Više od godinu dana javnost čeka odgovore o navodnom korišćenju zvučnog topa na protestu, o…
Nakon višemesečne borbe protiv oduzimanja tri departmana Filozofskog fakulteta u Nišu – Upravni sud pauzirao…
Dve godine od lokalnih izbora odnos snaga u niškoj Skupštini više nije tako tesan. Iako…
Iako Niš već ima brojnu lokalnu administraciju, koja je načelno namenjena rešavanju problema građana i…
Nema krivičnog dela u tome što je predsednik države Aleksandar Vučić, u pratnji desetak medijskih…
Iako u Nišu više nije iznenađenje da na konkursu za medije milione dobijaju samo “podobni”,…
Više od godinu dana javnost čeka odgovore o navodnom korišćenju zvučnog topa na protestu, o čijim je posledicama, uz brojne dokaze, svedočilo više hiljada ljudi. Ipak,…
Nakon višemesečne borbe protiv oduzimanja tri departmana Filozofskog fakulteta u Nišu – Upravni sud pauzirao je osnivanje Fakulteta srpskih studija onako kako je to vlast zamislila.…
Dve godine od lokalnih izbora odnos snaga u niškoj Skupštini više nije tako tesan. Iako odbornica koja je „preletela“ iz opozicije u stranku koja sarađuje sa…
Iako Niš već ima brojnu lokalnu administraciju, koja je načelno namenjena rešavanju problema građana i građanki, nedavno je dobio i Kancelariju Vlade Srbije. Samo bliski režimu…
Više od godinu dana javnost čeka odgovore o navodnom korišćenju zvučnog topa na protestu, o čijim je posledicama, uz brojne dokaze, svedočilo više hiljada ljudi. Ipak, prošle nedelje dogodio se za mnoge neočekivan obrt. Tužilaštvo je saopštilo da postoje osnovane sumnje da su studenti to simulirali. Vlast je od tada u neprekidnoj kampanji, kojoj su se priključili i niški političari, ubeđujući građane da je to “prava istina”. Dok psihološkinja i sociolog iz Niša pokušavaju da objasne fenomen u kome se građanima belo predstavlja kao crno, oni koje smo anketirali uglavnom ne veruju da je to bila simulacija i tumače da se vlast aktivno priprema za izbore.
Jedan od najmasovnijih protesta studentskog pokreta održan je 15. marta prošle godine, a procene Arhiva javnih skupova su da je tada na ulici bilo između 275.000 i 325.000 ljudi. Osim masovnosti ovaj protest ostaće upamćen i po tome što je tokom odavanja pošte žrtvama pada nadstrešnice počeo “stampedo”, za koji se sumnja da je izazvan zvučnim topom.
Ukratko – vlast je tada negirala da takav uređaj uopšte postoji, pa priznala da ga ima, ali tvrdila da ga ne koristi. U istragu su se uključile i evropske organizacije, a CRTA je prikupila više od 4.000 svedočenja građana, koji su priložili i medicinsku dokumentaciju u kojoj se konstatuju fizičke i psihološke posledice. Pokret Kreni-promeni je saopštio da su predali deo izveštaja istraživačkog tima institucijama Ujedinjenih nacija, zajedno sa skoro 600.000 potpisa kojima se traži nezavisna istraga.
Jedan od studenata iz Niša sa kojim smo razgovarali se priseća tog 15. marta, kada je u trenutku 16-minutne tišine bio u Ulici Kralja Milana u blizini predsedništva.
U jednom trenutku čuo sam zvuk motora koji ubrzava, zvuk je odgovarao motoru kamiona ili autobusa. Krenuo je jedan vrisak, pa hiljade njih. Okrenuo sam se ka Terazijama i video ljude kako se sklanjaju sa ulice. Osećaj je bio stravičan, panika i strah ogromni, to veče sam osećao kao da mi je glava od balona – opisuje ovaj student.
Ipak, ni 15 meseci kasnije nema odgovora ko je i zašto upotrebio zvučno oružje tokom mirnog protesta. Više javno tužilaštvo je međutim krajem prošle nedelje izdalo saopštenje koje je mnoge šokiralo – da postoje sumnje da je to bio pokušaj simulacije koju su organizovali studenti.
Učesnici sastanka i druga NN lica su, kako se sumnja, u narednom periodu preduzimali radnje kako bi realizovali simulaciju upotrebe „zvučnog topa“ od strane državnih organa na protestu koji je bio planiran da se održi 15. marta 2025. godine u Beogradu i kako bi isti u domaćoj i međunarodnoj javnosti bili optuženi za upotrebu „zvučnog topa“, sve sa ciljem kako bi se stvorila panika u javnosti i strah kod građana, te izazvali nemiri koji bi doveli do nasilne promene ustavnog uređenja i ugrožavanja bezbednosti države – piše u saopštenju Tužilaštva.
Novinari Mediareform su u anketi na ulicama Niša pitali građane za komentar ovim povodom, a zaključak na osnovu njihovih odgovora je da ne veruju Tužilaštvu. Jedan od ispitanika je rekao da se osećao “glupo” kada je tu vest pročitao u medijima, a bilo je i onih koji su bili na protestu i koji tvrde da simulacija tolikog broja ljudi nije moguća. Jedan stariji Nišlija veruje da će veštačenje pokazati sve, ali da je “moguće i da su simulirali”.
Sramno, jezivo, lupaju gluposti, zataškavaju sve i maskiraju zbog skorašnjih izbora, lažu ovaj narod, obmanjuju. To je katastrofa, ali zna se Vučićev režim to nema šta, studenti su u pravu, a to pravosuđe dok se ne oslobodi od njegove vlasti i uticaja, ne možemo boljem da se nadamo. Iskreno ne verujem u tu priču. Valjda će da raspiše te izbore uskoro, nego strah ga je, izgubiće. Ja zaista njima ništa ne verujem, verujem studentima. Mi u zgradi kad treba za jedan oluk kao zajednica da se dogovorimo mi ne možemo, zamislite 5.000 ljudi. Nisam upoznata sa saopštenjem, ali ovu decu treba podržati, oni su naša budućnost – rekli su građani.
Studenti u blokadi su reagovali odmah nakon saopštenja Tužilaštva, a napominju da neće pristati da budu proglašeni krivcima. Ističu i da građani Srbije zaslužuju istinu, a ne novi pokušaj da se odgovornost prebaci na one koji su mesecima mirno i nenasilno protestovali.
Nije prošao ni dan od saopštenja, a predstavnici vlasti već su počeli intenzivnu kampanju na društvenim mrežama, u kome se pozivaju na Tužilaštvo i koriste to kao dokaz da je rešena “afera zvučni top”.
“Zvučni top je obmana”, “Zvučni top je laž” – samo su neke od poruka koje su tom prilikom slali. Među njima su se svojim video porukama istakli i političari iz Niša.
Gradonačelnik Niša Dragoslav Pavlović poručio je da je priča o zvučnom topu bila manipulacija, ističući da prema nalazima ruske službe takvo sredstvo nije korišćeno.
Na taj način su želeli da destablizuju Srbiju i na taj način su želeli da Srbiju uvedu u haos, u nered, u to da građani osećaju nesigurost i to čine čitave godine. Pokušaj negacije rezultata, kriminalizacije, dehumanizacije našeg predsednika, koji se u kontinuitetu događa već godinu dana, je nešto što je nečuveno i nešto što ne možete videti u drugim zemljama i to jeste pokušaj državnog udara – naveo je Pavlović.
Takođe, zatražio je od nadležnih organa da isteraju istinu na čistac i da se “najzad zna ono što svi sumnjamo već godinu dana, a to je da je priča o zvučom topu bila laž, da je srpski narod obmanut i obmanjivan čitavih godinu dana”.
Osim njega oglasio se i Milan Lazarević, v.d. direktora Kliničkog centra Niš i predsednik Pokreta za narod i državu.
Prema onome što je rekao u video-snimku, osim što su studenti izazvali paniku i nemir, njihov krajnji cilj bilo je “rušenje ustavnog poretka i napad na život i zdravlje predsednika”.
Bogu hvala, pa je državno rukovodstvo bilo dovoljno mudro da sve to predoseti i predupredi. Iskreno se svi nadamo da ovakvi marifetluci i ideje koje su verovatno potekle iz ovih centara moći koje su finansirale obojenu revoluciju da se to više nikada ne ponovi jer ono što nama sigurno ne treba u našoj sopstvenoj državi je da se proliva srpska krv – rekao je Lazarević.
Danima kampanju o tome u Nišu vodi nelegalna “Niš TV”, u kojoj brojni naprednjaci gostuju i ubeđuju građane u “pravu istinu o zvučnom topu”, iako istraga koju Tužilaštvo traži još nije završena.
Iako je 15 meseci prošlo od ovog događaja, svedočenja građana i sumnji da je upotrebljen zvučni top, stiče se utisak da vlast sada pokušava da nametne izvrnutu sliku i to baš pred veliki naprednjački skup najavljen za 27. jun.
Fokus se sa pitanja šta se dogodilo tokom protesta delom preusmerio na navode Višeg javnog tužilaštva – da je “afera zvučni top” možda bila unapred planirana i da su za to zapravo odgovorni studenti.
Profesorka psihologije Tatjana Stefanović Stanojević sa Filozofskog fakulteta u Nišu, kaže da ne može biti normalno da ljudi koji su bili na licu mesta poveruju u to.
U ovom slučaju, kako tumači, nazivanje protivnika “teroristima” služi da unapred poništi njegovo pravo da govori, učestvuje i bude shvaćen kao legitimni akter.
Suština je u tome da se kod dela glasačke, prorežimske javnosti stvori okvir u kojem se to više ne posmatra kao politički sukob, već kao bezbednosna pretnja. A kada se jednom pređe u taj okvir, sve ostalo postaje lakše. Postaje lakše da diskvalifikujemo ili na bili koji način izvršimo represiju na ljude opisane kao bezbednosna opasnost – ističe ona.
Profesorka dodaje da je ova vrsta propagande jedna od pokrivalica za zamajavanje prorežimskih glasača.
Umesto rasvetljavanja veze policije sa kriminalcem u buretu, gle čuda mi se bavimo izvrtanjem uloga i optužbom da su studenti izmislili zvučni top. Previše rijaliti programa oduzelo je glasačima tog tabora kapacitet da uopšte misle, bojim se – zaključuje profesorka.
Na sličan način situaciju vidi i sociolog Đokica Jovanović, koji smatra da ovakve poruke imaju za cilj da održe atmosferu straha u društvu.
Ide se na to da se uplaši većina ljudi koji su s razlogom uplašeni zbog nesigurne egzistencije, zbog stanja nesigurnosti čim se izađe iz kuće. Već 30, 40 godina ovde vlada kolektivna psihoza straha i što je najgore to nije kriza, to je postalo stanje, a kad nešto postane stanje, to se teško menja, a i kad se menja vrlo se sporo menja, nedovoljno i tako dalje – pojašnjava Jovanović.
Ističe i da stalno stanje straha zapravo ide u korist političarima, a posebno onima koji “mnogo vole narod, koji se zalažu za mir”.
Ima jedna poslovica koja kaže “Kad političari mnogo brinu o narodu to je dobar razlog da narod bude zabrinut”. Sve su to stare političke igre. Imate još u antičkim spisima do danas odnos vlasti i podanika. Pa kako vlast drži podanike sa budu poslušni – u strahu. Država je uvek instrument straha. To što mi od države pravimo neku svetinju, to je propaganda. Država proizvodi strah i onda tako drži nekakav mir – zaključuje.
Nekom vrstom “istrage” povodom zvučnog topa bavili su se i brojni mediji, a Asocijacija nezavisnih elektronskih medija (ANEM) je saopštila da “izražava ozbiljnu zabrinutost zbog pretresanja stana vojnog analitičara i saradnika Nedeljnika Aleksandra Radića, uručivanja poziva za saslušanje uredniku agencije Beta Vojkanu Kostiću i targetiranja novinara nedeljnika Radar Milana Radonjića“.
Neposredno posle saopštenja tužilaštva pre nekoliko dana, u medijima bliskim vlasti i na društvenim mrežama pokrenuta je kampanja targetiranja slobodnih medija i novinara koji su izveštavali o ovom incidentu ili iznosili stav o njemu, u okviru koje se poziva na njihovu odgovornost za „simulaciju incidenta“ i hapšenje zbog „učestvovanja u državnom udaru“. Oni se optužuju da su deo „organizovane medijske grupe“ koja radi u interesu neprijatelja države i društva – navodi ANEM.
Pozvali su nadležne, koji su čekali više od godinu dana pokrenu istragu na ovu temu, da ispitaju sve okolnosti koje su se desile 15. marta, prikupe dokaze, a ne da selektivno na osnovu izjava i pisanja u medijima stavljaju mete na čela određenim osobama.
Nakon višemesečne borbe protiv oduzimanja tri departmana Filozofskog fakulteta u Nišu – Upravni sud pauzirao je osnivanje Fakulteta srpskih studija onako kako je to vlast zamislila. Filozofski pozdravlja odluku Suda koja će im omogućiti da zasad rade redovno. Novinarka Ljubica Jocić, koja je u istraživanju otkrila brojne greške u koracima Fakulteta „za Srbe“, ističe da cele ove sage ne bi bilo da je ispoštovana procedura od početka. Istoričar Milan Videnović veruje da ova kriza neće moći da se reši bez dijaloga suprotstavljenih strana, koji jedna uporno odbija.
Pre 8 meseci je vlast preko noći odlučila da osnuje novi fakultet pri Univerzitetu u Nišu, ali ne poštujući sve zakonske procedure. Ne treba zaboraviti i to da je inicijativu podneo lično gradonačelnik Dragoslav Pavlović, uz studiju izvodljivosti koju su krili od javnosti. 
Ipak, Fakultet srpskih studija neće moći da počne da radi onako kako je to vlast zamislila, jer je to stopirao Upravni sud po tužbama Filozofskog fakulteta u Nišu.
Po oceni suda, izvršenjem osporene Dozvole za rad, odnosno početkom rada Fakulteta srpskih studija Univerziteta u Nišu, tužiocu bi se nanela šteta koja bi se teško mogla nadoknaditi, jer bi došlo do akademskog diskontinuiteta, budući da tužilac ne bi vršio njegove osnovne delatnosti na tim studijskim programima, već novoosnovani fakultet, usled čega tužilac gubi decenijama građenu reputaciju u tim naučnim oblastima, što direktno urušava njegovu poziciju u akademskoj zajednici – piše između ostalog u odluci Suda.
Niški Filozofski je pozdravio odluku suda i kažu da im ona omogućava da trenutno nastave sa radom, a pre svega da upišu novu generaciju studenata i na departmanima koji su im bili oduzeti.
Usvajanjem zahteva za određivanje privremenih mera stvoreni su uslovi da se do okončanja sudskih postupaka sve nastavne, ispitne, naučnoistraživačke i druge aktivnosti na Filozofskom fakultetu realizuju u redovnom režimu rada, u skladu sa akreditovanim studijskim programima i pravima studenata i zaposlenih – navode sa Filozofskog.
Podsećamo da su nedavno studenti i profesori Filozofskog fakulteta protestovali zbog odluke uprave da pregovara o departmanima za srbistiku, istoriju i ruski jezik sa Fakultetom srpskih studija. Zbog pokušaja oduzimanja tih departmana je i ranije bilo više protesta.
Novinarka i urednica Južnih vesti Ljubica Jocić je u svom istraživanju otkrila brojne greške u koracima Fakulteta srpskih studija. Veruje da je najveća načinjena već u prvom koraku.
Svega ovoga ne bi bilo da je ispoštovana procedura od početka, a Zakon o visokom obrazovanju to jasno definiše. Trebalo je da prvi korak bude Nastavno-naučno veće Filozofskog fakulteta. To je izostalo, a ni svaki naredni korak, pokazalo se nije pratio proceduru. Ponavljam, niko nije protiv osnivanja novog fakulteta, daleko bilo izučavanja srpske istorije, tradicije i jezika – ističe Jocić.
Bilo je brojnih tumačenja u javnosti da je ideja o osnivanju Fakulteta srpskih studija na ovaj način zapravo bio čin osvete Filozofskom fakultetu, odakle su pre godinu i po dana počele blokade u Nišu.
Novinarka Jocić podseća da je njegovom osnivanju prethodilo pismo gradonačelniku nepotpisane “grupe autora”, da bi istog dana Pavlović poslao inicijativu bez podataka sa kog mejla je pismo uopšte stiglo. Sve to, kako tumači, ukazuje na to da je ovo bila želja neke grupe zaposlenih na Filozofskom fakultetu koja je, izgleda, bila nesrećna na svom poslu i želela je nešto novo.
Ali i nešto poznato, pa otuda ideja da se pokuša sa “cepanjem” Filozofskog i preuzimanje akreditacije, studenata, profesora, rada i istraživanja. Ko čini tu grupu, ne znamo sigurno, pretpostavka je da su u njoj oni najglasniji zagovornici ideje Fakulteta srpskih studija koji su nedeljama pisali kolumne u Politici i deo su Uprave novog fakulteta. Ja sam mnoge zvala u debatnu emisiju, niko nije želeo da dođe. Očekujemo od profesora i nastavnika na fakultetima da slobodno pričaju i iznose stavove, mišljenja i teze, ali to je kod nekih izostalo – dodaje Jocić.
Dr Milan Videnović, istraživač saradnik sa Departmana za istoriju, učestvovao je u ovoj višemesečnoj borbi za opstanak ovih departmana na Filozofskom fakultetu. Nakon odluke Suda da stopira rad Fakulteta srpskih studija do konačne odluke o zakonitosti svih odluka, Videnović kaže da su utisci podeljeni.
Važno je da se razume da smo nakon više meseci prošli kroz period stresa, neizvesnosti i medijskog linča od strane lokalnih prorežimskih medijskih entiteta i njihovih zaposlenih. Neprestano smo targetirani i naši životi više nisu isti. Mi smo u javnost izašli iz časnih namera da građane upoznamo sa pogubnim delovanjem prema tri departmana Filozofskog fakulteta u Nišu. Istupanje je nekome predstavljalo signal za napad – ističe Videnović.
Ipak, naglašava da su i srećni i ponosni jer su u svemu istrajali i do kraja ostali jedinstveni. Uspeli su da odbrane studente i fakultet, što smatra ozbiljnim podvigom, ali napominje da su u ovu borbu ušli čistog srca, te veruje da su odluke Upravnog suda zapravo nagrada za pravdoljubivost.
Šta dalje – Videnović veruje da postoje dva moguća pravca. Na prvi utiče to što postoje ljudi sa političkom podrškom koji su potpuno prelomili za osnivanje novog fakulteta, kako pojašnjava, a odnosi sa njima su narušeni i dijalog ne postoji, jer ga uporno odbijaju.
U odnosu na takve okolnosti prvi put podrazumeva čekanje okončanja sudskih procesa. Naši postupci mogu da traju i verovatno će trajati godinama. Ta činjenica suštinski znači da će neke od pristalica novog fakulteta u međuvremenu otići u penziju. Na duge staze, šanse za ostvarenje takvog projekta biće sve manje. Ono što je problematično kod takvog razvoja događaja jeste da do razrešenja sudskog spora dve grupe među kojima su narušeni odnosi treba da funkcionišu koliko-toliko normalno u okviru Filozofskog fakulteta u Nišu – pojašnjava.
Drugi bi, prema njegovom mišljenju, podrazumevao pronalaženje održivih rešenja za budućnost, dok sudski procesi traju.
Jedan od predloga koji je od početka na stolu jeste da Filozofski fakultet u Nišu pomogne u akreditaciji nekih novih studijskih programa, npr: 1. Zaštita kulturno-istorijskog nasleđa (kulturologija); 2. Slavistika; 3. Arheologija. Uvođenjem ovakvih studijskih programa prestaje predmet spora. Novi fakultet razvijao bi se u potpuno drugom pravcu – ističe Videnović.
Međutim, da bi se ovakvo rešenje primenilo, kako objašnjava, potrebno je da pristalice prelaska otvoreno razgovaraju sa svojim kolegama i upravom. 
Takođe, potrebno je da se prekine sa pritiscima na Filozofski fakultet preko imenovanja problematičnih članova Saveta fakulteta, da se prestane sa medijskom kampanjom protiv zaposlenih i studenata našeg fakulteta i da se prekine sa progonom neistomišljenika naročito na Departmanu za istoriju. Bojim se da dok ovi osnovni preduslovi ne budu ispunjeni ne može biti normalnih razgovora, a samim tim ni rešenja krize – zaključuje.
Dok fakulteti čekaju upisne kvote, pa i Filozofski na ovim umalo oduzetim departmanima, ostaje pitanje kako će to uticati na buduće brucoše. Videnović nema dilemu da će to uticati na studente koji bi da upišu srbistiku, istoriju i ruski jezik, gde je interesovanje i prethodnih godina sve manje. Kriza koja je trajala mesecima, kaže, već je stvorila atmosferu nesigurnosti.
Moguće je da će ove godine upravo zbog te nesigurnosti koja je prisutna u javnosti broj zainteresovanih kandidata biti manji. Sa druge strane oni kandidati koji dobro promisle shvatiće da zajedno sa nama imaju priliku ne samo da izučavaju već i da pišu istoriju. Svaki budući student našeg fakulteta znaće da uz sebe ima profesore koji će do kraja braniti njegova prava i njegov status. Stoga mislim da će većina njih sa ponosom odabrati baš Filozofski fakultet u Nišu. Ostaje da vidimo – zaključuje Videnović.
Bez dijaloga budućnost ovih fakulteta svakako ostaje upitna. Šta “druga strana” misli o tome, novinari očekuju odgovore, a pitanja su upućena mejlom Fakultetu srpskih studija, kao i predsedniku privremenog Saveta Milanu Lazareviću i v. d. dekana Slaviši Nedeljkoviću.
Dve godine od lokalnih izbora odnos snaga u niškoj Skupštini više nije tako tesan. Iako odbornica koja je „preletela“ iz opozicije u stranku koja sarađuje sa vlašću, načelno kaže da će glasati kako kažu građani i njena nova partija, naprednjaci se hvale „bogatijom“ većinom. Da je odnos snaga već neko vreme „klimav“ pokazuje to što doskorašnjih 30 odbornika opozicije ne dolazi na sednice. Dok opozicija upozorava na krađu izborne volje Nišlija i Nišlijki, vlast tvrdi da odluke donosi u interesu građana/ki, ali da mnogi strahuju da za to dignu ruku.
Lokalni izbori održani pre dve godine bili su u javnosti tumačeni kao vesnik promena u Nišu. Iako je opozicija tada dobila podršku 3.332 građana više u odnosu na SNS koaliciju, zahvaljujući Ruskoj stranci uspeli su da formiraju vlast. Tesna većina od 31 odbornika vlasti i 30 opozicije ukazivala je na to da takav Parlament neće dugo opstati. Ipak, dok je vlast stezala obruč, opozicija se, ispostaviće se, rasipala.
Da je i zvanično odnos snaga u niškoj Skupštini promenjen – pohvalili su se naprednjaci na poslednjoj sednici koja je trajala dva dana.
Šta se dogodilo? Odbornik Oliver Paunović, koji mesecima nije dolazio na sednice, a koji je svoj mandat dobio kao drugi na listi Grupe građana „dr Dragan Milić“, odlučio je da baš pred ovu sednicu podnese ostavku. Iako ga deo javnosti nije percipirao kao opoziciju, jer ga na sednicama dugo nije bilo, Milićevu grupu zapravo je napustio svega nekoliko meseci nakon izbora, kako obojica kažu, zbog brojnih neslaganja.
Paunović ističe da je ostao dosledan opozicionar i da je zahvaljujući njemu ova grupa i oformljena pred izbore. Ostavku je podneo iz zdravstvenih razloga, a politiku, kako napominje, zauvek.
Ostavku sam podneo u skupštinama Niša i Palilule iz zdravstvenih razloga. Ostao sam do kraja dosledan, a i da nije mene bilo nikada opozicija ne bi imala ovoliko odbornika. Tako da odlazim zauvek iz politike čiste savesti. Danas sam najsrećniji čovek jer sam ispunio obećanje svojoj ćerki za 18. rođendan – navodi Paunović.
Njegovo upražnjeno odborničko mesto sada je dobila Milena Lazarević, koja je takođe bila na doktorovoj listi na izborima i tako dobila svoj mandat.
Opozicija na poslednjoj sednici nije glasala za njeno potvrđivanje mandata, vlast jeste, a ubrzo su se za govornicom gradonačelnik Dragoslav Pavlović i šef odborničke grupe SNS Uroš Radulović, pohvalili da je vlast od sada “bogatija” za još jednog, 32. odbornika.
Ovo „preletanje“ iz opozicije u vlast, dr Dragan Milić tumači kao „najbrutalniju krađu izborne volje građana Niša“.
Možete da ih ucenite, možete da radite šta god hoćete, vi i dalje nemate tu većinu. Imaćete možda još neko kratko vreme i vrlo brzo to nestaje. Bilo je mnogo poštenije da raspišu izbore da izađemo i da se prebrojimo. Pa to bi bilo mnogo poštenije. Jer sada vi imate u stvari da Nišem upravlja jedna otuđena, odnarođena, kriminalizovana, naprednjačka vlast uz pomoć ruske manjine i uz pomoć partije iz Novog Pazara. Šta su Nišlije doživele – istakao je Milić.
Odbornica Lazarević je inače „preletela“ iz Milićeve grupe u Stranku pravde i pomirenja Usamea Zukorlića, koja je na republičkom nivou u koaliciji sa SNS, dok na lokalnim izborima u Nišu nije ni učestvovala. Ipak, ona kaže da je mandat osvojila „svojim imenom i prezimenom“, iako ga je zapravo dobila zahvaljujući listi koja nosi ime Dragana Milića. 
Jedni su me svojatali, jedni me se odricali, mene niko nije pitao i otud potreba da objasnim šta se dešava. Ja sam taj mandat dobila svojim imenom i prezimenom, aktivno učastvovala u celom izbornom procesu. Nakon toga došlo je do nesuglasica između mene i Grupe građana, nisam podržavala neke njihove odluke i stavove i razišli smo se. Što se mene tiće, u miru. Ne pripadam ni vladajućoj većini, ni opoziciji, pripadam i predstavljam Stranku pravde i pomirenja – pojasnila je Lazarević.
Lazarević kaže i da se ovih nekoliko dana suočavala sa uvredama da se „prodala“, što izričito demantuje. Na pitanje kako komentariše to što je iz opozicije prešla u stranku koja sarađuje sa vlašću, uverava da će raditi u interesu građana, kao samostalna odbornica.
Ja prodala ništa nisam, po redosledu sam bila. Oliver se iz zdravstvenih razloga povukao, tako da mogu da kažem da apsolutno nikakvih prodaja nije bilo i ne vidim ništa strašno u ovome. Radiću isključivo ono što kaže stranka i građani. Poštujem i vlast i opoziciju i sa svima ću da sarađujem i sve što je loše kritikujem – poručuje Lazarević.
Doktor Milić ipak veruje da je bilo poštenije da je podnela ostavku i izašla na izbore ispred stranke iz Novog Pazara, a ne da učestvuje u ovakvim „šau-mau šahovskim kombinacijama sa vladajućom manjinom“. 
Podseća da je njegova Grupa građana formirana iz jednog entuzijazma i da je jedini cilj bila borba protiv „nakaradne vlasti u Nišu i SNS“. Tada je deo poverenja poklonio osnivaču Niških vesti Oliveru Paunoviću, koji je pored pomenute odbornice predložio i Milenu Vakić koja je takođe napustila Milića i deo je odborničke grupe Miodraga Stankovića u Skupštini.
Oni su ovde pričali kako im se povećava većina od 31 na 32, i dokazuju još jednom da oni nemaju stid i sram. Svaki normalan, svaki pristojan, svaki kulturan čovek, stideo bi se ovoga, ali ne i oni. Oni se ponose što kupuju ljude, što otimaju tuđe, i što misle da će na taj način da vladaju zauvek. Neće – poručio je Milić.
Šef naprednjaka u Skupštini Uroš Radulović prvi se pohvalio za govornicom da će vlast ubuduće biti bogatija za još jednu, 32. odbornicu. Ipak, uverava da ona neće biti deo njihove koalicije, ali da imaju dogovor da će glasati za dobre odluke, a za njega su sve takve. 
Upitan na osnovu čega je onda rekao da vlast ima 32 odbornika umesto 31, čime se pohvalio i sam gradonačelnik Dragoslav Pavlović, Radulović je pojasnio da su svi njihovi predlozi i odluke „u interesu građana i za popravku standarda“.
Ne vidim nikoga ko je dobronameran, a da ne glasa za nešto od ovoga što mi predlažemo na Skupštini. Mi imamo situaciju da smo imali predloge i za besplatan prevoz i za besplatne udžbenike i za porodilište, za planove, za sve te stvari većina opozicije ovde nije glasala, znate zašto? Zato što tu ne postoji dobra namera, jer da postoji dobra namera u najmanje 5 do 10 slučajeva su morali da dignu ruku, to nalaže osnovni politički kodeks. Stvorili su takvu atmosferu da čak i dobronamerni ljudi koji vide da to što radimo da je to dobro, imaju strah da dignu ruku – smatra Radulović.
Ova 18. dvodnevna sednica je inače završena juče, uz još jedno (ne)jedinstvo opozicije. Iako je većina napustila salu oko 17 sati, nakon što je odbornik SNS Miloš Sekulić doneo boks cigareta doktoru Miliću tokom njegovog obraćanja, u sali je ostao Miodrag Stanković, kao i samostalni odbornici Tamara Milenković Kerković i Andrej Mitić. Vlast je potom u svega sat vremena usvojila oko 40 preostalih tačaka dnevnog reda.
Da će niška vlast u aktuelnom sazivu lokalnog Parlamenta morati da zbije redove, bilo je jasno nakon lokalnih izbora juna 2024. godine. Komfor koji su imali u prethodnom sazivu, naprednjaci su sada morali da zamene i to „zakrpljenom koalicijom“ sa manjinskom Ruskom strankom, čiji legitimitet stručna javnost i danas preispituje. 
Opozicionih 30 odbornika, naspram 31 odbornika vlasti, nagovestili su buran mandat aktuelnog saziva Skupštine. Mnogo polemike, oštrih tonova, ali i maratonskih rasprava – nešto su što se i očekivalo tokom protekle dve godine mandata.
Ipak, sednice na kojima su u sali svi odbornici, njih 61, postale su prava retkost. I dok vlast gotovo vojničkom disciplinom drži svoje odbornike u sali tokom celodnevnih zasedanja, opoziciji neretko nedostaje nekoliko njih. Tako, broj odbornika vlasti ostaje konstantan, dok opozicija varira.
Stvara li se time dodatan komfor vladajućoj većini i pritisak opozicije posustaje – pitali smo i niške odbornike.
Ana Eraković, opoziciona odbornica grupe „NPS-DS-PSG“ kaže da je „na početku mandata postojalo očekivanje da ovako tanka većina neće dugo opstati, ali se pokazalo da je vlast prioritet dala političkom opstanku i održavanju skupštinske matematike“.
Navodi da „njihovu većinu ne održava opozicija, već 31 ruka koju imaju“.
Ne delim mišljenje da je opozicija pravila komfor vlasti. Vlast u Nišu ima 31 odbornika i dve godine veoma disciplinovano čuva svoju većinu onda kada je najvažnije – za kvorum i donošenje ključnih odluka. Odgovornost za stabilnost ili nestabilnost vlasti nije na opoziciji, već na onima koji vladaju. Upravo zbog te tanke većine danas imamo maratonske sednice i apsurdnu situaciju da se o najvažnijim pitanjima za građane raspravlja posle ponoći – kaže Eraković.
Njen kolega, Miodrag Stanković, šef odborničke grupe „Ujedinjeni – NADA za Niš“ navodi da „odnos snaga u Skupštini nije takav da jedno ili dva odsustva menjaju ishod glasanja“. Kako kaže, „suština nije samo u fizičkom prisustvu, već u tome koliko je opozicija aktivna, pripremljena i koliko uspeva da teme iz skupštinske sale prenese do građana“.
Naravno da vlasti više odgovara kada je manje opozicionih odbornika u sali. Svaki opozicioni odbornik predstavlja dodatni glas kontrole, kritike i ukazivanja na probleme (…) lično smatram da građani očekuju od svih odbornika kojima su dali poverenje da budu prisutni i da učestvuju u radu Skupštine kad god za to postoje uslovi – naveo je Stanković.
On se nadovezao i na odluku predstavnika Demokratske stranke u niškom Parlamentu, koji su odlučili da ne učestvuju na dalje u radu ovog tela.
Ne mogu da ne razumem stav pojedinih odbornika koji su odlučili da ne učestvuju u radu Skupštine, imajući u vidu da je prethodni predsednik Skupštine Grada pravosnažno osuđen na kaznu zatvora. To je otvorilo ozbiljna pitanja političkog legitimiteta i odgovornosti gradske vlasti, koja je potom kroz proceduralne mehanizme obezbedila izbor novog predsednika i nastavila da funkcioniše kao da se ništa nije dogodilo – prokomentarisao je Stanković.
Sa druge strane, Uroš Radulović, šef odborničke grupe „Aleksandar Vučić – Niš sutra“, navodi da „to koliko je opozicionih odbornika u sali ne može da utiče na kvalitet rada odbornika vlasti“.
Da li je jedan odbornik tu ili su tu svi oni, nama to ništa ne menja. Nikakav to posebno komfor ne stvara, jer vi možete da napravite sebi komfor u jednom trenutku i da posle platite to na izborima, to što ste bili neadekvatni. Mi se trudimo da radimo sve vreme najbolje i to ne može da promeni. Da li je jedan tu ili je njih 30 tu, kvalitet onoga što radimo sigurno će biti na visokom nivou, jer nam je cilj ubedljiva pobeda na izborima – ističe Radulović.
Na pitanje kako vlast uspeva da svoje odbornike “drži” u svakom trenutku tu, Radulović kaže da očekuje od svoje koalicije da budu u sali kada god se utvrđuje kvorum, kako isti ne bi pao. Dodaje da kvorum u ovom sazivu još nijedom nije pao, uprkos tome što imaju 31 odbornika.
Euforija i slavlje niške opozicije nakon lokalnih izbora 2024. nisu dugo potrajali. Iako su u izbornoj noći proglasili pobedu i najavili formiranje većine u gradskoj Skupštini, jutro nakon toga za njih je promenilo sve. Naprednjačko-ruska kombinacija, potpomognuta sumnjivim delovanjem Gradske izborne komisije, dala je rezultat 31 prema 30 mandata u korist vlasti. 
Do konstituisanja Parlamenta niška opozicija je istupala manje-više ujedinjeno i koordinisano, sa povremenim ekscesima za koje je uveravala građane koji su glasali za njih, da je sve pod kontrolom i da „dišu kao jedan“.
Budući da pravni maraton nije doveo do epiloga kakav su očekivali i da nisu imali dovoljno mandata da formiraju vlast, sve je okončano 12. avgusta 2024. godine na konstitutivnoj sednici, kada je i potvrđen konačan bilans stanja.
Jesu li u opoziciji svi zaista i opozicija, javnost je počela da sumnja gotovo odmah po objavljivanju izbornih listi. Pojedina imena kod onih grupacija koje su se načelno zalagale za promene u gradu, odstupala su od te politike, budući da su javnosti od ranije bili poznati kao saradnici vlasti.
Dodatnu sumnju ulila je i odluka Miodraga Stankovića da glasa za predlog vlasti o rebalansu Budžeta grada 2024. godine. Međutim, Stanković je ovu odluku obrazložio kao „model rešenja kojim se radnicima propalih niških preduzeća isplaćuje zaostala zarada”, dodajući da je i dalje opozicija.
Kulminacija ovog pitanja, usledila je nakon glasanja o nepovernju gradonačelniku Dragoslavu Pavloviću, gde je uprkos proklamovanih 31 odboornika vlasti, protiv razrešenja bilo 32 odbornika.
Dragana Milutinović iz odborničke grupe „Koalicija za Niš“ kaže da je i danas pitanje šta se tu zaista desilo, jer je glasanje bilo tajno.
Ima li nekog dokaza da nije bilo više odbornika sa takozvane opozicione strana i da neko od odbornika takozvanog vladajućeg spektra nije prešao na drugu? To je bilo tajno glasanje. Moglo je da dođe i do greške, ako ćemo pošteno. Ali im nismo dali kvorum, što je po meni bitno (…) S druge strane, očigledno je neko mislio da Dragoslav Pavlović dobro radi svoj posao. Ja se ne bih složila sa tim nikada – istakla je Milutnović.
Opozicija je tada najavila preračunavanje u sopstvenim redovima i potragu za krticom, međutim, ishod te potrage niška javnost ni devet meseci kasnije nije saznala, a utisak je da to sa sigurnošću ne znaju ni oni.
*Tekst je izmenjen u delu koji se odnosi na Olivera Paunovića, koji je reagovao nakon objavljenog teksta.
Iako Niš već ima brojnu lokalnu administraciju, koja je načelno namenjena rešavanju problema građana i građanki, nedavno je dobio i Kancelariju Vlade Srbije. Samo bliski režimu bili su pozvani na svečano otvaranje, te je gotovo u tajnosti protekao dolazak premijera Đura Macuta. Zasad nema odgovora zašto je Nišavskom okrugu potrebno još jedno mesto za prijavu problema i ko to plaća. Urednica Sanja Petrov iz Vranja, grada koji je ovakvo predstavništvo Vlade dobio prvi u Srbiji, ističe da se ovo može tumačiti kao pokušaj jačanja prisustva vlasti na lokalu i iluziju da im je posebno stalo do građana.
Grad Niš ima 5 gradskih opština, 8 gradskih uprava, Kancelariju za brze odgovore, a deo je Nišavskog upravnog okruga koji takođe ima brojnu administraciju. Ipak, čini se da to nije dovoljno da se problemi građana i građanki reše, pa je prošle nedelje otvorena i Kancelarija predsednika Vlade Srbije.
Kako je saopšteno, nalazi se u Gradskoj kući “kako bi bila lako dostupna svim građanima”. Na njenom čelu biće koordinator Dušan Ćirić, koji je ranije predstavljen novinarima kao osoba za saradnju s medijima u Kabinetu niškog gradonačelnika.
Osnovni cilj Kancelarije je bolja komunikacija i koordinacija između Vlade Republike Srbije, resornih ministarstava i lokalne samouprave, ali pre svega bolja komunikacija sa građanima – rekao je Ćirić, kako su preneli u saopštenju.
Rad nove Kancelarije obuhvatiće ceo Nišavski okrug, a ne samo Niš, kako su naveli u saopštenju. Dodaju i da građani svoje probleme mogu da prijave na telefone 064/602-4414 i 018/504-414.
Ćirić je, kako prenose, rekao i da je interesovanje već veliko, jer je za nekoliko dana bilo više od 40 zahteva građana.
Koje kompetencije su ga preporučile za ovu poziciju, kao i iz kog budžeta će se finansirati rad Kancelarije i koliko ima zaposlenih – neka su od pitanja koja smo hteli da postavimo Ćiriću, ali nije odgovarao na naše pozive i poruke.
Da je Niš dobio još jedno mesto za prijavu problema, pored brojnih koje već ima, prvo su objavili režimski mediji, a kampanju o tome imao je pre svih “niški Informer”. Par dana kasnije Niš je, gotovo u tajnosti, obišao i premijer Đuro Macut, da Kancelariju i zvanično otvori. Redakcija Mediareform, ali i drugi mediji koji bi postavljali pitanja u ime građana, nisu dobili poziv za ovu “svečanost”.
U saopštenju koje su objavili navode da je Macut poručio da je otvaranje još jedne “njegove” kancelarije na jugu pokazatelj “da država nije udaljena administracija, već partner koji sluša i rešava probleme građana”.
Da li to znači da Grad nije uspešno rešavao probleme svojih stanovnika, pa je u to morala da se uključi i država, nije pojašnjeno.
Želim da svaki građanin zna da će njegov glas biti saslušan i da će problemi sa kojima se suočava biti brže i efikasnije prosleđeni nadležnim institucijama – rekao je Macut, kako je saopšteno.
Navodno su na otvaranju bili i građani, jer kako je saopšteno, tokom razgovora sa njima zaključeno je da je “zapošljavanje jedan od osnovnih problema stanovnika Niša, dok se druga grupa problema tiče infrastrukture, za šta je već pronađeno nekoliko rešenja”.
Ovo nije prva lokalna Kancelarija srpske Vlade, jer je jedna otvorena pre manje od mesec dana i to u Vranju. Kako su preneli mediji, planirano je da ih bude desetak u celoj Srbiji.
Otvaranje ovakvih kancelarija ima za cilj jačanje komunikacije između Vlade Srbije, ministarstava, lokalnih samouprava i građana, a pre svega je pokazatelj da država nije udaljena administracija, već partner koji sluša i rešava probleme. Nastavićemo da širimo ovakav model rada i u drugim delovima Srbije, jer ravnomeran razvoj zemlje nije moguć bez stalnog prisustva države na terenu i svakodnevne komunikacije sa građanima – naveo je Macut.
Urednica “Slobodne reči” iz Vranja, grada koji je prvi dobio ovakvu Kancelariju, Sanja Petrov ističe da je ključno pitanje da li će njeni efekti biti merljivi kroz rešene probleme građana ili će se sve zadržati na simboličnom nivou.
U političkom kontekstu, ovakav potez se može tumačiti i kao pokušaj jačanja prisustva vlasti na lokalu i iluziju da im je posebno stalo do Vranja, što otvara prostor za ocene da ima i propagandnu funkciju u smislu pripreme i organizacije pred buduće izbore. Deluje kao dodatni mehanizam uticaja vladajuće stranke, paralelni kanal mimo postojećih institucija – pojašnjava Petrov.
Podseća da je Vranje sredina u medijskom mraku, kojom je lako manipulisati tokom kampanje. Takođe ističe da ovakve stvari deluju kao potez za bolju vidljivost vlasti i jačanje poverenja birača u sredinama koje su režimu “lake” za održavanje.
Otvara se i pitanje njene stvarne nadležnosti i razlike u odnosu na postojeće institucije kojima se građani već obraćaju, od lokalne samouprave do Zaštitnika građana. Mi smo se zbog toga i obratili kancelariji i čekamo odgovore – navodi Petrov.
Čemu će zapravo služiti ova Kancelarija, pored već brojne lokalne administracije koju građani plaćaju, ali i koliko će ova niška imati zaposlenih i iz kog budžeta će se plaćati njihov rad – neka su od pitanja na koje i novinari Mediareform očekuju odgovore.
Nema krivičnog dela u tome što je predsednik države Aleksandar Vučić, u pratnji desetak medijskih ekipa, ušao u jedinicu intenzivne nege da obiđe pacijente povređene u požaru – odlučilo je beogradsko VJT. Time je prijava koju su studenti u blokadi niškog Pravnog podneli protiv njega i gradonačelnika Niša prošle godine, u potpunosti odbačena i arhivirana.
Od tužilaštva do tužilaštva, iz jednog grada u drugi, slučaj “medijske posete” predsednika države i gradonačelnika Niša pacijentima iz Kočana, sada je i zvanično dobio pravni epilog. Državne institucije u tome nisu videle ništa sporno, te je prijava sada u arhivi.
O gradonačelniku Pavloviću odlučivala su niška tužilaštva, Osnovno i Više. Nešto duži put prevalio je deo prijave koji se odnosi na Vučića, budući da je niško tužilaštvo to delegiralo beogradskim kolegama.
Ovaj slučaj dodeljen je Posebnom odeljenju za suzbijanje korupcije. Prema dostavljenim informacijama, pored niških studenata, u podnošenju prijave su učestvovali i studenti u blokadi pravnih i medicinskih fakulteta univerziteta u Novom Sadu, Beogradu, Kragujevcu i Nišu.
Dve nedelje uoči Nove godine, Više javno tužilaštvo u Beogradu arhiviralo je ovaj predmet, uz ocenu da nije bilo krivičnog dela koja su u njihovoj nadležnosti.
Nakon razmatranja predmetne krivične prijave, pregleda snimaka od 09.04.2025. godine koji je objavljen u medijima “Tanjug Live” i uvida u Pravilnik o kućnom redu Univerzitetskog kliničkog centra Srbije, utvrđeno je da ne postoje osnovi sumnje da je izvršeno bilo koje krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti iz nadležnosti ovog Tužilaštva, te je u smislu odredbe člana 102 Pravilnika o upravi u javnim tužilaštvima, dana 16.12.2025. godine predmet arhiviran – navelo je beogradsko VJT u odgovoru za Mediareform.
Poseta pacijentima sa opekotinama u intenzivnoj nezi, u pratnji desetine novinara i televizijskih kamera, tako ostaje čin predstavnika lokalne i republičke vlasti u kome su nešto sporno videli samo studenti u blokadi, deo građana i struke, ali očigledno ne i institucije u zemlji.
Štaviše, Pravilnik o kućnom redu Univerzitetsko kliničkog centra Srbije, na koji se VJT pozvalo u svom odgovoru,
u članu 10, upravo jasno zabranjuje ovakve i slične radnje.
Zabranjeno je fotografisanje i snimanje medicinske dokumentacije, pacijenata, zdravstvenih radnika, zdravstvenih saradnika i drugih lica u prostorijama UKCS, kao i prostorija i unutrašnjost objekata u kompleksu UKCS – piše u Pravilniku.
U odgovoru koji smo dobili od VJT stoji da je predmet arhiviran još 16. decembra prošle godine. To se međutim ne poklapa sa odgovorom koji smo dobili po pređašnjem zahtevu, a koji se odnosio na iste informacije. Naime, kako nas je VJT tada obavestuilo, 30. decembra za pomenuti predmet još uvek su se prikupljale informacije.
Pojašnjenje koje smo dobili je da zbog velikog broja predmeta ne mogu sve odmah da elektronski evidentiraju.
S obzirom na veliki broj predmeta u radu ovog tužilaštva, odnosno velikog broja dnevnog unosa podataka o kretanju i statusu predmeta u pomenuti elektronski sistem, može doći do odstupanja u datumima unosa evidencije, što je i sada bio slučaj – stoji u odgovoru na naše pitanje.
Iako je ovaj slučaj došao do Tužilaštva zahvaljujući prijavi studenata, oni su ranije govorili o tome da su svesni da je “pravosuđe u Srbiji zarobljeno”, te da je i najverovatnije da se po ovom pitanju neće preduzeti ništa. Motivisalo ih je da istu ipak podnesu, kako su naveli, jer su to videli kao oblik otpora.
Internista Dejan Hristov, ranije je za naš portal rekao da je sporni slučaj prespavala i Lekarska komora, koja je, naglašava, morala da se oglasi ovim povodom.
Ako se neko pojavi u intenzivnoj nezi gde leže pacijenti sa teškim opekotinama, gde treba da budu apsolutno sterilni uslovi, sa kamermanima, prva stvar koju treba da očekujete je odgovor Lekarske komore na to, odnosno javnu osudu i sve ostale pravne mehanizme koji su na raspolaganju. Šta ste vi imali, imali ste jedno apsolutno ćutanje – rekao je tada Hristov.
Iako su institucije ćutale, predsednik države nije. Naprotiv, o tome je govorio ponosno pred kamerama.
Niko nije hteo da me pusti, to je bila moja volja. Ne moraju nikog da jure, sam sam ušao. Ponosni Aleksandar Vučić čija je ideja bila da obnovimo Klinički centar – prokomentarisao je tada predsednik.
Podsećanja radi, krivična prijava podneta je protiv ove dvojice funkcionera Srpske napredne stranke, jer su sredinom marta prošle godine u pratnji fotoreportera ušli u jedinice intenzivne nege u okviru Kliničkog centra u Beogradu i Vojne bolnice u Nišu.
Kako su Studenti u blokadi niškog Pravnog tada naveli u prijavi, time je načinjen niz krivičnih dela. Neka od njih odnose se na zloupotrebu službenog položaja, ugrožavanje sigurnosti, kao i neovlašćeno fotografisanje i objavljivanje sadržaja.
Iako u Nišu više nije iznenađenje da na konkursu za medije milione dobijaju samo “podobni”, ove godine je od čak 100 miliona dinara novca građana i građanki Niša četvrtinu dobio jedan internet portal – i to Ništv.rs, istoimene televizije koja već godinu dana radi bez dozvole. Komisija je procenila i da uz njih najviše novca zaslužuju televizije Zona plus i Kopernikus, Niške i Klik vesti, a samo ovih 5 medija dobilo je čak 76,8 miliona dinara, što je oko 650.000 evra. Asistent Velibor Petković ističe da ovo znači da “oni koji su lojalni vlasti mogu da prežive na državnim jaslama, a svi ostali moraju da se snalaze ili uginu”. Pošto građani sve finansiraju, pa i ove medije, zaključuje da bi pravedno bilo da oni i odlučuju koje medije treba podržati.
Niška vlast je ove godine odrešila kesu za medijske projekte. U odnosu na prošlu, kada su mediji na konkursu mogli da dobiju nešto više od 80 miliona, ove je podeljeno čak 100 miliona dinara, što je blizu 850.000 evra. Da su samo podobni i režimski mediji na spisku srećnih dobitnika, više nije iznenađenje.
Mesto koje je nekada imao Belami sada su preuzeli mediji čiji ton nije samo promotivan, već često i opasan, a pre svega usmeren protiv svih koji su se usudili da protestuju protiv vlasti naprednjaka. Iako je dosadašnja praksa bila da najviše novca dobijaju televizije, u Nišu je napravljen presedan. Firma INI media dobila je četvrtinu novca – 25 miliona dinara, odnosno više od 200.000 evra za internet portal.
Reč je o firmi koja je osnovala nelegalnu Niš tv, koja je nedavno proslavila godišnjicu rada bez dozvole, a u rešenju piše da će novac koristiti za portal istoimene televizije, koji je registrovan pre manje od godinu dana.
Na primer, Ministarstvo informisanja je ove godine opredelilo 46 miliona za internet medije u celoj Srbiji, dok je samo Niš jednom portalu dao 25 miliona.
Druga na ovoj listi je režimska Zona plus, koja je za televiziju dobila 20, a za portal još 4,1 milion dinara. Time su ova dva medija pokupila gotovo polovinu “medijskog kolača”.
Firma Vision craft, osnovana tek krajem prošle godine, kada je i dobila novac koji je “pretekao” od konkursa, sada je na visokom trećem mestu i dobila je od građana čak 15 miliona dinara. Ova firma osnovala je medij Klik vesti koji promoviše vlast SNS. TV Kopernikus dobila je 7,2 miliona dinara, a City marketing centar koji je osnivač Niških vesti 5,5 miliona dinara.
Kada se saberu cifre samo ovih prvih 5 dobitnika dolazimo do cifre od čak 76,8 miliona dinara, od 100 miliona koliko je bilo na raspolaganju.
“Pošto građani sve finansiraju pravedno bi bilo da oni i odlučuju koje medije treba podržati” – smatra asistent Velibor Petković sa Filozofskog fakulteta, nekada novinar i član komisija za medijske projekte.
Glasanjem, neposrednom demokratijom, elektronskim putem sa svim podacima i, ako žele obrazloženjem. Kad već živimo u digitalno doba, hajde da tim sredstvima unapredimo demokratiju, a ne da nam robot kolo bude ideal prosperiteta zajednice – ističe Petković.
Ovakav način sufinansiranja medija u Srbiji koju izjeda korupcija, kako Petković opisuje, poput sipaca koji su se nezvani ukrcali u Nojevu barku, samo potvrđuje da oni koji su lojalni vlasti mogu da prežive na državnim jaslama, a svi ostali moraju da se snalaze ili uginu ako se dvoume da li da se priklone vlastima ili pokušaju da pronađu finansijere među stranim fonderima.
Naše tržište je takođe zagađeno korupcijom i trgovinom interesima, pri čemu su politički nužno povezani sa finansijskim. Srbija nija pustinjska zemlja ali se medijima nameće poslovica Tuareza iz Sahare: “Poljubi ruku koju ne možeš nadjačati!” Alternativa je da se časno ugine ili ta ruka vlasti ugrize ali su posledice neizvesne – dodaje Petković.
Na to što je sajt nelegalne televizije dobio čak četvrtinu novca građana – Petković kaže da je prirodan tok događaja u državi koja je privid stvarnosti, a ne stvarna, organizovana zajednica koja počiva na pravednim zakonima, etici, solidarnosti, saosećanju, čovekoljublju, istini, i težnji da se dobar i lep život omogući svim građanima.
Antički ideal kalokagatije zamenjen je kalom u kome korupcija kvari i ljude i stvari. Da parafraziram Orvelovu “Životinjsku farmu”, čineći je prividno humanijom: ” Svi ljudi su jednaki, ali su članovi vladajuće stranke jednakiji” – dodaje Petković.
Inače, na ovogodišnjem konkursu bilo je 69 prijava, a odobreno je 29 medijskih projekata. Od 40 koji nisu dobili ni dinar 6 nije ni razmatrano, dvoje je odustalo od prijave, a 32 prijave nisu prihvaćene, među njima i ona koju su poslali iz Udruženja “Media i reform centar” Niš, koji je osnivač portala mediareform.rs.
U Komisiji koja je odlučivala koji će projekti dobiti novac građana bili su Jelena Dopuđ koju je predložio Centar za medijsku kulturu i obrazovanje, a koja je prema ANEM bazi u 16 komisija ove godine, kao i stručnjak za medije, inače nepoznat u medijskim krugovima Boban Tomić koji je takođe u tolikom broju gradova odlučivao o projektima i Ladislav Lazić ispred Udruženja elektronskih medija ComNet koji je inače u ovoj bazi naveden u 12 komisija.
Na osnovu ovakve odluke komisije Petković tumači da će informisanje u Nišu biti kao i u celoj Srbiji – propaganda koja ne pretenduje na istinu, već na medije kao “mašine nagovaranja”. Da se postojeća vlast oboži, umnoži i, kako nalažu principi postistine, da se laž ne razlikuje od istine, pojašnjava, već da u tom mutljagu dezinformacija istina postane nevažna.
Domanovićeva Srbija je ostvarena u naše doba, ne kao satira, već kao idealna država u kojoj se načelnikovo ždrebe odgaja za budućeg poslanika, po uzoru na Kaligulu koji je omiljenog ždrepca postavio za senatora. Neće se primetiti razlika, a najbolje od svega je što mnogi građani i dalje veruju da im vlast milosrdno obezbeđuje novac za plate i penzije, ne razumevajući da je zapravo obrnuto, da oni finansiraju državu svojim radom i asketskim životom. Obrazovanje je primarno za preobražaj Srbije, inače ćemo se jednog dana probuditi kao Kafkin Gregor Samsa, začuđeni kako se to dogodilo da smo od ljudi preobraženi u bube. Ali biće prekasno za povratak u ljudski oblik – zaključuje Petković.
ANEM i ove godine prati medijsko sufinansiranje u Srbiji, a njihova baza i dosadašnji rezultati dostupni su ovde.
Da se ovakav način finansiranja medija u Nišu ne vodi javnim interesom, već političkom kontrolom prostora informisanja – smatraju iz niškog Pokreta slobodnih građana, kao i da je ovo nastavak finansiranja propagandnog sadržaja umesto informisanja.
O raspodeli ovog novca nije odlučivala nezavisna komisija. Gradska vlast može beskonačno da ponavlja da je reč o „nezavisnom telu“, ali rezultati konkursa dovoljno govore o stepenu te nezavisnosti. Obrasci raspodele novca godinama ostaju isti. Pitanje finansiranja i slobode medija mnogo je šire od lokalnog konkursa u Nišu, a rešenje se nalazi u nezavisnim regulatornim telima koja Srbija uporno izbegava da uspostavi. Bez njih Srbija ostaje zemlja u kojoj građani finansiraju medije koji rade isključivo u interesu propagande – navode u saopštenju.
Kažu da će nastaviti da traže jasnu kontrolu trošenja javnog novca, po uzoru na zemlje EU, jer veruju da će bez toga ovakvi konkursi ostati mehanizam političkog nagrađivanja podobnih ljudi iza medija koji bi morali da rade u interesu građana.
Reagovali su i iz Stranke slobode i pravde u Nišu, odakle kažu da je ova raspodela novca pokazala da se više daje na promociju SNS nego na primer za poljoprivredu (97 miliona).
Najviše novca otišlo je za tzv. Niš tv, lažni medij koji nema dozvolu REM-a za emitovanje televizijskog programa. Medij koji služi da targetira sve koji su kritičari režima. U Nišu važi da koga tzv. Niš tv nije provlačio kroz blato, taj nije opozicija. Jer provlačili su sve – studente, profesore, nezavisne novinare, opozicionare… 25 miliona novca svih Nišlija da nas Bojan Avramović, poznatiji kao Dragan J. Vučićević s Temua, naziva ustašama, plaćenicima, agentima hrvatske službe… Loša kopija Informera – pišu u saopštenju.
Poručuju i da bi u normalnim zemljama ova takozvana televizija bila zapečaćena, “a glavni urednik Bojan Avramović uhapšen”, dok u našoj zemlji dobija milione iz budžeta i javnih preduzeća.
Inače, ostali dobitnici prema iznosu koji im pripada su “Petar Milenković PR tv produkcija Media&analytics Tamnjanica” osnovan početkom godine (3,9 miliona), “Mina media” (3,1 milion), Udruženje “Unija mladih lidera” (1,9 miliona), “Bora media” (1,8 miliona), “Violeta Milićević Uno media” (1,7 miliona), “Objektiv ni press Niš” registrovan marta prošle godine (1,2 miliona), “Emedia group Novi Pazar” (1,5 miliona), Udruženje “Južni digitalni hab” (1,1 milion), “Niška inicijativa” milion dinara.
Ispod miliona dobili su Radio “Talas” (900.000), “Banker” (700.000), “Portal Ramonda 1874” (700.000), “Petar Pan” (600.000), Udruženje “Forum artistikum” (500.000), Udruženje “Centar za lokalno novinarstvo i društveni razvoj” (400.000), “South media” (350.000), po 300.000 dinara “Agro jug media”, Udruženje “Savez Srba iz regiona”, Udruženje “Niška priča” i Eparhija niška, po 250.000 dinara “Eye media studio” i Udruženje “Edukacioni forum centar”, a “Sport juga” 200.000 dinara.
Ispod crte je ostala firma “Zaple Media Groupe”, koja je početkom godine osnovala niz portala, uglavnom u opštinama gde su održani izbori, ali jedan od njih i u Nišu.
Reflektore i kamere studija režimskih televizija, gradonačelnik Niša u toku jučerašnjeg prepodneva zamenio je govornicom Višeg suda u Nišu. Pozvan kao oštećeni da govori o slučaju u kome niško VJT tereti studenta da ga je gađao jajima, gradonačelnik je ostao u ulozi političara pa se tako i obratio. Iako mu to niko nije tražio, niti je iko proglašen krivim – dao je i “oprost” okrivljenom, što je za lokalna režimska glasila bio hajlajt izlaganja. Branilac očekuje da naredno ročište bude i završno.
Špalir policije i građana juče je kod zgrade Višeg suda u Nišu dočekao gradonačelnika Dragoslava Pavlovića i studenta Medicinskog fakulteta Arsena Milosavljavića. Gradonačelnik i student deo su krivičnog postupka koje vodi Više javno tužilaštvo u Nišu i to na suprotstavljenim stranama. Pavlović kao oštećeni i Milosavljević kao okrivljeni. Naime, VJT tereti studenta da je prošle godine 21. marta nakon “propalog” SNS skupa u Oficirskom domu, jajima gađao gradonačelnika.
Prvo ročište odloženo je jer odbrani nije bio dostavljen optužni predlog. Na drugom se Pavlović nije pojavio, jer je zajedno sa ministarkom Adrijanom Mesarović bio u poseti fabrici Palfinger.
Jučerašnje Pavlovićevo izlaganje pred Sudom je, na početku, umnogome ličilo na njegove svakodnevne medijske nastupe na režimskim medijima. Da atmosferu upotpuni, pobrinulo se i poznato tv lice nelegalne “Niš TV” Milena Rajković Conić, koja je na početku suđenja sedela do Pavlovića, iako su ostali novinari bili pozadi.
Poruke o pozivu na dijalog, instruisanju mladih ljudi, energiji koja treba da preusmeri bunt u razvoj – samo su deo onoga što je više izgledalo kao politički govor, a ne kao iskaz u sudnici.
Sud i tužilaštvo na odgovornost treba da pozovu inicijatore, a ne ovog mladog čoveka. Ja mu opraštam, on je bio instrument u tuđim rukama. Pozivam mlade na dijalog. Ja im nisam lično ništa nažao učinio. Verbalni i fizički napadi ne mogu da me zastraše – naveo je Pavlović.
Nakratko, sudija je ovde zautavila Pavlovića, pokušavajući da mu objasni kako iskaz treba zapravo da izgleda. Vidno nesnađen, gradonačelnik je u jednom trenutku i sam rekao da “možda nije svestan koje su sve nadležnosti suda, jer nije pravnik”.
Nemam ovlašćenja da u postupku utvrđujem činejnica koje nisu deo predmeta – napomenula je sudija Pavloviću.
Mimo ovoga, Pavlović nije imao šta da doda, uz napomeu da ostaje pri iskazu koji je dao ranije u Tužilaštvu.
Usledila su pitanja. Advokat okrivljenog Jovan Rajić, postavio je pitanje Pavloviću “Šta tačno oprašta okrivljenom?”. Međutim, prisutni u sudnici ostali su lišeni tog odgovora jer sudija nije dozvolila isto, uz obrazloženje da je Pavlović odlučio da ostane pri ranijem iskazu.
Pavlovićev “oprost studentu” bio je udarna vest u mnogim režimskim glasilima iako je postupak još u toku, a Milosavljević nije proglašen krivim.
Hoće li uopšte i biti neće biti poznato do 2. jula, za kada je zakazano naredno ročište. Milosavljevićev branilac veruje da će tada biti iznete i završne reči.
Jedino što mogu da kažem jeste da Arsena niko nije kriminisao za bilo koju radnju koja se može podvesti pod krivično delo koje mu se stavlja na teret. Nastavljamo 2. jula i nadam se da ćemo tada i završiti – prokomentarisao je Rajić nakon suđenja.
Pitanje koje je interesovalo sudiju, kao i advokata Rajića, jeste ko je organizovao skup u Oficirskom domu prošle godine, nakon koga je usledio događaj koji je i predmet samog spora.
Međutim, taj odgovor od gradonačelnika Pavlovića nisu dobili. Kako je rekao “prošlo je dosta vremena od tada, pa nije mogao da se seti”.
Ne mogu da se izjasnim ko je bio organizator, da ne bih pogrešio. Nisam učestvovao u obaveštavanju građana lično – istakao je Pavlović.
Na Rajićevo potpitanje koliki je kapacitet objekta gde je održan skup, Pavlović je odgovorio da ne zna sa sigurnošću ali da “može da bude 200 ili 500, ali da nije 50 ili 5 hiljada”.
Utisak je da ni sudiji nije bilo jasno da li je skup 21. marta uopšte održan. Kako je navela, Pavlović je u izjavi datoj VJT govorio o događajima nakon “završetka skupa”, dok je za govornicom rekao da “skup nije održan”.
Ovo nepoklapanje, gradonačelnik je okarakterisao kao “stvar različitog shvatanja”.
Održan je skup, ali nije bilo govora. Ljudi su se okupili, ja sam bio tamo. Dakle to je stvar različitog shvatanja, s obzirom da su se ljudi okupili ali nisu održani govori – istakao je gradonačelnik.
Naveo je i da je skupu trebalo da prisustvuju tadašnji predsednik Vlade u ostavci Miloš Vučević, kao i predsednica Narodne skupštine Ana Brnabić.
Za razliku od gradonačelnika, dvojica svedoka koje je predložilo Tužilaštvo, nije se dvoumilo oko toga ko je organizovao skup u Oficirskom domu 21. marta prošle godine. Obojica su u svojim iskazima potvrdila da je to bila Srpska napredna stranka, kao i da su u njemu učestvovali kao simpatizeri ove stranke. Na pitanje kako su saznali za skup, jedan je naveo da je čuo iz medija i sa interent portala SNS, dok je drugi o tome bio obavešten od strane poverenika mesnog odobora SNS.
Obojica su potom opisala događaje od te večeri, navodeći da su lično prisustvovali kada je gradonačelnik Pavlović gađan jajima i polivan vodom. Ni jedna ni drugi, međutim, nisu rekli da je studnet Milosavljević učestvovao u tome.
View this post on Instagram
Skoro 12km dug biciklistički i pešački koridor niškog keja koji bi se prostirao od Medoševca do Niške Banje, ideja je Skopljanke Bojane koja je odnedavno i žiteljka Niša. Inicijativa ove urbanistkinje ima za cilj da divlje staze na obali Nišavskog keja pretvori u uređen i inkluzivan prostor, ne samo za pešake i bicikliste već i za roditelje sa dečijim kolicima, kao i osobe sa smetnjama u kretanju. Ideja je još uvek u početnoj fazi, a Bojana poziva sve one koji dele njenu viziju da joj se pridruže.
Improvizovane zemljane staze i bedemi zarasli u travu predstavljaju realnost niškog keja. Ova trasa duž Nišave, iako uglavnom mesto za beg od gradske vreve i saobraćajne gužve, često nije dostupna svima. Od roditelja sa dečijim kolicima i ljudi sa smetnjama u kretanju kojima pristup ovom delu grada deluje kao nemoguća misija, pa do starijih pešaka i biciklista koji dovde pronalaze put uz malo muke – nišavski kej predstavlja mesto neiskorišćenog potencijala.
Ovakav utisak stekla je i Bojana Palifrovska, Skopljanka koja odnedavno živi u Nišu. Po struci urbanistkinja, Bojana ističe da je ranije kao turistkinja u Nišu drugačije gledala na kej, nego danas kao žiteljka ovog grada.
Kao turista uopšte ne primećujete te smetnje u kretanju. Nekako na kej gledate kao na alternativnu i prirodnu stazu kojom možete da se krećete bez problema, ne primećujete te negativne stvari. Ali kada krenete da živite ovde, shvatite da vam treba vremena da isplanirate trasu, da ne pada kiša, nije prejako sunce – kaže Palifrovska.
Takvo iskustvo bilo je presudno da, dodaje Bojana, pokrene inicijativu “Nišavski biciklistički koridor” čija bi realizacija pomogla da kej u gradu postane pristupačniji, uređeniji i primarna staza kretanja pešacima i biciklistima.
Inicijativa Nišavski Biciklistički Koridor zamišljena je kao kontinuirana trasa duž Nišave, približne dužine 11–12 kilometara, od Medoševca do Niške Banje (…) Duž tog koridora predviđeno je postepeno uvođenje biciklističke staze, tartan staze za trčanje i rekreaciju, obnova postojećih zona za vežbanje na otvorenom, kao i obezbeđivanje rampi i stepeništa kod mostova radi bolje pristupačnosti – navodi Palifrovska.
Osim što bi kej time postao funkcionalniji i lepši, rampe i stepeništa doprinela bi i većoj inkluzivnosti prostora. Kako autorka ove ideje ističe, jedan od ciljeva jeste upravo da smanji prostorne barijere za roditelje sa kolicima, starije osobe, decu, rekreativce, osobe sa invaliditetom, bicikliste i pešake.
Bojana naglašava da ova inicijativa istovremeno teži očuvanju i revitalizaciji zelenila, postojećih drvoreda i senki kao i unapređenju mikroklime javnog prostora. Cilj inicijative je da se minimalnim intervencijama utiče na prostor, bez narušavanja prirodnog konteksta i okruženja.
Bojana ističe da se kao urbanistkinja više od osam godina bavi urbanim planiranjem, prostornim politikama i mobilnošću. Sa svojom platformom “Esquina Urbana” teži da ljudima prikaže kako gradovi, prostorna rešenja i urbane politike direktno utiču na kvalitet svakodnevnog života, zdravlje i psihu ljudi.
Inspiraciju za inicijativu “Nišavski biciklistički koridor” pronašla je, kako kaže, upravo u svom rodnom gradu Skoplju, gde je sličan projekat već realizovan.
Nisam mogla da ne primetim snažnu sličnost između keja Vardara u Skoplju i keja Nišave u Nišu, kako u materijalnosti, tako i u samom projektantskom jeziku prostora. To me je podstaklo da istražim više, nakon čega sam došla do podatka da su oba keja realizovana po projektnim rešenjima makedonskog arhitekte i urbaniste Rafaila Vlčevskog. Ta činjenica dodatno potvrđuje da Niš već poseduje vredno urbanističko nasleđe koje ne treba izmišljati iznova, već pažljivo nadograditi u skladu sa savremenim potrebama grada – ističe Palifrovska.
Da je ideja naišla na pozitivan prijem kod građana uverila se i ona. Ističe da je u anketi koju je sprovela na društvenim mrežama, veliki broj njih ukazao upravo na probleme koje mapira i sma inicijativa, poput nedostatka zelenila i loše povezanosti gorjeg i donjeg bedema keja.
Ukoliko bi se Bojanina inicijativa na kraju realizovala, nesporno je da bi za to bilo potrebno dosta novca. Međutim, ona naglašava da postoje i drugi izvori finansiranja koji bi mogli biti uključeni, kao što je bio slučaj i sa vardarskim kejem u Skoplju.
U to su bili uključeni, ne samo grad, već i drugi evropski fondovi i ostali načini finansiranja. Na kraju krajeva, ako je želja ljudi da se ovaj kej sredi onda ne bi trebalo da se odstupa od toga, jer ovo je za njih – smatra naša sagovornica.
Bojana navodi da je krajnji cilj ove inicijative da se ona isporuči gradskim institucijama. Do tada radi se na mapiranju koridora kretanja i formiranja tima ljudi koji dele Bojaninu viziju da niški kej može i treba da bude lepši i uređeniji.
View this post on Instagram
Prvi put za 20 godina, koliko je prošlo od reosnivanja Lekarske komore Srbije, javnost je budnim očima pratila njene izbore, gotovo kao i političke. U prvim epizodama ove španske serije pobedu su na severu slavili takozvani nezavisni kandidati. U Nišu su pak ukazivali na izbornu krađu i “prepisali terapiju” – pritisak javnosti i žalba Upravnom sudu, koji se proglasio nenadležnim i ceo slučaj predao Višem. Deo lekara posebno je isticao nepravilnosti koje su omogućile funkcionerima SNS da dobiju svoje mesto u ovom strukovnom i “nezavisnom” udruženju. Rekapitulaciju i aktuelnosti ovih izbora, mesec dana kasnije, prenosi nam internista Dejan Hristov, koji kolegama poručuje da će učiniti sve da sačuvaju njihovu izbornu volju.
Prethodnih godinu dana gotovo da nije bilo izbora ili spornih odluka vlasti koje su prošle van očiju javnosti. Alarm za buđenje uspavanih građana navili su studenti, a u tome su ih pratili brojni stručnjaci kojih su se odluke ticale.
Pre mesec dana je Lekarska komora birala nove članove svojih skupština. Udružili su se beli mantili i uz pomoć studenata pratili ove izbore, za mnoge “istorijske” zbog, kako kažu, nezapamćene izlaznosti. U Nišu su do ranog jutra čekali brojanje 800 listića. Taj 19. april bio je medijski praćen gotovo kao i lokalni izbori. Sutradan su u Beogradu i Novom Sadu takozvani nezavisni kandidati slavili pobedu, a niški ukazivali na brojne nepravilnosti koje su primetili tog dana.
Žalbe grupe nezavisnih kandidata iz Niša nisu ostale samo “u novinama”, jer ih je njihov advokat početkom maja predao Upravnom sudu. Iako je rok za odlučivanje koji je pomenuo bio 72 sata, odluka je doneta tek posle nedelju dana, 11. maja. Ipak, šta je ovaj Sud odlučio – kandidatima do juče nije bilo poznato. O tome su ih
obavestili novinari Mediareform, koji su dobili odgovor – da Upravni sud za njihove žalbe nije nadležan.
Obaveštavam Vas da se po žalbi protiv navedenog osporenog rešenja Centralne izborne komisije Lekarske komore Srbije, Beograd, Upravni sud rešenjem Už 7/26 od 11.05.2026. godine, oglasio stvarno nenadležnim za postupanje u ovoj predmetnoj stvari i predmet ustupio Višem sudu u Beogradu, kao stvarno i mesno nadležnom sudu na dalju nadležnost i postupanje – odgovorili su novinarima iz Upravnog suda.
Međutim, ova odluka onima koji su je podneli i njihovom advokatu nije bila poznata nedelju dana. Novinarima je to potvrdio internista Dejan Hristov, jedan od dvoje nezavisnih kandidata koji su dobili podršku kolega na izborima.
Iako nije odlučeno da li su izbori bili regularni ili ne, a iz Višeg suda nema odgovora šta se dešava sa tim postupkom, održana je konstitutivna sednica u Nišu. Hristov zato ovaj slučaj opisuje kao pripovetku “Jazavac pred sudom”.
U svakoj normalnoj zemlji pre konstituisanja bilo čega mora da stigne odluka Suda da je to nešto bilo regularno, je l’ tako? I moje pitanje je bilo vrlo jednostavno – šta ako vi napravite konstitutivnu sednicu, a sutradan stigne odluka Suda da izbori treba da se ponove? Mislim, eufemizam je da kažem da je to neozbiljno. Skupština stanara je ozbiljnija organizacija od ove trenutno, ako ćemo da budemo realni – ističe dr Hristov.
Sa jučerašnje sednice Hristov je izašao pre kraja, jer ističe da nije želeo da daje legitimitet spornim odlukama. Ipak, kaže da ih je obavestio da je njihova žalba sada pred Višim sudom i pitao zašto nisu dali na uvid izborni materijal, ako nemaju šta da kriju. Pitao je i zašto se sednica održava pre odluke Suda, ali kaže da nije dobio odgovore.
Iako su nezavisni kandidati u žalbi ukazali na više sumnji na krađu izbora, dr Hristov ističe da je jedna od prvih i evidentnih sukob interesa, koji je Sud mogao da proveri u svega nekoliko klikova.
Činjenica da u Nišu imate predsednika Izborne komisije koji radi pri Nišavskom okrugu, odnosno njen nadređeni je Petar Babović koji je kandidat, to je jedan kroz jedan sukob interesa. Ne moram da budem pravnik da bih to znao. Ta jedna činjenica je dovoljna da ti izbori padnu u Nišu. Ono što smo se mi nadali je da će Upravni sud, pa čak i da donese odluku koja nama ne odgovara, da makar eto toliko budemo pošteni da ova država da nekakve obrise postojanja, da sudovi rade i da kažu okej, bilo je neregularnosti ili nije bilo – pojašnjava.
Umesto odluke dobili su ćutanje i praktično ignorisanje da žalba postoji, jer je zakazana i održana konstitutivna sednica. Hristov nema odgovor na to ignorisanje, jer veruje da su sve nepravilnosti na koje su ukazali lako proverljive, a dokazi jasni.
Kolegama koji su ove godine odlučili da učestvuju u izborima obećava da neće dozvoliti da se sve zataška i zaboravi.
Ja ne mogu da tumačim odluke suda, zašto radi ovako i onako. Ali kad gledate ovako sa strane, jasno vam je šta se dešava – mi ćemo ovo malo da odložimo, nećemo da donosimo odluke, vi konstituišite sednice, oni će to da zaborave, to će tako da ode. Mi nećemo da dozvolimo da se to zaboravi i dokle god u Nišu ne bude izvojevana pravda za sve kandidate da se ponove izbori i na kojima će da budu nezavisni posmatrači. Na nama ostaje da se svim pravnim sredstvima borimo, nekim građanskim aktivizmom i svim dozvoljenim sredstvima, da ne dozvolimo da urade to što im je plan – napominje Hristov.
Načelnik Nišavskog okruga Petar Babović nije jedini političar i naprednjak koji je osvojio mandat u Komori. Odbornik SNS Milan Lazarević, koji je odlukom Vlade preuzeo fotelju direktora Univerzitetskog kliničkog centra, a koji je i predsednik “nestranačkog” Pokreta za narod i državu i privremenog Saveta na Fakultetu srpskih studija, takođe je izabran. Tu je i njegov kolega iz skupštinske i stranačke klupe Boris Đinđić.
Pa mi sad kad bismo produbili tu priču… imate Borisa Đinđića koji je stranački funkcioner. I on po statutu ne može nikakvu funkciju da obavlja u Lekarskoj komori, a on je već četiri godine predsednik Regionalne lekarske komore Niš. Tako da i to vam je dovoljan pokazatelj koliko oni brinu o zakonu, o statutu, o bilo čemu drugom. Imate čoveka koji je načelnik Nišavskog okruga, on se ne bavi lekarskim pozivom. Dakle, on ne bi ni smeo da bude aktivni član Komore. To je još jedna velika nepravilnost u Nišu zbog koje ti izbori moraju da padnu – navodi Hristov.
Poništavanje ovih izbora i održavanje novih, pod budnim okom nezavisnih posmatrača – njihov je jedini zahtev. Dok se i ako se to ne desi, nezavisni kandidati poručuju kolegama da će učiniti sve da Komora bude i dalje pod lupom javnosti, jer do sada nisu bili pod kontrolom, te zaključuju da su mogli da rade šta hoće.
Lekarska komora je usko strukovna, medicinska organizacija, koja je u Srbiji osnovana 1901. godine, a 2006. reosnovana i deklariše se kao nezavisna. Zbog sumnje da će i ove izbore obeležiti brojne nepravilnosti studenti i kandidati koji se predstavljaju kao nezavisni pratili su izborni dan. Doktor Hristov ističe da ima nekoliko razloga koji ukazuju na to da Lekarska komora i dalje ne treba da bude nezavisna u Nišu.
Jedna stvar su tokovi novca, koji praktično do sada nisu proveravani, imaju ogromne izdatke koji su vrlo sumnjivi na prvu loptu ovako kad ih pogledate, a druga stvar je status Lekarske komore u javnosti da tako kažem, odnosno težina koju reč izrečena ispred Lekarske komore nosi. Dakle, njima je u interesu da imaju jedno takvo telo koje ćuti i koje se ne oglašava kad treba – kaže Hristov.
Kao primere navodi slučaj profesora Dugalića, za koji je Komora prva morala da reaguje, a ćutala je i prespavala i slučaj ulaska u intenzivnu negu predsednika Vučića i gradonačelnika Pavlovića.
Ako se neko pojavi u intenzivnoj nezi gde leže pacijenti sa teškim opekotinama, gde treba da budu apsolutno sterilni uslovi i sa kamermanima i sve, prva stvar koju treba da očekujete je odgovor Lekarske komore na to, odnosno osuda javna i svi ostali da kažem pravni mehanizmi koji su na raspolaganju. Šta ste vi imali, vi ste imali apsolutno jedno ćutanje – ističe Hristov.
Podseća i da udruživanje lekara do ovih izbora praktično nije postojalo i pored katastrofalnih uslova u zdravstvu. Generalni štrajk se takođe nije desio od kovida i svih nepravilnosti i nelogičnosti u kojima lekari godinama rade.
Vi imate odlazak lekara sa državnih funkcija, vi imate plate žandarmerije koje su veće nego lekara i milion drugih stavki koje se ne rešavaju, guraju se pod tepih. I da kažem sindikate koji su po meni skrajnuti u ne znam, gurnuti u na neki ćorsokak, ali de fakto ne rade svoj posao. I njima je svaki vid okupljanja vrlo problematičan, a svakako ono čega se najviše plaše to je da vide bele mantile na ulicama – zaključuje Hristov.
Ipak, veruje da su se lekari ohrabrili i da su ovi izbori pokazali da je u nekim mestima čak 10 puta više kandidata glasalo, a mnogo nezavisnih osvojilo mandate, te da Lekarska komora ubuduće neće moći da radi kako je navikla.
Pitanja o ovom slučaju upućena su i Lekarskoj komori, ali odgovora još nema.
Inače, deo kandidata koji su osvojili mandate su i članovi Pokreta za narod i državu, čiji je predsednik takođe izabrani Milan Lazarević, a političkim saopštenjem reagovali su nakon održanih izbora za ovu “nezavisnu strukovnu organizaciju”.
View this post on Instagram
O izmeštanju železničke pruge iz Niša govori se već decenijama. Iako je nakon više odlaganja kao poslednji najavljeni rok završetka radova navedena 2027. godina, realizacija projekta ponovo bi mogla da bude dovedena u pitanje jer su se pojavili novi problemi. Umesto da pruga u potpunosti zaobiđe grad, tri železnička koloseka trebalo je da preseku naselje Podvinik, te bi glavna saobraćajnica, Borska ulica, bila odsečena od ostatka grada. Takav predlog izazvao je nezadovoljstvo stanovnika, koji su organizovali proteste i podneli preko 1.000 primedbi. Nadležni su usvojili primedbe i najavili da će biti izrađeno novo, kompromisno rešenje koje će ponovo biti predstavljeno javnosti. Međutim, rokovi nisu precizirani, te je sada sve neizvesno.
S kolena na koleno Nišlije već nekoliko decenija prenose priču o tome da će pruga koja preseca grad na oko 50 mesta biti izmeštena. Prvi protokol o izmeštanju pruge potpisan je još 2012. godine i odmah na početku, radovi su kasnili. Tadašnji direktor Železnice Srbije protivio se toj odluci, uprkos stavu vlasti da “interes Niša nije da pruga ostane večito”.
Tako je tek 2016. godine projekat izmeštanja završen. Od potpisivanja protokola, završetka projekta izmeštanja 2016. godine i početka radova 2024. godine smenile su čak tri garniture lokalne vlasti. Takođe, menjali su se ministri koji su kao na lutriji nabrajali rokove završetka izgradnje pruge.
Ipak, radovi su počeli kada je predsednik Srbije Aleksandar Vučić došao u Niš zajedno sa predstavnicima EU koji su donirali deo novca za obilaznicu. Tada je rečeno da je poslednji rok za završetak pruge 2027. godina.
Od tada je bilo i zastoja u radovima zbog eksproprijacije i arheoloških otkrića, navodili su predstavnici vlasti.
Da li će 2027. godine Nišlije dobiti železničku obilaznicu ili će gradnja “niškog Skadra na Bojani” biti prebačena u neke naredne godine ostaje upitno.
Iako je projekat godinama predstavljan kao rešenje kojim će železnički saobraćaj biti izmešten iz grada, izmene planske dokumentacije izazvale su nezadovoljstvo stanovnika naselja Podvinik i dela opštine Pantelej. Umesto da pruga, kako je “najavljeno”, bude izmeštena oko grada, ona je trebalo jednim delom da prolazi kroz ovo naselje.
Takođe, prema ranijim planovima, kroz Borsku ulicu trebalo je da prođe jedna ukopana pružna trasa. Međutim, izmenama plana predviđena je izgradnja tri koloseka, zbog čega bi pojedini objekti uz prugu bili srušeni, dok bi deo Borske ulice bio zatvoren za saobraćaj.
Stanovnici ovog dela grada navode da bi takvo rešenje značajno otežalo svakodnevno funkcionisanje građana, posebno zbog činjenice da je Borska ulica glavna veza sa centrom grada za meštane Podvinika, ali i okolnih naselja i sela.
Prošle godine su rekli pruga se ukopava dole, put ide preko. Međutim, vidite, sad je sve izmešteno. Za opštinu Pantelej, mi smo divlje naselje. Nemamo prodavnicu, ni školu, ništa. Jedino taj autobus sad i to da zatvore i postave pasarelu da mi stari idemo preko ne znam, sramota – kaže stariji stanovnik.
Plan je da preko pruge pešaci prolaze pasarelom, dok će automobili morati da kruže znatno duže i obilaze preko nadvožnjaka kako bi mogli da idu ka Bulevaru i centru.
U znak revolta protiv ovakve odluke, stanovnici Panteleja dva puta su blokirali ulicu, ali i prikupili preko 10.000 potpisa kojima traže od nadležnih da nađu odgovarajuće rešenje. Takođe, slali su i primedbe na izmene plana generalne regulacije.
Mi smo ostali između pruge i auto-puta. Niko nas ne konstatuje. Nas hoće da stave kao Indijance u rezervatu. Nećemo da dozvolimo. Nećemo da budemo građani drugog reda. Želimo da se pruga ukopa, da ulica ostane u postojećem stanju 5, 25, 105 metara to neka odluče inženjeri i ovde da bude ravan prostor kao sada – poručili su meštani.
Inače, ova ulica ključna je ne samo za stanovnike ovog naselja već i za one iz okolnih sela, kao što su Kamenica, Cerje i Brenica. Niška odbornica, ali i žiteljka kaže da ih ulica spaja sa ostatkom grada, te je zato zovu i žila kucavica.
Ovde gravitira 15.000 ljudi koji svakodmevno žive. Ovo nije vikend naselje, već urbano. Ovo je glavna saobraćajnica i jedina na Viniku. Ukoliko dođe do realizacije koji daje Urbanizam, i dođe do zatvaranja Borske, tačnije ne obezbedi se mogućnost prelaska preko pruge ne nađe se rešenje, trajno ostaje Vinik odsečen od ostatka grada – kaže Dragana Milutinović.
Nakon što su građani podneli preko 1.000 primedbi na zatvaranje Borske ulice zbog izmene Plana detaljne regulacije na području ove opštine, one su prihvaćene.
Prema najavi Komisije za planove na javnoj sednici održanoj 25. aprila, rečeno je da će biti izrađen novi plan kako bi se našlo odgovarajuće rešenje.
Primedbe koje su podnete su prihvaćene. Novo rešenje, koje će biti precizno na nivou projektno-tehničke dokumentacije, pre ponavljanja javnog uvida, biće prezentovan javnosti. Onog trenutka kada se nađe adekvatno kompromisno rešenje, koje ne ugrožava objekte u zoni Borske i koje ne ugrožava projekat izgradnje pruge, takvo predloženo rešenje biće za 15 dana na javnom uvidu ponovo prezentovano – saopštila je predsednica Komisije za planove Lidija Stefanović Nikolić.
Pre održavanja javne rasprave o izmenama planske dokumentacije, povodom koje su građani podneli primedbe, oglasio se i gradonačelnik Niša. Građane nije obišao, ali je poruke poslao putem prorežimske Niš TV i saopštenja.
Naveo je da Grad “pažljivo prati situaciju” i razume zabrinutost meštana Panteleja zbog planiranih izmena koje se odnose na trasu železničke pruge.
Istovremeno, poručio je da je izmeštanje pruge projekat od “izuzetnog značaja za budućnost Niša”, koji predstavlja važnu razvojnu šansu za grad, kako u infrastrukturnom, tako i u bezbednosnom i urbanističkom smislu.
Za Niš je apsolutni prioritet da nijedna odluka ne bude doneta na štetu građana. U tom smislu proces će se odvijati transparentno i u stalnoj komunikaciji sa meštanima, koji će biti uključeni u razgovore i donošenje rešenja – navodi se u saopštenju.
Šta će se dalje dešavati sa ovim slučajem i da li će epilog biti takav da zadovolji sve strane saznaće se u daljem periodu kada se očekuje predlog novog rešenja. Meštani će nadalje pratiti aktuelnu situaciju ali i očekuju da će se o ovom pitanju razgovarati u gradskom i opštinskom parlamentu.