Loše stanje u medijima nije samo problem novinara, već čitavog društva – jedan je od zaključaka diskusije „Profesija novinar: od univerzalne sveznalice do ponosne neznalice“, u organizaciji IP Clio i Pokreta Novi optimizam, održane 23. maja u Media i reform centru Niš, povodom obeležavanja dvadeset godina postojanja edicije Multimedia.
Razgovaralo se o problemima sa kojima se novinari u Srbiji susreću, o dostojanstvu profesije, standardima i solidarnosti, populističkom okruženju i politici zastrašivanja, pritiscima, kontrolisanju medija i slobodi novinara…
Jovanka Matić, istraživačica medija, je istakla da u novinarstvu u Srbiji danas vidi dva problema, koja se tiču profesionalnog identiteta i integriteta novinara. Kao globalni problem ističe činjenicu da novinari nisu svesni da su nove tehnologije te koje će imati ključni uticaj u promeni novinarske profesije:
“Svedoci smo tehnološke revolucije koja iz korena menja položaj novinara u društvu. Novinari više nisu ono što su nekada bili – ekskluzivni akter koji ima pravo da u svojim rukama drži ključ za javnu sferu. Drugi, balkanski, i specifično srpski problem, odnosi se na okruženje, pre svega političko, u kome novinari rade, a koje je populističko.”
Matić ističe da je na vlasti u Srbiji upravo populistički režim, gde mediji mogu biti samo megafon, odnosno pojačivač poruka koji šalje lider. “Za populističku vlast slobodni pluralistički mediji su prirodni neprijatelj”, sa čime je saglasan i Rade Radovanović, novinar i dramski pisac:
“Tema medija i položaja novinara jedna je od mnogih strahovito ozbiljnih tema u zemlji Srbiji. Sadašnja vlast, sve više oličena u svevišnjem vođi i gospodaru, pokušava da ugasi sve što je nekakav tračak i zračak činjenica, odnosno istina kao takvih,” ističe Radovanović, i dodaje: “U takvom društvu uloga medija, odnosno glasila, i uloga novinara, je dovedena u pitanje.”
Proces privatizacije medija u Srbiji je, kako Matić ističe, završen ekonomskim zarobljavanjem medija, dok su dodatni problemi silovitost i bahatost kojom se populistički lider odnosi prema samoj ideji nezavisnih i slobodnih medija. “Biti novinar u Srbiji podrazumeva ličnu žrtvu i hrabrost”, navodi Radovanović, sa čime je saglasna i novinarka Gordana Suša, koja navodi da je svako ko nešto vredi i drži do dostojanstva profesije u velikom problemu:
„Pobeda novinarstva bila je ukidanje delikta mišljenja. To je čuveni član 133. Sada se te stvari polako vraćaju, i na mala vrata se uvodi delikt mišljenja.“ U doba početka demokratizacije medija, ističe Suša, intenzivno se radilo na borbi za ostvarivanje ljudskih prava, dok je danas, kako naglašava, težište medija profit. „Informacija je osnovno ljudsko pravo, ali je i roba koja se prodaje. Danas se često zbog profita krše ljudska prava. Izračunato je da je list Informer u samo nekoliko proteklih dana na naslovnoj strani 8 puta imao reč rat.“ Objašnjava da je cilj takve medijske politike da zastraši, što postaje i državni model.
Osim populističkog režima i politike zastrašivanja, profesor Filozofskog fakulteta u Nišu dr Vladeta Radović, kao problem navodi i činjenicu da je “udvaranje prostoti paradigma današnje medijske scene u Srbiji”, što dovodi do, kako Zoran Hamović, glavni i odgovorni urednik IP Clio, navodi “superiornosti inferiornih”.
“Posledica ovakvog stanja u društvu i u medijima jeste činjenica da smo ugroženi prvo kao ljudi, zatim kao građani, a onda i kao profesionalci”, zaključuje Mladen Velojić, direktor Media i reform centra Niš, i moderator diskusije.
“Neophodan minimum standarda profesije”
Profesor Vladeta Radović istakao je da je na snazi klasična zamena teza, koja ugrožava kvalitet informisanja – da je nosilac informisanja medij, a ne novinar. “Mediji su izrazito fluktuabilna kategorija – menjaju se vlasnici, menjaju se urednici, finansijeri… Jedini koji mogu da budu nosioci informacija su novinari. Moramo ojačati novinare. Mediji nisu i ne mogu biti slobodni. Samo novinari mogu biti slobodni.”
Radović insistira i na dogovoru oko minimuma standarda novinarske profesije, kao i na kontroli medija, ali ne od strane države, već od društva. Međutim, Radovanović je skeptičan: „Čovek koji je sveden na biološki opstanak, odnosno građanin koji je egzistencijalno ugrožen, teško može da razmišlja o svojim pozicijama“ i dodaje: “Duh je predugo pušten iz boce, i to je Pink u svim svojim izdanjima i sve na šta se odnosi”, te smatra da rešenje nije kontrolisanje medija, već poštovanje zakona i standarda profesije.
“Ko ne može da izdrži pritisak, može slobodno da ode”
Danas u Srbiji, prema popisu UNS-a i NUNS-a, ima oko petnaest hiljada novinara. “I još više ima onih koji se izdaju za novinare, a zapravo to nisu“, ističe Suša, i dodaje da na pitanje šta je potrebno da bi neko bio dobar novinar, odgovor nije promenila 40 godina. „Pored visokoškolskog obrazovanja, vrhunske radoznalosti, potrebna je i izuzetna psiho-fizička kondicija. Novinar mora biti psihički jak, da bi odoleo svim pritiscima.“
Dragana Sotirovski, novinarka RTS-a koja je zbog svog izveštavanja bila izložena pretnjama, ističe da se na njenom primeru može videti da svaki novinar radi na način na koji misli da treba. “Odgovorno tvrdim da novinari jesu krivi za svoj položaj. Gospodara je uvek bilo i biće, na žalost. Gospodari se menjaju, novinari ostaju. Samo je pitanje koliko vi dozvoljavate da neko gospodari onim što vi radite. Ko ne može da izdrži pritisak, može slobodno da ode.” Sotirovski ističe i da postoje brojni načini i evropske institucije kojima ugroženi novinari mogu da se obrate, ali da je pre svega, neophodna kolegijalnost.
Profesorka Jovanka Matić nizak stepen solidarnosti novinara i razjedinjenost profesije objašnjava činjenicom da u novinarstvu u Srbiji postoje tri različite profesionalne ideologije: propagandistička, komercijalno-senzacionalistička i društveno odgovorna, sa čime Sotirovski nije saglasna, tvrdeći da se novinar ne može svrstati u jednu od ove tri kategorije.
Ipak, ono oko čega su učesnici tribine saglasni jeste da hronično neprisustvo novinara i predstavnika određenih medija na dešavanjima na kojima se diskutuje o problemima struke, i ignorisanje izveštavanja o istim, predstavljaju još jednu ilustraciju mračne medijske scene Srbije.
Takođe, zaključeno je da je obaveza građana i, pre svega, novinara zagovaranje medijske pismenosti, jer je borba za medijsku pismenost borba za kritičku misao. Sa tim u vezi, Hamović je pozvao organizacije i institucije da potpišu Deklaraciju o medijskoj pismenosti, kojom će biti istaknuti zahtevi i preporuke nadležnim organima za jasnije i efikasnije određenje državne politike u domenu medijske pismenosti. Prvim potpisnicima deklaracije, Nezavisnom društvu novinara Vojvodine, IP Clio, i Pokretu Novi optimizam, kao potpisnik pridružio se i Media i reform centar Niš.
Ova diskusija bila je druga u seriji razgovora pod nazivom Mediji i Novi optimizam, kojoj je cilj otvaranje javne debate o društvenom statusu i uticaju savremenih medija, medijskoj kulturi, i profesionalnom položaju novinara. Naredna diskusija sa temom “Spin je mrtav, živeo spin” biće održana 30. maja u Novom Pazaru.
Povezane vesti
Novinari/ke pod pritiskom: Budi deo istraživanja o tome koliko su medijski radnici/ce na jugu bezbedni/e? 
Savet za štampu: Nedopustivo objavljivanje uznemirujućih fotografija na naslovnim stranama 
Vlasnik nelegalne “Niš TV” nazvao novinare fašistima 
NUNS: Gradonačelnica Niša da prestane da diskriminiše medije