Author: Tatjana Đukić

Nezavisno udruženje novinara Srbije poziva predsednicu Vlade Republike Srbije Anu Brnabić da povodom neuobičajene i iscrpljujuće poreske kontrole koja već duže od pet meseci opseda informativni portal Južne vesti stane u odbranu novinarskih i medijskih sloboda kako bi se zaustavili administrativni pritisci koji ugrožavaju opstanak nezavisnih medija u Srbiji. Pismo premijerki Brnabić koje će NUNS proslediti Misiji OEBS, Savetu Evrope, Evropskoj komisiji, Evropskoj federaciji novinara i drugim međunarodnim organizacijama objavljujemo integralno. Vlada Republike Srbije Ana Brnabić, predsednica Vlade Pozivamo Vas da kao najviši funkcioner u izvršnoj vlasti Republike stanete u odbranu novinarskih i medijskih sloboda, i preduzmete odgovarajuće korake kako…

Niška organizacija “Nauči me” u okviru projekta “Heroji uče drugačije” pokrenula je inicijativu da se test na disleksiju uvede kao obavezan deo sistematskih pregleda. Ovaj predlog trebalo bi da podrži gradski Savet za zdravstvo, čije se zasedanje uskoro očekuje. U Srbiji ne postoje zvanične statistike, ali podaci Svetske zdravstvene organizacije pokazuju da svako deseto dete ima neki oblik disleksije – u prosečnom odeljenju od 30 učenika to je troje. Disleksija je specifična teškoća učenja, i pored postojanja normalne inteligencije, dobrog vida i sluha, sistematske obuke, adekvatne motivacije i ostalih povoljnih edukativnih psiholoških i socijalnih uslova. Ona se vrlo često javlja paralelno sa disgrafijom – problemom sa pisanjem,…

“Mi ovu planetu nismo nasledili od svojih predaka, nego je pozajmljujemo od svoje dece,” podsetio je Miomir Vasov, docent na Građevinsko-arhitektonskom fakultetu u Nišu, citirajući poglavicu Sijetla, na debati „Arhitektura i urbanizam, rešenje u borbi protiv klimatskih promena.“ Vasov je istakao da je nužno da građani i građanke počnu da razmišljaju o tome da sve ono što nam je priroda dala kao resurs troše što je moguće manje: “To znači da, ako je u pitanju voda, zatvorimo slavinu dok peremo zube. Ako je struja u pitanju, da ne ostavljamo kompjutere na režim ‘stand by,’ da vadimo punjače iz utičnica, koji…

“Naša baština – gde se prošlost sreće sa budućnošću” – slogan je Evropske godine kulturne baštine, čiji je cilj da ohrabri građane i građanke da istražuju evropsko kulturno nasleđe, i da se sa njime povezuju. Sa tim u vezi, ove godine realizuje se niz inicijativa i događaja širom Evrope, kako bi se građanima i građankama omogućilo da se približe svom kulturnom nasleđu. “Pod pojmom baštine podrazumevamo materijalna i nematerijalna dobra nastala u prethodnim generacijama koja su od kulturne i istorijske važnosti za buduća pokolenja,” kaže niški umetnik Davorin Dinić. Kulturna baština ogleda se u više oblika i formi, te podrazumeva…

Način izveštavanja štampanih medija o slučaju Savamala u direktnoj je vezi sa tiražom i vrstom medija, kao i uređivačkom politikom – što je tiraž veći, veća je i pristrasnost u izveštavanju, a objektivnost i kritičnost prema nosiocima vlasti manja – rezultat je istraživanja organizacije Civil Rights Defenders „Slučaj Savamala,“ koje je danas predstavljeno u Nišu. Kako istraživanje pokazuje, o rušenju objekata u Herecegovačkoj ulici u Beogradu izveštavalo se prilično neujednačeno i sa opadajućim interesovanjem, iako počinioci nisu otkriveni, a odgovornost nije utvrdjena. Autorka istraživanja prof. dr Snježana Milivojević ovom prilikom istakla je da je ovaj slučaj paradigmatičan, u smislu urušavanja…

Statistike pokazuju da osoba sa disleksijom ima oko 10% – to je po troje u klupama svakog prosečnog odeljenja. Disleksija je jedna od nekoliko specifičnih teškoća učenja i ispoljava se problemima u čitanju i pisanju slova, brojeva, i/ili razumevanju pročitanog. Dalibor Marković, član vokalne grupe “Constantine” i profesor u Muzičkoj školi u Nišu, i sam je imao veliki izazov pred sobom. Kako kaže, imao je poteškoća na početku svog školovanja da čita i sklapa zvuk, ali profesor mu je pomogao da to prevaziđe. “Može se pomoći i deci koja imaju disleksiju, ali prvi korak je – otkrivanje disleksije”, tvrde iz organizacije…

Dušan Aleksić, asistent na Departmanu za komunikologiju i novinarstvo Filozofskog fakulteta u Nišu, u okviru Erazmus plus projekta, održao je predavanja na značajnom evropskom Univerzitetu, Mykolas Romeris u Vilnjusu, u Litvaniji, gde se bliže upoznao i sa radom Instituta za komunikacije. “Mogu reći da su im uslovi za rad zadivljujući, organizacija je besprekorna, slušaonice veoma savremene, studenti su jako vredni. Biblioteka im je otvorena gotovo čitavu noć. Imaju pristup gotovo svim svetskim naučnim bazama, što je meni, kao istraživaču, bilo jako korisno,” kaže Aleksić. On navodi i da će o svojim iskustvima razgovarati sa Upravom Filozofskog fakulteta i Departmana za…

Grad Beograd u okviru svoje Odluke o socijalnim uslugama ne prepoznaje decu sa problemima u ponašanju kao korisničku grupu, te nema osnova za finansiranje usluga namenjenih njima. Zabrinjavajući podatak je porast broja dece sa problemima u ponašanju koja su mlađa od 14 godina i krivično neodgovorna, i to za 61% samo u periodu od 2011 – 2013. godine. Sa tim u vezi, Centar za socijalno preventivne aktivnosti GRiG realizuje projekat “Nisam problem, imam problem”, odnosno kampanju javnog zastupanja dece sa problemima u ponašanju i njihovih porodica. U okviru kampanje 15. marta organizovano je neformlano okupljanje u Kafiću 16 u Beogradu. “Ovim putem…

Širom sveta rodne uloge određuju i oblikuju društvena očekivanja, mogućnosti i prava žena i muškaraca. Iako klimatske promene utiču na sve, žene i muškarci, zbog različitog položaja u društvu, mogu različito da iskuse posledice klimatskih promena, pri čemu su žene često više pogođene ovim promenama. “Žene su nesrazmerno osetljivije na efekte prirodnih katastrofa i klimatskih promena, pogotovo tamo gde njihova prava i društveno-ekonomski status nisu jednaki onom koji imaju muškarci, i tamo žene imaju manji uticaj od muškaraca u oblikovanju politika i prioritizaciji korišćenja klimatskih sredstava,” izjavila je Natalija Ostojić, iz kancelarije UN za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena, na…

“Postoji veliki broj inicijativa u Nišu o jačanju veze sa Francuskom, o francuskom jeziku i kulturi. Ono što je neophodno je da, 15 godina od otvaranja Francuskog instituta, inicijative uobličimo kroz međusektorsku saradnju i lokalnu diplomatiju,” istakao je  počasni konzularni predstavnik Francuske u Nišu Saša Miljković na Gradskom forumu „FrankofoNI: FRANCUSKI JEZIK – TVOJ IZBOR ZA BUDUĆNOST.“ Na Forumu je bilo reči i o tome da francuski jezik nije samo jezik kulture i ljubavi: za 77 miliona ljudi u svetu je maternji jezik, a govori se u 29 zemalja. “On je pre svega adut da umnogostručite šanse za dobijanje posla…