Author: Milena Tasić

Meč za titulu profesionalnog prvaka Balkana između Novaka Radulovića koji predstavlja Srbiju i Taftija Mojtabe iz Grčke, održaće se u petak 1. decembra u 19h u Hali Čair. Cena ulaznice je 200 dinara. Ovaj meč se održava u okviru drugog Međunarodnog kik-boks turnira “Balkans best fighters”. Na turniru će učestvovati oko 450 boraca iz Bugarske, Grčke, Moldavije, Slovenije, Hrvatske, Crne Gore, Makedonije,Bosne i Hercegovine i Srbije. Turnir organizuje Kik-boks klub „Niš“ uz podršku Grada Niša.

Djivdipasko drumo tari 45-bershengi Marija Aleksandrovich taro Novi Sad ni sine lokho. Ko terne bersha kerdja phari fizikalno  buti te shaj kerol egzistencija thaj shaipe te sikljovol. Uzaro podikeripa tari familija, numa uzari buti e mentorkencar ko sikljovipa, ko odova kerdja suksesi. Disertacija taro doktori arakhlja 2015. bersheste ki tema “Simbolija tari rromani poezija- olakoro than thaj so odova vakeri”. E Marija adjahar ili inspiracija basho but Rroma thaj Rromnja kola ko sikljovipa dikhena shaipa basho djaipa anglal thaj po shukar avutnipa taro sa i manushikanipa. “Maj anglal so ramosardjum o fakulteti, kerdjum buti ko sahati, ki ciglana sar fizichko…

Životni put četrdesetpetogodišnje Marije Aleksandrović iz Novog Sada nije bio nimalo lak. Još kao mlada radila je teške fizičke poslove kako bi obezbedila egzistenciju i mogućnost da se obrazuje. Uz podršku porodice, ali i uz rad sa mentorkama tokom školovanja, u tome je i uspela. Odbranila je doktorsku disertaciju 2015. godine na temu „Simboli romske poezije – zastupljenost i značenje“. Marija je tako postala inspiracija za mnoge Rome i Romkinje koji u obrazovanju vide šansu za napredak i bolju budućnost celokupnog naroda. „Pre nego što sam upisala fakultet, radila sam u nadnici, na ciglani kao fizička radnica, a kasnije sam…

Veća edukacija o kulturno-istorijskom nasleđu, valorizacija spomenika kulture, povezivanje svih relevantnih institucija u očuvanju kulture grada i razvijanje turizma kao najvećeg potencijala Niša, preporuke su gradskog foruma „Memorijalno nasleđe – kolektivno sećanje ili zaborav“. Na Forumu se o memorijalnom nasleđu najviše govorilo kroz odnos Nišlija, ali i države, prema spomeniku na Bubnju i Memorijalnom kompleksu „12. februar“. Za arhitektu-konzervatora Aleksandru Mirić, koja se dugo bavi izučavanjem spomenika na Bubnju, kolektivno sećanje, odnosno obeležavanje značajnih trenutaka, često je pokazatelj onoga što je državi važno u nekom trenutku, odnosno onoga što, kako kaže, država želi da zaboravi. „Bubanj je sagrađen u trenutku…

Veća edukacija o kulturno-istorijskom nasleđu, valorizacija spomenika kulture, povezivanje svih relevantnih institucija u očuvanju kulture grada i razvijanje turizma kao najvećeg potencijala Niša, preporuke su gradskog foruma „Memorijalno nasleđe – kolektivno sećanje ili zaborav“. „Ukoliko kulturnim dobrima ne damo životnu upotrebu, ona ostaju mrtvo slovo na zakonskom papiru“, kaže Aleksandra Mirić, arhitekta-konzervator. Na Forumu je upućena i inicijativa da se u osnovno obrazovanje ponovo uvede obavezna poseta kulturno-istorijskim spomenicima, kako bi se kod dece od malena stvarala svest o kulturno-istorijskom nasleđu grada.

Ramosardipe taro rromane ćhave ko vrtichija taro trin bersh, terna kola agorisindje o fakučtetija te len than te keren buti ko rromane amlipa, amalikani buti thaj podikeripa taro institucije, numa materijalno podikeripa basho suksensna rromae sikavutne, akala tane nesave preporuke taro Forutno forumi „Sikljovipa taro Rroma: izazovija tari inkluzija“. Phenipa taro UNICEF sikavi kaj 6% taro rromane ćhave taro trin dji o pandj bersh djana ko vrtichija, pedagosho asistentkinja tari Fundoni sikavni „Vuk Karadjich“ Ajsha Alich phenol kaj khuvibe taro rromane ćhave ko sisitemi taro sikljovipa importantno sebepi tari socijalizacija, numa bashi ćhibjaki barijera. „O vrtichija importantne basho ćhave ko…

Podsticanje upisivanja romske dece u vrtiće još od treće godine, uključivanje fakultetski obrazovanih Roma u rad u romskim zajednicama, saradnja i podrška relevantnih institucija, ali i materijalna podrška uspešnim romskim učenicima, neke su od preporuka Gradskog foruma „Obrazovanje Roma: izazovi inkluzije“. Iako prema podacima UNICEF-a samo 6% romske dece od tri do pet godina starosti pohađa vrtiće, pedagoška asistentkinja iz Osnovne škole „Vuk Karadžić“ Ajša Alić smatra da je rano uključivanje romske dece u sistem obrazovanja značajno zbog socijalizacije, ali i zbog prevazilaženja jezičke barijere. „Vrtići su značajni za taj uzrast jer mnoge romske porodice žive u romskim mahalama. Oni su u…

Fundoni sikavni “Vuk Karadjich” ko Nishi belezhindja 90 bersh sar egzistirini priredbaja ko Kuklengo teatri ani koja lilje than olakere sikavutne. Akaja sikavni kerdili ko 1. septembri 1927. bersheste sar shtare bershengi, dji kaj 1955. ovola ofto bershengi. Ani akaja sikavni akana djana 320 sikavne, a kana dikhol pe kaj uzo late pashe rromano beshipasko than, 97% tane taro rromano minoriteti. “Akana isi amen po but rromane ćhave numa po anglal, soj jek izazov te kerol e buti ko olengoro sikljovibasko procesi. Akala ćhave avena taro socijalno ugrizhime familije kolenge sar eme e ćhavenge valjani azhutipe. Socijalno momenti sikavi kaj…

Osnovna škola „Vuk Karadžić“ u Nišu obeležila je 90 godina rada priredbom u Lutkarskom pozorištu u kojoj su učestvovali njeni učenici. Škola je osnovana je 1. septembra 1927. godine kao četvorogodišnja, a 1955. prerasta u osmogodišnju. Nju sada pohađa oko 320 učenika, a s obzirom na to da ka njoj gravitira romsko naselje, čak 97% učenika je romske nacionalnosti. „Sada imamo mnogo više romske dece nego ranije, što naravno jeste jedan izazov u kreiranju njihovog vaspitno-obrazovnog procesa. Ova deca potiču iz socijalno ugroženih porodica kojima je, kao i deci, potrebna pomoć. Socijalni momenat je presudio da mi moramo u vaspitnom…

Pašovava ko Amalikano centro kova tano prekalo rromano beshipsko than Crvena Zvezda. Trujal o kher prastana o ćhave. Ki avlija adjikerava te agorishipe o kedinipe tro REF. Shunav e ćhaven sar ko khelipe kerena lafi: “Sa ka mothovav e Sadikoske… Sadik! Sadik!”. Palol nesavo vakti ko udara taro centro ikljilo o Sadiko, thaj phenol olenge ten a pishtinen. Sa o ćhave uzaro oleste sar te ovol tano Deda Mraz kova ulavi prezentija. Ov puchol olen sar sine ki savni. Sadik Saitovich, apsolventi ko Prirodno-matematikano fakulteti ko Nish, akale ćhavencar tano taro starto kana pravdilo Amalikano centro 2011. bersheste. Sar koordinatori…