Iako Niš već ima brojnu lokalnu administraciju, koja je načelno namenjena rešavanju problema građana i građanki, nedavno je dobio i Kancelariju Vlade Srbije. Samo bliski režimu bili su pozvani na svečano otvaranje, te je gotovo u tajnosti protekao dolazak premijera Đura Macuta. Zasad nema odgovora zašto je Nišavskom okrugu potrebno još jedno mesto za prijavu problema i ko to plaća. Urednica Sanja Petrov iz Vranja, grada koji je ovakvo predstavništvo Vlade dobio prvi u Srbiji, ističe da se ovo može tumačiti kao pokušaj jačanja prisustva vlasti na lokalu i iluziju da im je posebno stalo do građana.

Grad Niš ima 5 gradskih opština, 8 gradskih uprava, Kancelariju za brze odgovore, a deo je Nišavskog upravnog okruga koji takođe ima brojnu administraciju. Ipak, čini se da to nije dovoljno da se problemi građana i građanki reše, pa je prošle nedelje otvorena i Kancelarija predsednika Vlade Srbije.

Kako je saopšteno, nalazi se u Gradskoj kući “kako bi bila lako dostupna svim građanima”. Na njenom čelu biće koordinator Dušan Ćirić, koji je ranije predstavljen novinarima kao osoba za saradnju s medijima u Kabinetu niškog gradonačelnika.

Osnovni cilj Kancelarije je bolja komunikacija i koordinacija između Vlade Republike Srbije, resornih ministarstava i lokalne samouprave, ali pre svega bolja komunikacija sa građanima – rekao je Ćirić, kako su preneli u saopštenju.

Rad nove Kancelarije obuhvatiće ceo Nišavski okrug, a ne samo Niš, kako su naveli u saopštenju. Dodaju i da građani svoje probleme mogu da prijave na telefone 064/602-4414 i 018/504-414.

Ćirić je, kako prenose, rekao i da je interesovanje već veliko, jer je za nekoliko dana bilo više od 40 zahteva građana.

Koje kompetencije su ga preporučile za ovu poziciju, kao i iz kog budžeta će se finansirati rad Kancelarije i koliko ima zaposlenih – neka su od pitanja koja smo hteli da postavimo Ćiriću, ali nije odgovarao na naše pozive i poruke.

Da li je Kancelarija namenjena svim građanima?

Da je Niš dobio još jedno mesto za prijavu problema, pored brojnih koje već ima, prvo su objavili režimski mediji, a kampanju o tome imao je pre svih “niški Informer”. Par dana kasnije Niš je, gotovo u tajnosti, obišao i premijer Đuro Macut, da Kancelariju i zvanično otvori. Redakcija Mediareform, ali i drugi mediji koji bi postavljali pitanja u ime građana, nisu dobili poziv za ovu “svečanost”.

U saopštenju koje su objavili navode da je Macut poručio da je otvaranje još jedne “njegove” kancelarije na jugu pokazatelj “da država nije udaljena administracija, već partner koji sluša i rešava probleme građana”.

Da li to znači da Grad nije uspešno rešavao probleme svojih stanovnika, pa je u to morala da se uključi i država, nije pojašnjeno.

Želim da svaki građanin zna da će njegov glas biti saslušan i da će problemi sa kojima se suočava biti brže i efikasnije prosleđeni nadležnim institucijama – rekao je Macut, kako je saopšteno.

Navodno su na otvaranju bili i građani, jer kako je saopšteno, tokom razgovora sa njima zaključeno je da je “zapošljavanje jedan od osnovnih problema stanovnika Niša, dok se druga grupa problema tiče infrastrukture, za šta je već pronađeno nekoliko rešenja”.

Čemu to služi i da li radi?

Ovo nije prva lokalna Kancelarija srpske Vlade, jer je jedna otvorena pre manje od mesec dana i to u Vranju. Kako su preneli mediji, planirano je da ih bude desetak u celoj Srbiji.

Otvaranje ovakvih kancelarija ima za cilj jačanje komunikacije između Vlade Srbije, ministarstava, lokalnih samouprava i građana, a pre svega je pokazatelj da država nije udaljena administracija, već partner koji sluša i rešava probleme. Nastavićemo da širimo ovakav model rada i u drugim delovima Srbije, jer ravnomeran razvoj zemlje nije moguć bez stalnog prisustva države na terenu i svakodnevne komunikacije sa građanima – naveo je Macut.

Urednica “Slobodne reči” iz Vranja, grada koji je prvi dobio ovakvu Kancelariju, Sanja Petrov ističe da je ključno pitanje da li će njeni efekti biti merljivi kroz rešene probleme građana ili će se sve zadržati na simboličnom nivou.

U političkom kontekstu, ovakav potez se može tumačiti i kao pokušaj jačanja prisustva vlasti na lokalu i iluziju da im je posebno stalo do Vranja, što otvara prostor za ocene da ima i propagandnu funkciju u smislu pripreme i organizacije pred buduće izbore. Deluje kao dodatni mehanizam uticaja vladajuće stranke, paralelni kanal mimo postojećih institucija – pojašnjava Petrov.

Podseća da je Vranje sredina u medijskom mraku, kojom je lako manipulisati tokom kampanje. Takođe ističe da ovakve stvari deluju kao potez za bolju vidljivost vlasti i jačanje poverenja birača u sredinama koje su režimu “lake” za održavanje.

Otvara se i pitanje njene stvarne nadležnosti i razlike u odnosu na postojeće institucije kojima se građani već obraćaju, od lokalne samouprave do Zaštitnika građana. Mi smo se zbog toga i obratili kancelariji i čekamo odgovore – navodi Petrov.

Čemu će zapravo služiti ova Kancelarija, pored već brojne lokalne administracije koju građani plaćaju, ali i koliko će ova niška imati zaposlenih i iz kog budžeta će se plaćati njihov rad – neka su od pitanja na koje i novinari Mediareform očekuju odgovore.

Nema krivičnog dela u tome što je predsednik države Aleksandar Vučić, u pratnji desetak medijskih ekipa, ušao u jedinicu intenzivne nege da obiđe pacijente povređene u požaru – odlučilo je beogradsko VJT. Time je prijava koju su studenti u blokadi niškog Pravnog podneli protiv njega i gradonačelnika Niša prošle godine, u potpunosti odbačena i arhivirana. 

Od tužilaštva do tužilaštva, iz jednog grada u drugi, slučaj “medijske posete” predsednika države i gradonačelnika Niša pacijentima iz Kočana, sada je i zvanično dobio pravni epilog. Državne institucije u tome nisu videle ništa sporno, te je prijava sada u arhivi.

O gradonačelniku Pavloviću odlučivala su niška tužilaštva, Osnovno i Više. Nešto duži put prevalio je deo prijave koji se odnosi na Vučića, budući da je niško tužilaštvo to delegiralo beogradskim kolegama.

Ovaj slučaj dodeljen je Posebnom odeljenju za suzbijanje korupcije. Prema dostavljenim informacijama, pored niških studenata, u podnošenju prijave su učestvovali i studenti u blokadi pravnih i medicinskih fakulteta univerziteta u Novom Sadu, Beogradu, Kragujevcu i Nišu.

Dve nedelje uoči Nove godine, Više javno tužilaštvo u Beogradu arhiviralo je ovaj predmet, uz ocenu da nije bilo krivičnog dela koja su u njihovoj nadležnosti.

Nakon razmatranja predmetne krivične prijave, pregleda snimaka od 09.04.2025. godine koji je objavljen u medijima “Tanjug Live” i uvida u Pravilnik o kućnom redu Univerzitetskog kliničkog centra Srbije, utvrđeno je da ne postoje osnovi sumnje da je izvršeno bilo koje krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti iz nadležnosti ovog Tužilaštva, te je u smislu odredbe člana 102 Pravilnika o upravi u javnim tužilaštvima, dana 16.12.2025. godine predmet arhiviran – navelo je beogradsko VJT u odgovoru za Mediareform.

Poseta pacijentima sa opekotinama u intenzivnoj nezi, u pratnji desetine novinara i televizijskih kamera, tako ostaje čin predstavnika lokalne i republičke vlasti u kome su nešto sporno videli samo studenti u blokadi, deo građana i struke, ali očigledno ne i institucije u zemlji.

Štaviše, Pravilnik o kućnom redu Univerzitetsko kliničkog centra Srbije, na koji se VJT pozvalo u svom odgovoru,

u članu 10, upravo jasno zabranjuje ovakve i slične radnje. 

Zabranjeno je fotografisanje i snimanje medicinske dokumentacije, pacijenata, zdravstvenih radnika, zdravstvenih saradnika i drugih lica u prostorijama UKCS, kao i prostorija i unutrašnjost objekata u kompleksu UKCS – piše u Pravilniku.

U odgovoru koji smo dobili od VJT stoji da je predmet arhiviran još 16. decembra prošle godine. To se međutim ne poklapa sa odgovorom koji smo dobili po pređašnjem zahtevu, a koji se odnosio na iste informacije. Naime, kako nas je VJT tada obavestuilo, 30. decembra za pomenuti predmet još uvek su se prikupljale informacije.

Pojašnjenje koje smo dobili je da zbog velikog broja predmeta ne mogu sve odmah da elektronski evidentiraju.

S obzirom na veliki broj predmeta u radu ovog tužilaštva, odnosno velikog broja dnevnog unosa podataka o kretanju i statusu predmeta u pomenuti elektronski sistem,  može doći do odstupanja u datumima unosa evidencije, što je i sada bio slučaj – stoji u odgovoru na naše pitanje.

Institucije ćutale, Vučić se ponosio 

Iako je ovaj slučaj došao do Tužilaštva zahvaljujući prijavi studenata, oni su ranije govorili o tome da su svesni da je “pravosuđe u Srbiji zarobljeno”, te da je i najverovatnije da se po ovom pitanju neće preduzeti ništa. Motivisalo ih je da istu ipak podnesu, kako su naveli, jer su to videli kao oblik otpora.

Internista Dejan Hristov, ranije je za naš portal rekao da je sporni slučaj prespavala i Lekarska komora, koja je, naglašava, morala da se oglasi ovim povodom. 

Ako se neko pojavi u intenzivnoj nezi gde leže pacijenti sa teškim opekotinama, gde treba da budu apsolutno sterilni uslovi, sa kamermanima, prva stvar koju treba da očekujete je odgovor Lekarske komore na to, odnosno javnu osudu i sve ostale pravne mehanizme koji su na raspolaganju. Šta ste vi imali, imali ste jedno apsolutno ćutanje – rekao je tada Hristov.

Iako su institucije ćutale, predsednik države nije. Naprotiv, o tome je govorio ponosno pred kamerama. 

Niko nije hteo da me pusti, to je bila moja volja. Ne moraju nikog da jure, sam sam ušao. Ponosni Aleksandar Vučić čija je ideja bila da obnovimo Klinički centar – prokomentarisao je tada predsednik.

Podsećanja radi, krivična prijava podneta je protiv ove dvojice funkcionera Srpske napredne stranke, jer su sredinom marta prošle godine u pratnji fotoreportera ušli u jedinice intenzivne nege u okviru Kliničkog centra u Beogradu i Vojne bolnice u Nišu. 

Kako su Studenti u blokadi niškog Pravnog tada naveli u prijavi, time je načinjen niz krivičnih dela. Neka od njih odnose se na zloupotrebu službenog položaja, ugrožavanje sigurnosti, kao i neovlašćeno fotografisanje i objavljivanje sadržaja. 

Iako u Nišu više nije iznenađenje da na konkursu za medije milione dobijaju samo “podobni”, ove godine je od čak 100 miliona dinara novca građana i građanki Niša četvrtinu dobio jedan internet portal – i to Ništv.rs, istoimene televizije koja već godinu dana radi bez dozvole. Komisija je procenila i da uz njih najviše novca zaslužuju televizije Zona plus i Kopernikus, Niške i Klik vesti, a samo ovih 5 medija dobilo je čak 76,8 miliona dinara, što je oko 650.000 evra. Asistent Velibor Petković ističe da ovo znači da “oni koji su lojalni vlasti mogu da prežive na državnim jaslama, a svi ostali moraju da se snalaze ili uginu”. Pošto građani sve finansiraju, pa i ove medije, zaključuje da bi pravedno bilo da oni i odlučuju koje medije treba podržati. 

Niška vlast je ove godine odrešila kesu za medijske projekte. U odnosu na prošlu, kada su mediji na konkursu mogli da dobiju nešto više od 80 miliona, ove je podeljeno čak 100 miliona dinara, što je blizu 850.000 evra. Da su samo podobni i režimski mediji na spisku srećnih dobitnika, više nije iznenađenje. 

Mesto koje je nekada imao Belami sada su preuzeli mediji čiji ton nije samo promotivan, već često i opasan, a pre svega usmeren protiv svih koji su se usudili da protestuju protiv vlasti naprednjaka. Iako je dosadašnja praksa bila da najviše novca dobijaju televizije, u Nišu je napravljen presedan. Firma INI media dobila je četvrtinu novca – 25 miliona dinara, odnosno više od 200.000 evra za internet portal. 

Reč je o firmi koja je osnovala nelegalnu Niš tv, koja je nedavno proslavila godišnjicu rada bez dozvole, a u rešenju piše da će novac koristiti za portal istoimene televizije, koji je registrovan pre manje od godinu dana.

Na primer, Ministarstvo informisanja je ove godine opredelilo 46 miliona za internet medije u celoj Srbiji, dok je samo Niš jednom portalu dao 25 miliona.

Druga na ovoj listi je režimska Zona plus, koja je za televiziju dobila 20, a za portal još 4,1 milion dinara. Time su ova dva medija pokupila gotovo polovinu “medijskog kolača”. 

Firma Vision craft, osnovana tek krajem prošle godine, kada je i dobila novac koji je “pretekao” od konkursa, sada je na visokom trećem mestu i dobila je od građana čak 15 miliona dinara. Ova firma osnovala je medij Klik vesti koji promoviše vlast SNS. TV Kopernikus dobila je 7,2 miliona dinara, a City marketing centar koji je osnivač Niških vesti 5,5 miliona dinara.

Kada se saberu cifre samo ovih prvih 5 dobitnika dolazimo do cifre od čak 76,8 miliona dinara, od 100 miliona koliko je bilo na raspolaganju.

“Preživeti ili uginuti”?

“Pošto građani sve finansiraju pravedno bi bilo da oni i odlučuju koje medije treba podržati” – smatra asistent Velibor Petković sa Filozofskog fakulteta, nekada novinar i član komisija za medijske projekte.

Glasanjem, neposrednom demokratijom, elektronskim putem sa svim podacima i, ako žele obrazloženjem. Kad već živimo u digitalno doba, hajde da tim sredstvima unapredimo demokratiju, a ne da nam robot kolo bude ideal prosperiteta zajednice – ističe Petković.

Ovakav način sufinansiranja medija u Srbiji koju izjeda korupcija, kako Petković opisuje, poput sipaca koji su se nezvani ukrcali u Nojevu barku, samo potvrđuje da oni koji su lojalni vlasti mogu da prežive na državnim jaslama, a svi ostali moraju da se snalaze ili uginu ako se dvoume da li da se priklone vlastima ili pokušaju da pronađu finansijere među stranim fonderima. 

Naše tržište je takođe zagađeno korupcijom i trgovinom interesima, pri čemu su politički nužno povezani sa finansijskim. Srbija nija pustinjska zemlja ali se medijima nameće poslovica Tuareza iz Sahare: “Poljubi ruku koju ne možeš nadjačati!” Alternativa je da se časno ugine ili ta ruka vlasti ugrize ali su posledice neizvesne – dodaje Petković.

Na to što je sajt nelegalne televizije dobio čak četvrtinu novca građana – Petković kaže da je prirodan tok događaja u državi koja je privid stvarnosti, a ne stvarna, organizovana zajednica koja počiva na pravednim zakonima, etici, solidarnosti, saosećanju, čovekoljublju, istini, i težnji da se dobar i lep život omogući svim građanima. 

Antički ideal kalokagatije zamenjen je kalom u kome korupcija kvari i ljude i stvari. Da parafraziram Orvelovu “Životinjsku farmu”, čineći je prividno humanijom: ” Svi ljudi su jednaki, ali su članovi vladajuće stranke jednakiji” – dodaje Petković.

Članovi komisije nepoznati, ali podelili sav novac

Inače, na ovogodišnjem konkursu bilo je 69 prijava, a odobreno je 29 medijskih projekata. Od 40 koji nisu dobili ni dinar 6 nije ni razmatrano, dvoje je odustalo od prijave, a 32 prijave nisu prihvaćene, među njima i ona koju su poslali iz Udruženja “Media i reform centar” Niš, koji je osnivač portala mediareform.rs.

U Komisiji koja je odlučivala koji će projekti dobiti novac građana bili su Jelena Dopuđ koju je predložio Centar za medijsku kulturu i obrazovanje, a koja je prema ANEM bazi u 16 komisija ove godine, kao i stručnjak za medije, inače nepoznat u medijskim krugovima Boban Tomić koji je takođe u tolikom broju gradova odlučivao o projektima i Ladislav Lazić ispred Udruženja elektronskih medija ComNet koji je inače u ovoj bazi naveden u 12 komisija.

Na osnovu ovakve odluke komisije Petković tumači da će informisanje u Nišu biti kao i u celoj Srbiji – propaganda koja ne pretenduje na istinu, već na medije kao “mašine nagovaranja”. Da se postojeća vlast oboži, umnoži i, kako nalažu principi postistine, da se laž ne razlikuje od istine, pojašnjava, već da u tom mutljagu dezinformacija istina postane nevažna. 

Domanovićeva Srbija je ostvarena u naše doba, ne kao satira, već kao idealna država u kojoj se načelnikovo ždrebe odgaja za budućeg poslanika, po uzoru na Kaligulu koji je omiljenog ždrepca postavio za senatora. Neće se primetiti razlika, a najbolje od svega je što mnogi građani i dalje veruju da im vlast milosrdno obezbeđuje novac za plate i penzije, ne razumevajući da je zapravo obrnuto, da oni finansiraju državu svojim radom i asketskim životom. Obrazovanje je primarno za preobražaj Srbije, inače ćemo se jednog dana probuditi kao Kafkin Gregor Samsa, začuđeni kako se to dogodilo da smo od ljudi preobraženi u bube. Ali biće prekasno za povratak u ljudski oblik – zaključuje Petković.

ANEM i ove godine prati medijsko sufinansiranje u Srbiji, a njihova baza i dosadašnji rezultati dostupni su ovde.

“Milioni iz gradskog budžeta ponovo završili u službi propagande”

Da se ovakav način finansiranja medija u Nišu ne vodi javnim interesom, već političkom kontrolom prostora informisanja – smatraju iz niškog Pokreta slobodnih građana, kao i da je ovo nastavak finansiranja propagandnog sadržaja umesto informisanja.

O raspodeli ovog novca nije odlučivala nezavisna komisija. Gradska vlast može beskonačno da ponavlja da je reč o „nezavisnom telu“, ali rezultati konkursa dovoljno govore o stepenu te nezavisnosti. Obrasci raspodele novca godinama ostaju isti. Pitanje finansiranja i slobode medija mnogo je šire od lokalnog konkursa u Nišu, a rešenje se nalazi u nezavisnim regulatornim telima koja Srbija uporno izbegava da uspostavi. Bez njih Srbija ostaje zemlja u kojoj građani finansiraju medije koji rade isključivo u interesu propagande – navode u saopštenju.

Kažu da će nastaviti da traže jasnu kontrolu trošenja javnog novca, po uzoru na zemlje EU, jer veruju da će bez toga ovakvi konkursi ostati mehanizam političkog nagrađivanja podobnih ljudi iza medija koji bi morali da rade u interesu građana.

Reagovali su i iz Stranke slobode i pravde u Nišu, odakle kažu da je ova raspodela novca pokazala da se više daje na promociju SNS nego na primer za poljoprivredu (97 miliona).

Najviše novca otišlo je za tzv. Niš tv, lažni medij koji nema dozvolu REM-a za emitovanje televizijskog programa. Medij koji služi da targetira sve koji su kritičari režima. U Nišu važi da koga tzv. Niš tv nije provlačio kroz blato, taj nije opozicija. Jer provlačili su sve – studente, profesore, nezavisne novinare, opozicionare… 25 miliona novca svih Nišlija da nas Bojan Avramović, poznatiji kao Dragan J. Vučićević s Temua, naziva ustašama, plaćenicima, agentima hrvatske službe… Loša kopija Informera – pišu u saopštenju.

Poručuju i da bi u normalnim zemljama ova takozvana televizija bila zapečaćena, “a glavni urednik Bojan Avramović uhapšen”, dok u našoj zemlji dobija milione iz budžeta i javnih preduzeća.

Inače, ostali dobitnici prema iznosu koji im pripada su “Petar Milenković PR tv produkcija Media&analytics Tamnjanica” osnovan početkom godine (3,9 miliona), “Mina media” (3,1 milion), Udruženje “Unija mladih lidera” (1,9 miliona), “Bora media” (1,8 miliona), “Violeta Milićević Uno media” (1,7 miliona), “Objektiv ni press Niš” registrovan marta prošle godine (1,2 miliona), “Emedia group Novi Pazar” (1,5 miliona), Udruženje “Južni digitalni hab” (1,1 milion), “Niška inicijativa” milion dinara.

Ispod miliona dobili su Radio “Talas” (900.000), “Banker” (700.000), “Portal Ramonda 1874” (700.000), “Petar Pan” (600.000), Udruženje “Forum artistikum” (500.000), Udruženje “Centar za lokalno novinarstvo i društveni razvoj” (400.000), “South media” (350.000), po 300.000 dinara “Agro jug media”, Udruženje “Savez Srba iz regiona”, Udruženje “Niška priča” i Eparhija niška, po 250.000 dinara “Eye media studio” i Udruženje “Edukacioni forum centar”, a “Sport juga” 200.000 dinara.

Ispod crte je ostala firma “Zaple Media Groupe”, koja je početkom godine osnovala niz portala, uglavnom u opštinama gde su održani izbori, ali jedan od njih i u Nišu.

Reflektore i kamere studija režimskih televizija, gradonačelnik Niša u toku jučerašnjeg prepodneva zamenio je govornicom Višeg suda u Nišu. Pozvan kao oštećeni da govori o slučaju u kome niško VJT tereti studenta da ga je gađao jajima, gradonačelnik je ostao u ulozi političara pa se tako i obratio. Iako mu to niko nije tražio, niti je iko proglašen krivim – dao je i “oprost” okrivljenom, što je za lokalna režimska glasila bio hajlajt izlaganja. Branilac očekuje da naredno ročište bude i završno.

Špalir policije i građana juče je kod zgrade Višeg suda u Nišu dočekao gradonačelnika Dragoslava Pavlovića i studenta Medicinskog fakulteta Arsena Milosavljavića. Gradonačelnik i student deo su krivičnog postupka koje vodi Više javno tužilaštvo u Nišu i to na suprotstavljenim stranama. Pavlović kao oštećeni i Milosavljević kao okrivljeni. Naime, VJT tereti studenta da je prošle godine 21. marta nakon “propalog” SNS skupa u Oficirskom domu, jajima gađao gradonačelnika.

Prvo ročište odloženo je jer odbrani nije bio dostavljen optužni predlog. Na drugom se Pavlović nije pojavio, jer je zajedno sa ministarkom Adrijanom Mesarović bio u poseti fabrici Palfinger.

Jučerašnje Pavlovićevo izlaganje pred Sudom je, na početku, umnogome ličilo na njegove svakodnevne medijske nastupe na režimskim medijima. Da atmosferu upotpuni, pobrinulo se i poznato tv lice nelegalne “Niš TV” Milena Rajković Conić, koja je na početku suđenja sedela do Pavlovića, iako su ostali novinari bili pozadi. 

Poruke o pozivu na dijalog, instruisanju mladih ljudi, energiji koja treba da preusmeri bunt u razvoj – samo su deo onoga što je više izgledalo kao politički govor, a ne kao iskaz u sudnici. 

Sud i tužilaštvo na odgovornost treba da pozovu inicijatore, a ne ovog mladog čoveka. Ja mu opraštam, on je bio instrument u tuđim rukama. Pozivam mlade na dijalog. Ja im nisam lično ništa nažao učinio. Verbalni i fizički napadi ne mogu da me zastraše – naveo je Pavlović.

Nakratko, sudija je ovde zautavila Pavlovića, pokušavajući da mu objasni kako iskaz treba zapravo da izgleda. Vidno nesnađen, gradonačelnik je u jednom trenutku i sam rekao da “možda nije svestan koje su sve nadležnosti suda, jer nije pravnik”.

Nemam ovlašćenja da u postupku utvrđujem činejnica koje nisu deo predmeta – napomenula je sudija Pavloviću.

Mimo ovoga, Pavlović nije imao šta da doda, uz napomeu da ostaje pri iskazu koji je dao ranije u Tužilaštvu.

Usledila su pitanja. Advokat okrivljenog Jovan Rajić, postavio je pitanje Pavloviću “Šta tačno oprašta okrivljenom?”. Međutim, prisutni u sudnici ostali su lišeni tog odgovora jer sudija nije dozvolila isto, uz obrazloženje da je Pavlović odlučio da ostane pri ranijem iskazu.

Pavlovićev “oprost studentu” bio je udarna vest u mnogim režimskim glasilima iako je postupak još u toku, a Milosavljević nije proglašen krivim. 

Hoće li uopšte i biti neće biti poznato do 2. jula, za kada je zakazano naredno ročište. Milosavljevićev branilac veruje da će tada biti iznete i završne reči.

Jedino što mogu da kažem jeste da Arsena niko nije kriminisao za bilo koju radnju koja se može podvesti pod krivično delo koje mu se stavlja na teret. Nastavljamo 2. jula i nadam se da ćemo tada i završiti – prokomentarisao je Rajić nakon suđenja. 

Ko je organizovao SNS skup i da li je uopšte održan?

Pitanje koje je interesovalo sudiju, kao i advokata Rajića, jeste ko je organizovao skup u Oficirskom domu prošle godine, nakon koga je usledio događaj koji je i predmet samog spora.

Međutim, taj odgovor od gradonačelnika Pavlovića nisu dobili. Kako je rekao “prošlo je dosta vremena od tada, pa nije mogao da se seti”. 

Ne mogu da se izjasnim ko je bio organizator, da ne bih pogrešio. Nisam učestvovao u obaveštavanju građana lično – istakao je Pavlović.

Na Rajićevo potpitanje koliki je kapacitet objekta gde je održan skup, Pavlović je odgovorio da ne zna sa sigurnošću ali da “može da bude 200 ili 500, ali da nije 50 ili 5 hiljada”.

Utisak je da ni sudiji nije bilo jasno da li je skup 21. marta uopšte održan. Kako je navela, Pavlović je u izjavi datoj VJT govorio o događajima nakon “završetka skupa”, dok je za govornicom rekao da “skup nije održan”.

Ovo nepoklapanje, gradonačelnik je okarakterisao kao “stvar različitog shvatanja”.

Održan je skup, ali nije bilo govora. Ljudi su se okupili, ja sam bio tamo. Dakle to je stvar različitog shvatanja, s obzirom da su se ljudi okupili ali nisu održani govori – istakao je gradonačelnik.

Naveo je i da je skupu trebalo da prisustvuju tadašnji predsednik Vlade u ostavci Miloš Vučević, kao i predsednica Narodne skupštine Ana Brnabić.

Za razliku od gradonačelnika, dvojica svedoka koje je predložilo Tužilaštvo, nije se dvoumilo oko toga ko je organizovao skup u Oficirskom domu 21. marta prošle godine. Obojica su u svojim iskazima potvrdila da je to bila Srpska napredna stranka, kao i da su u njemu učestvovali kao simpatizeri ove stranke. Na pitanje kako su saznali za skup, jedan je naveo da je čuo iz medija i sa interent portala SNS, dok je drugi o tome bio obavešten od strane poverenika mesnog odobora SNS.

Obojica su potom opisala događaje od te večeri, navodeći da su lično prisustvovali kada je gradonačelnik Pavlović gađan jajima i polivan vodom. Ni jedna ni drugi, međutim, nisu rekli da je studnet Milosavljević učestvovao u tome. 

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Media i reform centar Niš (@mediacentar_nis)

Skoro 12km dug biciklistički i pešački koridor niškog keja koji bi se prostirao od Medoševca do Niške Banje, ideja je Skopljanke Bojane koja je odnedavno i žiteljka Niša. Inicijativa ove urbanistkinje ima za cilj da divlje staze na obali Nišavskog keja pretvori u uređen i inkluzivan prostor, ne samo za pešake i bicikliste već i za roditelje sa dečijim kolicima, kao i osobe sa smetnjama u kretanju. Ideja je još uvek u početnoj fazi, a Bojana poziva sve one koji dele njenu viziju da joj se pridruže.

Improvizovane zemljane staze i bedemi zarasli u travu predstavljaju realnost niškog keja. Ova trasa duž Nišave, iako uglavnom mesto za beg od gradske vreve i saobraćajne gužve, često nije dostupna svima. Od roditelja sa dečijim kolicima i ljudi sa smetnjama u kretanju kojima pristup ovom delu grada deluje kao nemoguća misija, pa do starijih pešaka i biciklista koji dovde pronalaze put uz malo muke – nišavski kej predstavlja mesto neiskorišćenog potencijala. 

Ovakav utisak stekla je i Bojana Palifrovska, Skopljanka koja odnedavno živi u Nišu. Po struci urbanistkinja, Bojana ističe da je ranije kao turistkinja u Nišu drugačije gledala na kej, nego danas kao žiteljka ovog grada.

Kao turista uopšte ne primećujete te smetnje u kretanju. Nekako na kej gledate kao na alternativnu i prirodnu stazu kojom možete da se krećete bez problema, ne primećujete te negativne stvari. Ali kada krenete da živite ovde, shvatite da vam treba vremena da isplanirate trasu, da ne pada kiša, nije prejako sunce – kaže Palifrovska.

Takvo iskustvo bilo je presudno da, dodaje Bojana, pokrene inicijativu “Nišavski biciklistički koridor” čija bi realizacija pomogla da kej u gradu postane pristupačniji, uređeniji i primarna staza kretanja pešacima i biciklistima.

Inicijativa Nišavski Biciklistički Koridor  zamišljena je kao kontinuirana trasa duž Nišave, približne dužine 11–12 kilometara, od Medoševca do Niške Banje (…) Duž tog koridora predviđeno je postepeno uvođenje biciklističke staze, tartan staze za trčanje i rekreaciju, obnova postojećih zona za vežbanje na otvorenom, kao i obezbeđivanje rampi i stepeništa kod mostova radi bolje pristupačnosti – navodi Palifrovska.

Osim što bi kej time postao funkcionalniji i lepši, rampe i stepeništa doprinela bi i većoj inkluzivnosti prostora. Kako autorka ove ideje ističe, jedan od ciljeva jeste upravo da smanji prostorne barijere za roditelje sa kolicima, starije osobe, decu, rekreativce, osobe sa invaliditetom, bicikliste i pešake.

Bojana naglašava da ova inicijativa istovremeno teži očuvanju i revitalizaciji zelenila, postojećih drvoreda i senki kao i unapređenju mikroklime javnog prostora. Cilj inicijative je da se minimalnim intervencijama utiče na prostor, bez narušavanja prirodnog konteksta i okruženja. 

Koliko je inicijativa izvodljiva?

Bojana ističe da se kao urbanistkinja više od osam godina bavi urbanim planiranjem, prostornim politikama i mobilnošću. Sa svojom platformom “Esquina Urbana” teži da ljudima prikaže kako gradovi, prostorna rešenja i urbane politike direktno utiču na kvalitet svakodnevnog života, zdravlje i psihu ljudi. 

Inspiraciju za inicijativu “Nišavski biciklistički koridor” pronašla je, kako kaže, upravo u svom rodnom gradu Skoplju, gde je sličan projekat već realizovan. 

Nisam mogla da ne primetim snažnu sličnost između keja Vardara u Skoplju i keja Nišave u Nišu, kako u materijalnosti, tako i u samom projektantskom jeziku prostora. To me je podstaklo da istražim više, nakon čega sam došla do podatka da su oba keja realizovana po projektnim rešenjima makedonskog arhitekte i urbaniste Rafaila Vlčevskog. Ta činjenica dodatno potvrđuje da Niš već poseduje vredno urbanističko nasleđe koje ne treba izmišljati iznova, već pažljivo nadograditi u skladu sa savremenim potrebama grada – ističe Palifrovska.

Da je ideja naišla na pozitivan prijem kod građana uverila se i ona. Ističe da je u anketi koju je sprovela na društvenim mrežama, veliki broj njih ukazao upravo na probleme koje mapira i sma inicijativa, poput nedostatka zelenila i loše povezanosti gorjeg i donjeg bedema keja.

Ukoliko bi se Bojanina inicijativa na kraju realizovala, nesporno je da bi za to bilo potrebno dosta novca. Međutim, ona naglašava da postoje i drugi izvori finansiranja koji bi mogli biti uključeni, kao što je bio slučaj i sa vardarskim kejem u Skoplju.

U to su bili uključeni, ne samo grad, već i drugi evropski fondovi i ostali načini finansiranja. Na kraju krajeva, ako je želja ljudi da se ovaj kej sredi onda ne bi trebalo da se odstupa od toga, jer ovo je za njih – smatra naša sagovornica.

Bojana navodi da je krajnji cilj ove inicijative da se ona isporuči gradskim institucijama. Do tada radi se na mapiranju koridora kretanja i formiranja tima ljudi koji dele Bojaninu viziju da niški kej može i treba da bude lepši i uređeniji. 

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Media i reform centar Niš (@mediacentar_nis)

Prvi put za 20 godina, koliko je prošlo od reosnivanja Lekarske komore Srbije, javnost je budnim očima pratila njene izbore, gotovo kao i političke. U prvim epizodama ove španske serije pobedu su na severu slavili takozvani nezavisni kandidati. U Nišu su pak ukazivali na izbornu krađu i “prepisali terapiju” – pritisak javnosti i žalba Upravnom sudu, koji se proglasio nenadležnim i ceo slučaj predao Višem. Deo lekara posebno je isticao nepravilnosti koje su omogućile funkcionerima SNS da dobiju svoje mesto u ovom strukovnom i “nezavisnom” udruženju. Rekapitulaciju i aktuelnosti ovih izbora, mesec dana kasnije, prenosi nam internista Dejan Hristov, koji kolegama poručuje da će učiniti sve da sačuvaju njihovu izbornu volju.

Prethodnih godinu dana gotovo da nije bilo izbora ili spornih odluka vlasti koje su prošle van očiju javnosti. Alarm za buđenje uspavanih građana navili su studenti, a u tome su ih pratili brojni stručnjaci kojih su se odluke ticale. 

Pre mesec dana je Lekarska komora birala nove članove svojih skupština. Udružili su se beli mantili i uz pomoć studenata pratili ove izbore, za mnoge “istorijske” zbog, kako kažu, nezapamćene izlaznosti. U Nišu su do ranog jutra čekali brojanje 800 listića. Taj 19. april bio je medijski praćen gotovo kao i lokalni izbori. Sutradan su u Beogradu i Novom Sadu takozvani nezavisni kandidati slavili pobedu, a niški ukazivali na brojne nepravilnosti koje su primetili tog dana.

Žalbe grupe nezavisnih kandidata iz Niša nisu ostale samo “u novinama”, jer ih je njihov advokat početkom maja predao Upravnom sudu. Iako je rok za odlučivanje koji je pomenuo bio 72 sata, odluka je doneta tek posle nedelju dana, 11. maja. Ipak, šta je ovaj Sud odlučio – kandidatima do juče nije bilo poznato. O tome su ih

obavestili novinari Mediareform, koji su dobili odgovor – da Upravni sud za njihove žalbe nije nadležan.

Obaveštavam Vas da se po žalbi protiv navedenog osporenog rešenja Centralne izborne komisije Lekarske komore Srbije, Beograd, Upravni sud rešenjem Už 7/26 od 11.05.2026. godine, oglasio stvarno nenadležnim za postupanje u ovoj predmetnoj stvari i predmet ustupio Višem sudu u Beogradu, kao stvarno i mesno nadležnom sudu na dalju nadležnost i postupanje – odgovorili su novinarima iz Upravnog suda.

Međutim, ova odluka onima koji su je podneli i njihovom advokatu nije bila poznata nedelju dana. Novinarima je to potvrdio internista Dejan Hristov, jedan od dvoje nezavisnih kandidata koji su dobili podršku kolega na izborima.

Iako nije odlučeno da li su izbori bili regularni ili ne, a iz Višeg suda nema odgovora šta se dešava sa tim postupkom, održana je konstitutivna sednica u Nišu. Hristov zato ovaj slučaj opisuje kao pripovetku “Jazavac pred sudom”.

U svakoj normalnoj zemlji pre konstituisanja bilo čega mora da stigne odluka Suda da je to nešto bilo regularno, je l’ tako? I moje pitanje je bilo vrlo jednostavno – šta ako vi napravite konstitutivnu sednicu, a sutradan stigne odluka Suda da izbori treba da se ponove? Mislim, eufemizam je da kažem da je to neozbiljno. Skupština stanara je ozbiljnija organizacija od ove trenutno, ako ćemo da budemo realni – ističe dr Hristov.

Sa jučerašnje sednice Hristov je izašao pre kraja, jer ističe da nije želeo da daje legitimitet spornim odlukama. Ipak, kaže da ih je obavestio da je njihova žalba sada pred Višim sudom i pitao zašto nisu dali na uvid izborni materijal, ako nemaju šta da kriju. Pitao je i zašto se sednica održava pre odluke Suda, ali kaže da nije dobio odgovore. 

Iako su nezavisni kandidati u žalbi ukazali na više sumnji na krađu izbora, dr Hristov ističe da je jedna od prvih i evidentnih sukob interesa, koji je Sud mogao da proveri u svega nekoliko klikova.

Činjenica da u Nišu imate predsednika Izborne komisije koji radi pri Nišavskom okrugu, odnosno njen nadređeni je Petar Babović koji je kandidat, to je jedan kroz jedan sukob interesa. Ne moram da budem pravnik da bih to znao. Ta jedna činjenica je dovoljna da ti izbori padnu u Nišu. Ono što smo se mi nadali je da će Upravni sud, pa čak i da donese odluku koja nama ne odgovara, da makar eto toliko budemo pošteni da ova država da nekakve obrise postojanja, da sudovi rade i da kažu okej, bilo je neregularnosti ili nije bilo – pojašnjava.

Umesto odluke dobili su ćutanje i praktično ignorisanje da žalba postoji, jer je zakazana i održana konstitutivna sednica. Hristov nema odgovor na to ignorisanje, jer veruje da su sve nepravilnosti na koje su ukazali lako proverljive, a dokazi jasni.

Kolegama koji su ove godine odlučili da učestvuju u izborima obećava da neće dozvoliti da se sve zataška i zaboravi.

Ja ne mogu da tumačim odluke suda, zašto radi ovako i onako. Ali kad gledate ovako sa strane, jasno vam je šta se dešava – mi ćemo ovo malo da odložimo, nećemo da donosimo odluke, vi konstituišite sednice, oni će to da zaborave, to će tako da ode. Mi nećemo da dozvolimo da se to zaboravi i dokle god u Nišu ne bude izvojevana pravda za sve kandidate da se ponove izbori i na kojima će da budu nezavisni posmatrači. Na nama ostaje da se svim pravnim sredstvima borimo, nekim građanskim aktivizmom i svim dozvoljenim sredstvima, da ne dozvolimo da urade to što im je plan – napominje Hristov.

Političari-lekari u “nezavisnom” udruženju

Načelnik Nišavskog okruga Petar Babović nije jedini političar i naprednjak koji je osvojio mandat u Komori. Odbornik SNS Milan Lazarević, koji je odlukom Vlade preuzeo fotelju direktora Univerzitetskog kliničkog centra, a koji je i predsednik “nestranačkog” Pokreta za narod i državu i privremenog Saveta na Fakultetu srpskih studija, takođe je izabran. Tu je i njegov kolega iz skupštinske i stranačke klupe Boris Đinđić.

Pa mi sad kad bismo produbili tu priču… imate Borisa Đinđića koji je stranački funkcioner. I on po statutu ne može nikakvu funkciju da obavlja u Lekarskoj komori, a on je već četiri godine predsednik Regionalne lekarske komore Niš. Tako da i to vam je dovoljan pokazatelj koliko oni brinu o zakonu, o statutu, o bilo čemu drugom. Imate čoveka koji je načelnik Nišavskog okruga, on se ne bavi lekarskim pozivom. Dakle, on ne bi ni smeo da bude aktivni član Komore. To je još jedna velika nepravilnost u Nišu zbog koje ti izbori moraju da padnu – navodi Hristov.

Poništavanje ovih izbora i održavanje novih, pod budnim okom nezavisnih posmatrača – njihov je jedini zahtev. Dok se i ako se to ne desi, nezavisni kandidati poručuju kolegama da će učiniti sve da Komora bude i dalje pod lupom javnosti, jer do sada nisu bili pod kontrolom, te zaključuju da su mogli da rade šta hoće.

Zašto bi iko nameštao izbore u Lekarskoj komori?

Lekarska komora je usko strukovna, medicinska organizacija, koja je u Srbiji osnovana 1901. godine, a 2006. reosnovana i deklariše se kao nezavisna. Zbog sumnje da će i ove izbore obeležiti brojne nepravilnosti studenti i kandidati koji se predstavljaju kao nezavisni pratili su izborni dan. Doktor Hristov ističe da ima nekoliko razloga koji ukazuju na to da Lekarska komora i dalje ne treba da bude nezavisna u Nišu.

Jedna stvar su tokovi novca, koji praktično do sada nisu proveravani, imaju ogromne izdatke koji su vrlo sumnjivi na prvu loptu ovako kad ih pogledate, a druga stvar je status Lekarske komore u javnosti da tako kažem, odnosno težina koju reč izrečena ispred Lekarske komore nosi. Dakle, njima je u interesu da imaju jedno takvo telo koje ćuti i koje se ne oglašava kad treba – kaže Hristov.

Kao primere navodi slučaj profesora Dugalića, za koji je Komora prva morala da reaguje, a ćutala je i prespavala i slučaj ulaska u intenzivnu negu predsednika Vučića i gradonačelnika Pavlovića.

Ako se neko pojavi u intenzivnoj nezi gde leže pacijenti sa teškim opekotinama, gde treba da budu apsolutno sterilni uslovi i sa kamermanima i sve, prva stvar koju treba da očekujete je odgovor Lekarske komore na to, odnosno osuda javna i svi ostali da kažem pravni mehanizmi koji su na raspolaganju. Šta ste vi imali, vi ste imali apsolutno jedno ćutanje – ističe Hristov.

Podseća i da udruživanje lekara do ovih izbora praktično nije postojalo i pored katastrofalnih uslova u zdravstvu. Generalni štrajk se takođe nije desio od kovida i svih nepravilnosti i nelogičnosti u kojima lekari godinama rade.

Vi imate odlazak lekara sa državnih funkcija, vi imate plate žandarmerije koje su veće nego lekara i milion drugih stavki koje se ne rešavaju, guraju se pod tepih. I da kažem sindikate koji su po meni skrajnuti u ne znam, gurnuti u na neki ćorsokak, ali de fakto ne rade svoj posao. I njima je svaki vid okupljanja vrlo problematičan, a svakako ono čega se najviše plaše to je da vide bele mantile na ulicama – zaključuje Hristov.

Ipak, veruje da su se lekari ohrabrili i da su ovi izbori pokazali da je u nekim mestima čak 10 puta više kandidata glasalo, a mnogo nezavisnih osvojilo mandate, te da Lekarska komora ubuduće neće moći da radi kako je navikla.

Pitanja o ovom slučaju upućena su i Lekarskoj komori, ali odgovora još nema.

Inače, deo kandidata koji su osvojili mandate su i članovi Pokreta za narod i državu, čiji je predsednik takođe izabrani Milan Lazarević, a političkim saopštenjem reagovali su nakon održanih izbora za ovu “nezavisnu strukovnu organizaciju”.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Media i reform centar Niš (@mediacentar_nis)

O izmeštanju železničke pruge iz Niša govori se već decenijama. Iako je nakon više odlaganja kao poslednji najavljeni rok završetka radova navedena 2027. godina, realizacija projekta ponovo bi mogla da bude dovedena u pitanje jer su se pojavili novi problemi. Umesto da pruga u potpunosti zaobiđe grad, tri železnička koloseka trebalo je da preseku naselje Podvinik, te bi glavna saobraćajnica, Borska ulica, bila odsečena od ostatka grada. Takav predlog izazvao je nezadovoljstvo stanovnika, koji su organizovali proteste i podneli preko 1.000 primedbi. Nadležni su usvojili primedbe i najavili da će biti izrađeno novo, kompromisno rešenje koje će ponovo biti predstavljeno javnosti. Međutim, rokovi nisu precizirani, te je sada sve neizvesno. 

S kolena na koleno Nišlije već nekoliko decenija prenose priču o tome da će pruga koja preseca grad na oko 50 mesta biti izmeštena. Prvi protokol o izmeštanju pruge potpisan je još 2012. godine i odmah na početku, radovi su kasnili. Tadašnji direktor Železnice Srbije protivio se toj odluci, uprkos stavu vlasti da “interes Niša nije da pruga ostane večito”.  

Tako je tek 2016. godine projekat izmeštanja završen. Od potpisivanja protokola, završetka projekta izmeštanja 2016. godine i početka radova 2024. godine smenile su čak tri garniture lokalne vlasti. Takođe, menjali su se  ministri koji su kao na lutriji nabrajali rokove završetka izgradnje pruge.

Ipak, radovi su počeli kada je predsednik Srbije Aleksandar Vučić došao u Niš zajedno sa predstavnicima EU koji su donirali deo novca za obilaznicu. Tada je rečeno da je poslednji rok za završetak pruge 2027. godina. 

Od tada je bilo i zastoja u radovima zbog eksproprijacije i arheoloških otkrića, navodili su predstavnici vlasti. 

Da li će 2027. godine Nišlije dobiti železničku obilaznicu ili će gradnja “niškog Skadra na Bojani” biti prebačena u neke naredne godine ostaje upitno.

Iako je projekat godinama predstavljan kao rešenje kojim će železnički saobraćaj biti izmešten iz grada, izmene planske dokumentacije izazvale su nezadovoljstvo stanovnika naselja Podvinik i dela opštine Pantelej. Umesto da pruga, kako je “najavljeno”, bude izmeštena oko grada, ona je trebalo jednim delom da prolazi kroz ovo naselje. 

Takođe, prema ranijim planovima, kroz Borsku ulicu trebalo je da prođe jedna ukopana pružna trasa. Međutim, izmenama plana predviđena je izgradnja tri koloseka, zbog čega bi pojedini objekti uz prugu bili srušeni, dok bi deo Borske ulice bio zatvoren za saobraćaj. 

Stanovnici ovog dela grada navode da bi takvo rešenje značajno otežalo svakodnevno funkcionisanje građana, posebno zbog činjenice da je Borska ulica glavna veza sa centrom grada za meštane Podvinika, ali i okolnih naselja i sela. 

Prošle godine su rekli pruga se ukopava dole, put ide preko. Međutim, vidite, sad je sve izmešteno. Za opštinu Pantelej, mi smo divlje naselje. Nemamo prodavnicu, ni školu, ništa. Jedino taj autobus sad i to da zatvore i postave pasarelu da mi stari idemo preko ne znam, sramota – kaže stariji stanovnik. 

Plan je da preko pruge pešaci prolaze pasarelom, dok će automobili morati da kruže znatno duže i obilaze preko nadvožnjaka kako bi mogli da idu ka Bulevaru i centru. 

U znak revolta protiv ovakve odluke, stanovnici Panteleja dva puta su blokirali ulicu, ali i prikupili preko 10.000 potpisa kojima traže od nadležnih da nađu odgovarajuće rešenje. Takođe, slali su i primedbe na izmene plana generalne regulacije. 

Mi smo ostali između pruge i auto-puta. Niko nas ne konstatuje. Nas hoće da stave kao Indijance u rezervatu. Nećemo da dozvolimo. Nećemo da budemo građani drugog reda.  Želimo da se pruga ukopa, da ulica ostane u postojećem stanju 5, 25, 105 metara to neka odluče inženjeri i ovde da bude ravan prostor kao sada – poručili su meštani. 

Inače, ova ulica ključna je ne samo za stanovnike ovog naselja već i za one iz okolnih sela, kao što su Kamenica, Cerje i Brenica. Niška odbornica, ali i žiteljka kaže da ih ulica spaja sa ostatkom grada, te je zato zovu i žila kucavica. 

Ovde gravitira 15.000 ljudi koji svakodmevno žive. Ovo nije vikend naselje, već urbano. Ovo je glavna saobraćajnica i jedina na Viniku. Ukoliko dođe do realizacije koji daje Urbanizam, i dođe do zatvaranja Borske, tačnije ne obezbedi se mogućnost prelaska preko pruge ne nađe se rešenje, trajno ostaje Vinik odsečen od ostatka grada – kaže Dragana Milutinović. 

Preko 1.000 primedbi građana je usvojeno, čeka se novo rešenje 

Nakon što su građani podneli preko 1.000 primedbi na zatvaranje Borske ulice zbog izmene Plana detaljne regulacije na području ove opštine, one su prihvaćene.

Prema najavi Komisije za planove na javnoj sednici održanoj 25. aprila, rečeno je da će biti izrađen novi plan kako bi se našlo odgovarajuće rešenje.

Primedbe koje su podnete su prihvaćene. Novo rešenje, koje će biti precizno na nivou projektno-tehničke dokumentacije, pre ponavljanja javnog uvida, biće prezentovan javnosti. Onog trenutka kada se nađe adekvatno kompromisno rešenje, koje ne ugrožava objekte u zoni Borske i koje ne ugrožava projekat izgradnje pruge, takvo predloženo rešenje biće za 15 dana na javnom uvidu ponovo prezentovano – saopštila je predsednica Komisije za planove Lidija Stefanović Nikolić. 

Šta aktuelna vlast kaže?

Pre održavanja javne rasprave o izmenama planske dokumentacije, povodom koje su građani podneli primedbe, oglasio se i gradonačelnik Niša.  Građane nije obišao, ali je poruke poslao putem prorežimske Niš TV i saopštenja.

Naveo je da Grad “pažljivo prati situaciju” i razume zabrinutost meštana Panteleja zbog planiranih izmena koje se odnose na trasu železničke pruge.

Istovremeno, poručio je da je izmeštanje pruge projekat od “izuzetnog značaja za budućnost Niša”, koji predstavlja važnu razvojnu šansu za grad, kako u infrastrukturnom, tako i u bezbednosnom i urbanističkom smislu.

Za Niš je apsolutni prioritet da nijedna odluka ne bude doneta na štetu građana. U tom smislu proces će se odvijati transparentno i u stalnoj komunikaciji sa meštanima, koji će biti uključeni u razgovore i donošenje rešenja – navodi se u saopštenju. 

Šta će se dalje dešavati sa ovim slučajem i da li će epilog biti takav da zadovolji sve strane saznaće se u daljem periodu kada se očekuje predlog novog rešenja. Meštani će nadalje pratiti aktuelnu situaciju ali i očekuju da će se o ovom pitanju razgovarati u gradskom i opštinskom parlamentu.

To što smatra da je Fakultet srpskih studija osnovan na nepropisan način i mimo akademskih pravila, nije sprečilo dekana niškog Filozofskog, Vladimira Ž. Jovanovića, da ode na sastanak u Beograd i pregovara sa njegovim tvorcima o sudbini tri departmana svog fakulteta, o čemu je kolege tri dana kasnije obavestio mejlom. Bez saglasnosti Nastavno-naučnog veća Filozofskog, razmatrana je mogućnost da oteti departmani postanu zajednički. Po saznanju ovoga, deo zaposlenih i studenti poručili su da ne pristaju ni na kakve kompromise. 

Borba profesora i studenata protiv cepanja Filozofskog fakulteta zbog Fakulteta srpskih studija obeležila je prethodni period.

Nakon što su razvili transparent “Ne lomite nam bagrenje” na zgradi Filozofskog, podvukli crvenu liniju ispred fakulteta i poručili da ga neće predati, usledila je pravna borba. Ipak, kako stvari trenutno stoje,  između ovih “suprotstavljenih strana” traži se rešenje.

Naime, dekan Filozofskog fakulteta Vladimir Ž. Jovanović zaposlene je mejlom 11. maja obavestio da je 8. maja u prostorijama Nacionalnog akreditacionog tela održan sastanak na kome se pregovaralo o potencijalnom rešenju statusa departmana.

“Kako bi se izašlo iz krizne situacije”, dekan je zaposlenima rekao da će Ministarstvo prosvete i Vlada izmeniti Rešenje o izmeni radne dozvole Filozofskog fakulteta kojim su prethodno oduzete dozvole za rad departmanima za istoriju, srbistiku i rusistiku.

To bi, prema navodima iz mejla u koji smo imali uvid, značilo da će se ova akademska godina završiti regularno i bez smetnji, dok će nakon 1. oktobra ovi departmani biti zajednički fakultetima.

Novi studijski programi ukupno osam programa na sva tri nivoa studija, koje su do sada realizovali departmani za srbistiku, ruski jezik i književnost i istoriju Filozofskog fakulteta biće podneti Nacionalnom akreditacionom telu na akreditaciju najkasnije do 10. jula 2026. godine. U skladu sa važećim propisima u oblasti akreditacije, navedeni programi imaće status zajedničkih studijskih programa, budući da će u njihovoj realizaciji učestvovati nastavnici i saradnici Filozofskog fakulteta i Fakulteta srpskih studija, odnosno kadrovi čije su kompetencije relevantne za izvođenje nastave na tim programima. U pripremi dokumentacije za akreditaciju ravnopravno će učestvovati nastavnici oba fakulteta – naveo je dekan u mejlu. 

Prema pojašnjenju koje je dekan zaposlenima dao u mejlu, nastava bi se izvodila na oba fakulteta, za svaki program bi bila imenovana po dva koordinatora sa svake ustanove.

Prva generacija studenata bi tek oktobra 2026. mogla da radi prijemni, ali na Univerzitetu, dok bi studenti koji će potencijalno završiti zajedničke programe ova dva fakulteta imali i duple overe diploma.

Inače, osim dekana, sastanku su prisustvovali pomoćnik ministra prosvete Aleksandar Jović, šef kabineta direktora NAT-a, Stefan Milojević, rektor Univerziteta u Nišu, prof. dr Jovan Stepanović, i generalni sekretar Univerziteta u Nišu, Violeta Jović, kao sekretar Filozofskog fakulteta, Marina Kocić i v. d. dekana Fakulteta srpskih studija, prof. dr Slaviša Nedeljković, sa sekretarom.

Zbog čega je Filozofski fakultet pristao na ovakvu vrstu pregovora sa Fakultetom srpskih studija posle svih dešavanja prethodnih meseci i borbe koju su vodili i studenti i zaposleni samo je jedno od pitanja koja smo uputili dekanu, ali odgovore do objavljivanja teksta nismo dobili. 

Profesori: Nema kompromisa, ne želimo da budemo saučesnici

Da će bilo kakav sastanak bii održan povodom “rešenja situacije” između Filozofskog fakulteta i Fakulteta srpskih studija niko nije bio obavešten, navodi prof. dr Dušan Aleksić sa Departmana za komunikologiju. Zato je taj potez iznenadio  mnoge.

Ono što je nas prvo začudilo jeste da niko od nas nije znao da dekan ide na sastanak jer je dogovor bio da se oko svih spornih stvari vezanih za Fakultet srpskih studija dogovaramo na Nastavno-naučnom veću, jer to su osetljive stvari. Smatramo da niko nema pravo da bilo kakve odluke i dogovore donosi u naše ime, pa čak i dekan. Ostajemo pri stavu da je način na koji je osnovan Fakultet srpskih studija nelegalan, prekršen je niz zakona i akademske dobre prakse i samim tim ne prihvatamo bilo kakvu mogućnost da sarađujemo sa njima i budemo saučesnici  – kaže profesor Aleksić. 

On dodaje da bi dogovor bio besmislen, jer deljenje departamana nije logično.

To su studijski programi koje upisuje jako mali broj studenata, pa je to iz logističkih razoga  vrlo neopravdano, da ne pominjem finansijske razloge i ono što je glavi razlog jeste zakonske prirode, a to je način na koji je osnovan Fakultet srpskih studija – pojašnjava on. 

Nakon što su dobili pomenuti mejl, profesori su zahtevali hitno Nastavno-naučno veće, međutim ono je zakazano tek za ponedeljak 18. maja. Kako do tada javnost ne bi bila u zabludi da su na ovo pristali zaposleni Filozofskog, profesor Aleksić kaže da je preko 100 profesora potpisalo saopštenje kojim se ograđuje od pomenutih pregovora. 

Osuđujemo kompromise kojima se selektivno zadovoljavaju interesi pojedinih aktera, dok se interes šireg društva sistematski zanemaruje, iako bi upravo suverenost građana i njihova volja morali biti ogledani kroz poštovanje Ustava i zakona. Smatramo da nema kompromisa sa Ustavom Republike Srbije, Zakonom o visokom obrazovanju i autonomijom univerziteta – naveli su u saopštenju. 

I studenti protiv kompromisa

Osim profesora preokret je iznenadio i studente. Oni kažu da “kompromisno rešenje” znači povlačenje iz višemesečnog procesa borbe za očuvanje pravnih, akademskih i etičkih postulata. 

Smatramo da je uspostavljanje sistema koji podrazumeva zajedničke studijske programe i simultano izvođenje  nastave i ostalih aktivnosti na dva fakulteta neprihvatliv vid kapitulaije, odnosno trijumf anarhije nad pravom i pravdom – naveli su studenti u saopštenju. 

Saglasni su da je za sprovođenje ovakve odluke neophodan konsenzus Nastano-naučnog veća, ali i studena ugroženih departmana, koji je ovoga puta izostao. 

Poručuju da kompromsa nema i da će “nepokolebljivo istrajati u nastojanjima da očuvaju akademski integritet”. 

Tužbe Upravnom sudu protiv Fakulteta srpskih studija

Manje od mesec dana pre ove situacije Filozofski fakultet podneo je dve tužbe Upravnom sudu. Jedna je protiv rešenja o izdavanju dozvole Fakultetu srpskih studija, a druga protiv rešenja o izmeni radne dozvole Filozofskog fakulteta.

Ono što je zajednično za obe te tužbe, odnosno oba  rešenja koja osporavamo, jeste činjenica da se ovih osam programa Filozofskog fakulteta, aktom pravnog nasilja oduzima i veštački pripaja novm fakultetu jednom odlukom Ministarstva prosvete koje nije nadležno da izdaje akreditacije. To čini Nacionalno akreditaciono telo. To je samo jedan od problema u celoj priči – kaže advokat Jovan Rajić.  

U oba postupka, kaže advokat, tražena je privremena mera. Ona se u zakonima o upravnim sporovima zove odlaganje izvršenja rešenja. 

To znači da tražimo da Upravni sud u roku od 8 dana, koliki je zakonski rok, suspenduje primenu ovih rešenja do konačnog odlučivanja o zakonitosti ovih akata. Praktično tražimo da se sada zaledi status odluka, dok se za par godina, ili kada Sud bude odlučivo, ne utvrdi da li su akti zakoniti – pojašnjava advokat.

On smatra da imaju jasne dokaze u ovom slučaju, da su nezakonitosti brojne i očigledne, jer su nenadležno doneli odluke koje nisu smeli da donesu bez konsultacija sa Univerzitetom i Filozofskim fakultetom. 

Advoka Rajić dodaje da ova situacija preti da postane pravni presedan. 

Ovo ako prođe na ovaj način otvara mogućnost da se slična priča ponavlja i sa drugim fakultetima širom Srbije. Ovo je probni balon koji je test za sve nas kao društvo ali i pravosuđe, zato što se sastoji iz niza nepravilnsoti i niza nezakonitosti – zaključuje advokat.

Jovanović ranije ukazivao na nedostatke FSS

Zašto je dekan otišao da pregovara sa ustanovom za koju je tvrdio da nema potrebne dozvole za rad još jedno je od pitanja.

Čak nedelju dana pre ovog presedana govorio je da Fakultet srpskih studija od samog starta nosi oznaku da je deo Univerziteta u Nišu, a da se pritom nijednim aktom nije obratio Univerzitetu, što je neophodno.  

Da bi Fakultet srpskih studija počeo da upisuje studente, pre svega potrebno je da njihov statut koji su pripremili dobije saglasnost Statutarne komisije Univerziteta u Nišu i nakon toga taj isti statut bi trebalo da dobije saglasnost od Saveta Univerziteta. To su dve ključne instance koje će primiti Fakultet srpskih studija uz sebe ukoliko smatraju da je to opravdano i da je to u redu – naveo je ranije Jovanović.

Inače, Slobodni Univerzitet u Nišu obavestio je javnost da je Statutarna komisija Univerziteta odlučivanje o izmenama Statuta Filozofskog fakulteta odložila pod izgovorom “čekanja na dogovor” između ovog i Fakulteta srpskih studija.

Ovo je bilo “upozorenje” da se neki pregovori zaista spremaju.

Statutarna komisija je prestala da bude pravno telo i postala politička čekaonica. Zahtev za dogovorom nije ništa drugo nego da se Filozofski sam natera da potpiše sopstvenu degradaciju kaqko bi se zadovoljile tuđe partikularne ambicije. Statutarna komisija odgovara zakonu i akademskoj zajednici, a ne partijskim komesarima i njihovim privatnim fakultetima. Svako dalje odlaganje je direktno saučesništvo u urušavanju Univerziteta – upozoravali su profesori. 

Da li će studenti i profesori uspeti da utiču na pregovore znaće se tek nakon Nastavno-naučnog veća koje je zakazano za 18. maj, kada će se desiti susret dekana, profesora i studenata.

* Naslov i delovi teksta izmenjeni su u delu koji se odnose na postizanje dogovora sa Fakultetom srpskih studija, kao i datuma mejla kojm su zaposleni obavešteni o sastanku u Beogradu. Ispravku inicirao Filozofski fakultet u Nišu.

Vučićev izborni rebus ostao je nerešen i nakon Đurđevdana. Čekajući datum izbora, građani su dočekali samo najavu o novoj najavi izbora. I dok se deo niške opozicije pridružio predsedniku u licitaciji datumima, upozoravajući da će izbori sigurno biti u julu, aktulena dešavanja ne idu tome u prilog. Pavle Dimitrijević iz CRTE objašnjava da predsednik ne može da raspusti Skupštinu dok je inicijativa o nepoverenju Vladi u toku, kao i da vlast namerno kalkuliše ovim mehanizmom. Prema aktuelnim scenarijima, izbora neće biti narednih 75 dana, a kada će – zavisi od jednog čoveka.

Srpska javnost sa nestpljenjem je iščekivala Đurđevdan, budući da je predsednik Srbije naveo da bi se tada mogao saznati datum dugo najavljivanih izbora. Đurđevdan je prošao, ali termina još nema, dok ono čega ima jeste nova najava o najavi. Ovog puta, kaže Vučić, saopštiće je “za desetak dana”.

Dodatno prolongiranje najave datuma poznavaoci prilika tumače različito. Deo opozicije to vidi kao “mrcvarenje javnosti”, a  pojedini analitičari kao “opipavanje terena”. Sa druge strane, glasovi o poljuljanom rejtingu vlasti i namernom odlaganju izbora i dalje su u etru. 

Pojedini predstavnici niške opozicije nedavno su uzbunili javnost “proverenim informacijama” da će se na birališta izaći u julu, upravo zbog sezone godišnjih odmora i odliva građana. Ipak, za sada nema naznaka o tome, a aktuelni procesi u Narodnoj skupštini ne idu u prilog toj tvrdnji.

15. aprila narodni poslanici zaseli su u skupštinske klupe ne bi li raspravljali o nepoverenju Vladi. Povod je bio čak dva meseca ranije podnet zahtev za ovu sendicu od strane 62 narodna poslanika opozicije, nakon spornih odluka oko zgrade Generalštaba.

Ipak ta sednica nije potrajala, budući da poslanici vlasti nisu dali kvorum. Ista situacija desila se i sutradan na ponovljenoj sednici – bez kvoruma, ali i bez novog datuma o nastavku sednice.

Dok se sednica ne okonča, zvanično traje rasprava o nepoverenju Vladi, a prema Ustavu ovo jeste jedna od “kočnica” potencijanih skorijih izbora.

Vlada ne može predložiti raspuštanje Narodne skupštine, ako je podnet predlog da joj se izglasa nepoverenje ili ako je postavila pitanje svoga poverenja – stoji u Ustavu Srbije, Član 109.

Zašto naprednjaci sa koalicionim partnerima “opstruišu” rad ove sednice ne dajući joj kvorum, nije najjasnije, budući da su na drugim sednicama “redovni”. Programski direktor CRTE Pavle Dimitrijević za mediareform.rs objašnjava da je to deo političke kalkulacije i igre.

To nije neka tehnička stvar, to je prosto stav da u tom trenutku nije vreme za tu sednicu, bez obzira što je ona nekoliko dana ranije zakazana – navodi Dimitrijević.

Takođe, vlast nije kalkulisala samo kada je davanje kvoruma u pitanju, već i kada će ista uopšte biti zakazana, budući da je zahtev za njeno održavanje podnet pre 2 meseca. 

Hipotetički, bilo je pitanje da li će se to uopšte i staviti na dnevni red. Nema tu nikakve procedure da mora u roku 30, 60 ili 90 dana. Jednostavno predsednica Skupštine je sada to stavila na dnevni red – kaže Dimitrijević.

Šta bi bilo, kad bi bilo

Više je mogućih scenarija koji ukazuju na to da izbori ne mogu da se održe u narednih 75 dana.

U hipotetičkoj situaciji, ukoliko bi Skupština danas izglasala nepoverenje Vladi, prema Ustavu, počeo bi da teče rok od mesec dana za formiranje nove Vlade. Ukoliko u pomenutom roku do toga ne dođe, predsednik države bio bi dužan da raspusti Skupštinu i raspiše vanredne parlamentarne izbore.

Istovremeno sa raspuštanjem Narodne skupštine predsednik Republike raspisuje izbore za narodne poslanike, tako da se izbori okončaju najkasnije za 60 dana od dana raspisivanja – Ustav RS, Član 109. 

Drugi put do izbora bio bi preko ostavke aktuelnog premijera Đura Macuta. Dimitrijević navodi da premijer može da podnese ostavku u bilo kom trenutku, bez obzira da li je procedura o poverenju Vladi u toku. U slučaju i da vlast ne želi da formira novu Vladu nekon toga, rok od 30 dana i dalje je neminovan. Pre njegovog isteka predsednik države ne može da raspiše nove izbore. 

Takođe, tu je i obavezan rok za izbornu kampanju, navodi niška opoziciona odbornica i nekadašnja narodna poslanica Tamara Milenković Kerković.

Od raspisivanja izbora do izbornog dana mora da prođe najmanje 45, a najviše 60 dana, što znači da je od ostavke premijera do izbornog dana potrebno najmanje 75 a najviše 90 dana. Kada bi premijer Macut podneo ostavku već u ponedeljak 11. maja – a neće je podneti – izbori bi mogli da budu tek 2. ili 19. avgusta – kaže Milenković Kerković.

Ipak, sudeći prema poslednjim gostovanjima premijera Macuta na Javnom servisu, on to nema u planu. U ovom trenutku rekonstrukcija umesto ostavke, prema njegovim rečima, deluje malo izvesnije.

Ja sam imao priliku da sa predsednikom komentarišem na tu temu da je Vlada u ovom sastavu glomazna i vrlo teška za komunikaciju. Mislim da se operativnost Vlade na taj način možda i usporava. Ako bismo imali manji broj ministarstava, verovatno bismo bili operativniji – rekao je Macut za RTS.

Potencijalni scenariji ne deluju uverljivo ni odbornici Milenković Kerković koja zato najavljene izbore prognozira “za kukovo leto”.

Ne nasedajte na Vučićeve bačene koske i spinove, poput njegovih knjiga, master studija, ostavki, srčanih problema, “otkrivenih” studentskih lista, provociranih sukoba, datuma izbora i svega čime pokušava da umiri svoj narastajući strah i prekrije afere poput ove poslednje,  kojima su kriminalni modus operandi  neoradikalskog holdinga  “Super Ego” i kriminal SNS  kamiondžijskog posla iz Srbije pokušali da kloniraju i u SAD – navela je odbornica. 

Neke od izmena neće uticati na izbore koje očekujemo

I dok predsednik tretira datum izbora kao zeca u šeširu, držeći javnost u neizvesnosti, predsednikovi ljudi bave se izbornim zakonima. Tako, trenutno su u proceduri izmene i dopune 4 izborna zakona i to Zakona o izboru narodnih poslanika, Zakona o lokalnim izborima, Zakona o predsedniku Republike i Zakona o Ustavnom sudu. 

Javno slušanje tim povodom organizovano je i u Nišu. Predlagač zakona, narodni poslanik iz redova SNS Miroslav Petrušinović naveo je da su nove odredbe ovih zakona unete kako bi se Srbija uskladila sa preporukama ODIHR.

Među izmenama koje su privukle najviše pažnje jesu one koje se odnose na to da sada jedan građanin svojim potpisom može podržati više izbornih lista. 

Dragana Milutinović opoziciona odbornica iz Koalicije za Niš ističe da bi ovakva promena mogla samo da poveća “izborni inženjering”.

To zaista nema nikakve veze sa preporukama ODIHR-a i poboljšanjem izbornih uslova, to je samo u cilju i u svrhu izbornog inženjeringa, da se pravi što više fantomskih listi, da se te neke “ruske stranke”, stranke nacionalnih manjina, razni Tihomiri Perići ubacuju u lokalne i republičke parlamente. Sad i grupe građana mogu da dobijaju status lista nacionalnih manjina. Time ćemo da dobijemo ponovo izbore gradonačelnika kao u Nišu – istakla je Milutinović.

Još jedna odredba zakona odnosi se na to da će svaki član gradske i opštinske izborne komisije kao i biračkih odbora sada morati da prođe obuku i ima potvrdu za to.

Da li bi odredba o obaveznoj obuci članova izbornih komisija i biračkih odbora mogla da utiče na odlaganje ovih koje očekujemo, Dimitrijević iz CRTE navodi da ne. Iako Republička izborna komisija ima rok od 3 meseca da isplanira sprovođenje obuka, ova izmena bi se primenjivala od 1. januara 2028. godine.  

Kada su u pitanju izmene i dopune Zakona o Ustavnom sudu, noviteti se ovde uglavnom odnose na rokove u izbornim postupcima.

Sada organ za sprovođene izbora ima rok, kada mu to naloži Ustavni sud, da u roku od 3 dana dostavi svu potrebnu dokumentaciju koju mu Ustavni sud traži, a sa druge strane, kada sva ta dokumentacija stigne u ovom predviđenom roku, sud ima rok od 20 dana da donese odluku – kaže Petrašinović.

Novitet je i to da će rok za ponavljanje izbora na određenom biračkom mestu sada biti 30, umesto dosadašnjih 10 dana.

CRTA ističe da su posebno problematične izmene koje se odnose na ukidanje ograničenja „jedan birač – jedna izjava o podršci izbornoj listi“, to da grupa građana kandiduje kao lista nacionalne manjine, kao i hitnosti u postupcima pred Ustavnim sudom.

Tri predložena rešenja izdvajaju se kao posebno rizična, imajući u vidu aktuelni društveno-politički kontekst u Srbiji. Iako su ova rešenja utemeljena u komparativno prihvaćenim demokratskim praksama, njihova primena u postojećim institucionalnim uslovima može proizvesti suprotne efekte – od dodatnih zloupotreba u izbornom procesu do daljeg urušavanja poverenja u pravosuđe – navode iz ove organizacije.

I dok se čeka da ovi izborni zakoni prođu skupštinsku proceduru pre zvaničnog usvajanja, vlast već najavljuje izmene i dopune novih. Sve u cilju usklađivanja sa ODIHR preporukama koje je Posmatračka misija OEBS-a izdala nakon vanrednih izbora 2023.  

Suđenje niškom studentu za krivično delo “gađanje jajima gradonačelnika” još jednom je odloženo. Odbrana je odbacila sve optužbe, iako advokat ne spori da je jaje bačeno, ali tvrdi da bi to mogao da bude samo prekršaj koji pri tom nije bio na javnom skupu. Ročište je ipak odloženo jer se gradonačelnik Niša Dragoslav Pavlović nije pojavio, bez opravdanja. Kako za Mediareform kaže imao je sastanak sa vlasnikom kompanije “Palfinger” i ministarkom Mesarović, ali da će biti na narednom ročištu krajem maja.

Zbog navodnog gađanja gradonačelnika jajima 21. marta prošle godine, na optuženičkoj klupi našao se student Medicinskog fakulteta Arsen Milosavljević. Prvo ročište je trebalo da se održi 31. ali je odloženo, jer odbrana nije dobila optužni predlog. 

Gradonačelnik Niša tada je došao u Viši sud, ispred koga je izviždan, a potom je objavio video na društvenim mrežama u kome je rekao da mu je žao što nije imao prilike da kaže šta je planirao, uz nadu da će imati drugu šnsu za to. Ipak, na narednom suđenju se nije pojavio.

U sredu 29. aprila u 11 sati u sudnici 79 Višeg suda u Nišu na svojim mestima bili su svi, osim “glavne zvezde” – gradonačelnika Dragoslava Pavlovića.

Niko od prisutnih u sudnici nije znao razlog Pavlovićevog odsustva, te mu je sudija odredila kaznu od 20.000 dinara, ukoliko ne opravda svoj nedolazak.

Pavlović je za Mediareform.rs rekao da na suđenju nije bio zbog važnog sastanka.

Ministarka Adrijana Mesarović je bila u Nišu, bili smo zajedno u poseti kompaniji “Palfinger”, pošto je dolazio generalni direktor kompanije na svetskom nivou i vlasnik kompanija. Ne znam da li ste to ispratili u medijima, niste? – rekao je Pavlović.

Novinari Mediareform nisu bili pozvani niti obavešteni o sastanku, a u Pavlovićevom mandatu ni dolasci drugih ministara i događaji od javnog interesa nisu nam bili najavljeni. 

Šta sve osporava odbrana?

Tužiteljka niškog Višeg javnog tužilaštva Lidija Simović je na početku glavnog pretresa pročitala optužni predlog. U njemu studenta Medicinskog fakulteta u Nišu Arsena Milosavljevića, VJT tereti da je 21. marta prošle godine prvo vređao, a potom i jajima gađao gradonačelnika Pavlovića.

Milosavljeviću se na teret stavlja “nasilničko ponašanje na sportskoj priredbi ili javnom skupu”. 

Tužilaštvo je kao dokaz predložilo i dvojicu svedoka, koji su bili tu tokom čitanja optužnog predloga, ali je njihovo saslušanje odloženo dok iskaz u Sudu prvo ne da gradonačelnik.

Advokat Jovan Rajić koji zastupa studenta, naveo je da osporavaju sve navode iz optužnog predloga, te da je neosnovano teretiti ga za krivično delo, već eventualno za prekršaj, za šta Viši sud i nije nadležan.

Rajić je osporio i to da je pomenuti događaj imao elemente javnog skupa, kao i da je jaje bačeno u pravcu gradonačelnikove glave, što se vidi iz spisa predmeta da nije ni pogođen. Takođe, naveo je i da jajetom nije moguće izazvati patnju i bol oštećenom.

Odbrana je takođe osporila i lokaciju na kojoj je snimljen video koji je priložen kao dokaz. Umesto ugla ulice 7. juli i Orlovića Pavla kako stoji u optužnom predlogu, navedeno je da je snimak nastao na uglu Mačvanske i Kralja Stefana Prvovenčanog. 

Poseban zahtev odbrane odnosio se na zapisnike koje je Tužilaštvo vodilo tokom istrage.

Mi smo se protivili tome da se čitaju pisani spisi koji se odnose na iskaze koji su dati u istrazi, zato što je Tužilaštvo tendenciozno vodilo istragu uz brojna kršenja procesnih prava odbrane, uz sugestivno ispitivanje svedoka. Smatramo da to ne može biti deo dokaznog materijala, nego se svedoci moraju saslušavati ispočetka – rekao je Rajić medijima.  

Nastavak suđenja zakazan je za 28. maj u 11 sati, a Pavlović je najavio da će tada biti u sudnici ukoliko ga važnije obaveze ne spreče u tome.

Ja uvek izvršavam svoje obaveze, kada Sud pozove ja sam uvek tu, samo kada su ovakve posete koje su na svetskom nivou, pošto je generalni direktor kompanije Palfinger na svetskom nivou bio u Nišu, morao sam zbog drugih obaveza da budem na tom mestu, ali naravno da da, kako da ne. Ja poštujem sud uvek – dodao je gradonačelnik.

Podsećanja radi, Milosavljević nije jedini student na optuženičkoj klupi. Kako je advokat Rajić ranije rekao “ovi montirani procesi služe dehumanizaciji i stigmatizaciji studenata i onih koji se usuđuju da protestuju protiv ovog režima”.