O mladima treba da govore mladi, treba pronaći način kako im plasirati informacije, kako da se na njima zadrže i treba ih motivisati da se informišu. Ovo su neki od zaključaka tribine “Mladi, mediji i Generacija Z”, čiji su učesnici bili Jelena Đorđević, voditeljka Banker radija, Tamara Todorović, novinarka Južnih vesti i Anđelija Stanimirović, urednica portala Youth Vibes.
Mladi od 18-25 godina su od početka godine najviše čitali tekstove o hronici i korona virusu, a među najčitanijim tekstovima nema nijednog o aktivizmu mladih ili njihovim problemima, pokazuje analitika Južnih vesti.
“Mladi to ne čitaju, ne dele i ne komentarišu. Primetno je da su im najinteresantniji kratki videi, a kada nečemu treba da posvete više pažnje, da pogledaju neku dužu emisiju, da čitaju, to ih ne zanima”, navodi Todorovićeva.
Ipak, to ne znači da mediji treba svoj sadržaj da skraćuju ili potpuno prilagođavaju mladima, saglasili su se panelisti.
„Serviranje samo kratkih sadržaja je po mom mišljenju nipodaštavanje inteligencije, njihove sposobnosti i razumevanja“, kaže Jelena Đorđevićević.
Ona dodaje da nisu samo mladi ti koji “nemaju vremena” za duže sadržaje, već je to problem i kod odraslih. Zato je ističe važno naći način da se njihova pažnja privuče, a društvene mreže su, dodaje, dobar način za to. Kroz rad joj je kaže, važna i povratna informacija publike.
“Ja želim da svoj radijski program poboljšam i da dodam nešto za vas, ali tu ste mi potrebni vi da mi kažete šta je to”, navodi.
Anđelija Stanimirović je istakla da mladi prepoznaju kada sadržaj za njih pišu mladi. Ipak, čest je problem taj što zaključke o tome šta bi mladi trebalo da slušaju, gledaju i konzumiraju donose stariji.
“Najbolje bi bilo da se redakcije konstantno podmlađuju i da stalno dolaze novi mladi ljudi sa novim idejama”, navodi.
Takođe, ističe da mladi ne predstavljaju ciljnu grupu nijednog mejnstrim medija, pa samim tim oni informacije tamo i ne traže.
“Mladi su jedna heterogena grupa, imamo mlade roditelje, imamo mlade studente, kao i mlade nezaposlene, mlade maturante i to su sve mladi. Samim tim kad imamo takvu grupaciju koja procentualno uopšte nije mala u našoj državi mi ne možemo da nađemo jedan ključni mehanizam kako da svima njima pristupimo. Ne treba tražiti teme za mlade, već treba naći način kako toj temi pristupiti kako bi jedna mlada osoba to želela da čita i gleda”, dodaje.
Novinarka Južnih vesti navela je da mladi vole da čuju mišljenja ličnosti čiji rad prate i koji su njihovi uzori.
„Nešto što se dobro pokazalo kroz praksu jeste dovesti nekog interesantnog mladima da priča o određenim problemima i društvenim dešavanjima koji inače ne privlače mlade. Njih treba ubediti zašto da se informišu“, ističe Todorovićeva.
Dodaje da veće interesovanje mladih za medijske sadržaje treba probuditi još u školi, kroz medijsku pismenost.
U razgovor o ovoj temi uključila se i publika – studenti Filozofskog fakulteta. Iako su govorili iz različitih stanovišta, oko jednog su se uglavnom složili svi – važno je podstaći mlade na akciju i veće interesovanje i uključivanje u društveno-politički život. Mladima je, kažu, potreban poziv na akciju.
Ovaj događaj se održava uz finansijsku podršku Evropske unije. Njegov sadržaj je isključiva odgovornost Media i reform centra NIš, i ne odražava nužno stavove Evropske unije.
Projekat “Mediji za građane – gradimo poverenje” podržan je u okviru programa podrške „Safejournalists.net“.
