Autor: Tamara Milojević

Novinarka Media i reform centra Niš

Glumci, moderator, pozornica i kreativnost – ovo je sve što treba da bi jedan teatar improvizacije uspeo. To je i pripremio ansambl predstave „Scena u trenu“, koji će u Pozorištu lutaka nastupiti 2. marta od 20 sati, a na publici je, kažu, da se spremi da i sama daje zadatke glumcima! Teatri improvizacije – predstave u kojima glumci dobijaju različite zadatke, na koje odgovaraju nepripremljeni, sve su popularniji u svetu. Iskusni profesionalci iz glumačkog sveta kažu da je improvizacija jedna od najbitnijih veština glumaca kojom radnju, karaktere, dijaloge i priču kreiraju na licu mesta… Upravo to će ansambl „Scene u…

pročitaj više...

Univerzitet u Pensilvaniji na listu najboljih svetskih istraživačkih organizacija koje se bave temom transparentnosti i dobre uprave i ove godine uvrstio je Nacionalnu koaliciju za decentralizaciju (NKD). Ova niška organizacija našla se na 47. poziciji na svetu u 2019 Global Go To Think Tank Index Report izveštaju.”S ponosom vas obaveštavamo da je Univerzitet u Pensilvaniji na listu najboljih svetskih istraživačkih organizacija koje se bave temom transparentnosti i dobre uprave i ove godine uvrstio Nacionalnu koaliciju za decentralizaciju (NKD). Našli smo se na 47. poziciji na svetu u 2019 Global Go To Think Tank Index Report izveštaju, što je blagi pomak u odnosu na prošlogodišnju listu.…

pročitaj više...

„Maloletni Rom ukrao auto i slupao ga“, „Rom opljačkao poštu“, „Rom pretukao ženu i decu pa duvao lepak“, „Dečaka iz Pirota pretukao mladi Rom“… Ovakvi naslovi nisu retkost u našim medijima. Da su prestupnici pripadnici većinskog naroda, to gotovo sigurno ne bi bilo istaknuto u naslovu. Izveštavanje sa ovakvim porukama diskriminiše nacionalne manjine u medijima. Prema mišljenju prof. dr Jelene Vučković, profesorke medijskog prava na Filozofskom fakultetu u Nišu, diskriminacija nacionalnih manjina teško se dokazuje, a slabosti čitavog sistema najviše se vide kada slučajevi dođu do suda, jer sudije nedovoljno poznaju suštinu pojma diskriminacije. „Jedan veliki prehrambeni lanac zabranio je…

pročitaj više...

Priča uličnog svirača Danijela Stankovića može da opiše sudbinu čitavog romskog naroda, kroz istoriju osuđenog na lutanje i težak način zarađivanja za život, ali uvek uz osmeh, pesmu i težnju ka ostvarenju sna. A snovi su im obično mali i čini se – lako ostvarivi. Danijel sanja da jednog dana postane auto-mehaničar. Do tada, prolaznike uveseljava zvucima harmonike koju je počeo da svira pre godinu dana, i raduje se svakom danu u kom zaradi dovoljno da preživi do sledećeg. „Nije lako svirati na ulici, ali bolje išta nego ništa. Svaki dan mi je dobar, dobro se osećam, ne žalim se…

pročitaj više...

Davne 1937. godine, Nišlije su sa velikim oduševljenjem pozdravile veliki spomenik Oslobodiocima Niša, krunu nekadašnjeg Trga oslobođenja, a danas trga kralja MIlana. Spomenik, na čijem se vrhu nalazi konjanik, vesnik slobode, svečano je pred 10 000 Nišlija otkrio namesnik Pavle Karađorđević. Ipak, i mnogo pre otkrivanja samog spomenika, leva obala Nišave predstavljala je najstroži centar grada. Prvobitno antičko naselje nastalo je na uzvišenju na desnoj obali reke, gde se sada nalazi niška Tvrđava. Nakon njene izgradnje, naselje se širi i na levu obalu Nišave, što zajednio predstavlja temelj za dalji razvoj urbanog Niša i centralne gradske zone. Ovaj živ prostor…

pročitaj više...

E Srbija tani phuv em bare gendoja tro rromano minoriteti ko Zapadoso Balkani. Ko rodipa basho po shukar djivdipa, but droma mangena te djan akatar. Mashakro okola kola rodena azil ko nesave evropake phuvja, baro kotor kerena o Rroma. Numa, isi em okola, kol e lumija mangena te menjinen taro plo foro, keribaja te ovol poshukar than basho djivdipa, sar bashi peste adjahar em bashi pli familija, adjahar em basho avera manusha. Jek taro olende tano bishedujebershengo Nemanja Uskokovich, studenti tari arhitekrura, kova palal o fakulteti mangol te ramosarol doktorsko studije, numa em te lundjari familijaki tradicija ki gradjevina. „Mangava…

pročitaj više...

“Od 12 časova, pa sve do ponoći, tramvaji će voziti poslednju vožnju. Ovog puta voziće građane do Niške Banje besplatno. Doduše oni se imaju i čime ponositi jer je do sada njihova vožnja bila, kao što će i kod autobusa biti, jedna od najjeftinijih u Jugoslaviji” Ovako su Narodne novine pisale o poslednjoj vožnji tramvaja u Nišu, davne 1958. godine, I svi koji su u to vreme do centra grada ili pak svojih bližnjih odlazili baš ovim gospodskim prevozom, složili bi se da je veza izmedju grada na Nišavi i tramvaja bila mnogo veća od samih šina. Niš je bio…

pročitaj više...

„Ples je kao sviranje bubnja, flaute, klavira, kanuna ili bilo kog drugog muzičkog instrumenta. Plesačev instrument je telo. Plesač je član muzičkog orkestra“, napisao je egipatski kompozitor Hosam Ramzi. Po izraženoj ljubavi prema pesmi i igri Romi su prepoznatljivi bez obzira na godine, što pokazuje i primer male balerine Dunje Muslihi. Iako je petogodišnjakinja, ona već dve godine uspešno trenira balet u plesnoj školi. Špaga “kao od šale” „Dunja je na svoj upisni čas došla i rekla: ‘Zdravo, ja sam Dunja. Ja hoću da treniram’, i napravila špagu. Kupila me je već na početku, jer je neke stvari znala sama…

pročitaj više...

Više od polovine devojčica u romskim zajednicama uda se pre navršene 18. godine, pokazuju podaci UNICEF-ovog istraživanja: „Dok procenat dečijih brakova u opštoj populaciji stabilno opada, u romskim zajednicama taj procenat beleži rast. Tako je 2004. godine bilo 45,9 odsto devojčica udatih pre osamnaeste godine, 2010. godine ovaj udeo porastao je na 53,7 odsto, da bi 2014. godine dostigao 57 odsto devojčica koje su u brak stupile pre punoletstva“. Po mišljenju psihološkinje Anite Cekić, koja radi i kao pedagoška asistentkinja u OŠ „Ivan Goran Kovačić“ u Niškoj Banji, ova društvena pojava nema opravdanje. „Rana udaja mene lično boli i ne…

pročitaj više...

“Kraljevska Vlada Srbije nije na zadovoljavajući način odgovorila na notu datiranu od 23.jula 1914. koju je predao Austrougarski poslanik u Beogradu. Zato carsko-kraljevska Vlada nalazi da je prinuđena da se osloni na silu oružja radi očuvanja svojih prava i interesa. Austroguraska smatra da se od ovog trenutka nalazi u ratu sa Srbijom” Ovo je bila ključna rečenica u telegramu a kojim je počeo Prvi svetski rat i koji je primio predsednik Vlade Kraljevine Srbije, Nikola Pašić u Nišu – koji je, zbog neposredne ratne opasnosti, tada bio ratna prestonica. U zgradi Načelstva, kasnije Banovine, a sada Univerziteta, tada se nalazila…

pročitaj više...