišnjem konkursu Grada Niša, za finansiranje i sufinansiranje projekata za mlade. Mladi se retko obraćaju zvaničnim institucijama, iako imaju mnogo problema. To ne rade zbog stida i zbog toga što ne znaju koje su to institucije koje mogu da im pomognu. „Ovaj projekat pokušava da ohrabri mlade da pričaju sa kojim problemima se susreću svakodnevno. Sa vršnjačkim nasiljem, govorom mržnje, nasiljem na internetu, odnosno na društvenim mrežama. Još uvek nismo odredili tačnu temu kojom će se…

Meraklijka, Nišlijka, naučnica, slikarka, violinistkinja, lokal patriotkinja – Aleksandra Mirić voli Niš i južnu Srbiju na poseban način. To pokazuje kroz naučni rad, posvećenost kulturnoj baštini i umetnošću. Ove godine njena slika „Sveci što marširaju“ nagrađena je godišnjom nagradom „Matiću u čast“, na jedinom konkursu u Srbiji na temu nadrealizma. Slikarstvo je za Aleksandru hobi u kome ima najveću slobodu, a kao arhitekta-konzervator svoju profesionalnu karijeru posvetila je kulturno-istorijskom nasleđu južne i jugoistočne Srbije. Živela je dugo na relaciji Niš – Francuska. Na Univerzitetu Lion 2 u Francuskoj odbranila je doktorat u oblasti arheologije, a na Univerzitetu u Nišu, doktorat…