Kako će se čitava izborna saga u Nišu završiti, još uvek se ne zna. Ipak, za razliku od ostatka Srbije, u Nišu se ne može reći da do promena ovog juna nije došlo, smatra sociolog Đokica Jovanović. Međutim, kako kaže, trenutno stanje se ne može porediti sa onim iz 1996. godine kada je bila drugačija geoplitička situacija i vladao drugačiji duh. Politikolog Dejan Bursać smatra da su ovi lokalni izbori pokazali da je opozicija, osim u Nišu, propustila još jednu priliku i pokazala da nema strategiju.
Dok je u većini gradova i opština situacija jasna i, reklo bi se, bez ključnih promena, ni 25 dana kasnije ne nazire se ishod lokalnih izbora u Nišu. Opozicija u ovom gradu ne odustaje da se “pravnim putem” izbori za rezultate ukazujući na brojne nepravilnosti tokom izbornog procesa. Ipak, politikolog Dejan Bursać objašnjava da je u “hibridnim režimima kakav je naš”, političku borbu neophodno voditi na dva nivoa.
Jedan je taj izborni institucionalni, ali svesni ste da tu vladajuća stranka obilato koristi pristup institucijama što vidimo i u Nišu, jer sada imamo ovaj ping-pong, Viši sud – Izborna komisija. Drugi kolosek na kojem su trebali da rade paralelno je vaninstitucionalno. Građanski pritisak, mediji, protesti, blokade, građanske neposlušnosti, javno mnjenje – ističe Bursać.
Ipak, borba će se, prema mišljenju sociologa Đokice Jovanovića, zadržati na tom institucionalnom putu, jer je ubeđen da do protesta neće doći. Razlog je, kaže, to što su “građani odavno digli ruke od toga”. Dodaje i da je upoređivanje ove situacije sa 1996. pogrešno.
Pozivanje na 90-e godine je potpuno neprimereno, jer to su bili drugi uslovi i druga geopolitička situacija. To je drugi duh bio tada. Ovako sa strane mi se čini da se prelama u Beogradu, da li da pustimo Niš niz vodu ili da ga ne pustimo – kaže Jovanović.
I Bursać i Jovanović saglasni su da odugovlačenje celog procesa ide na ruku vladajućoj partiji koja uz to računa i na zamor građanstva da se bave političkim temama u letnjem periodu.
Ipak, od početka predizborne kampanje do sada, stvari su drugačije funkcionisale u Nišu, smatra Bursać. Ovde je opozicija od početka krenula sa “pobedničkim narativom”, a jaka lokalpatriotska nota tokom kampanje ulivala je poverenje biračima, objašnjava on. Shodno tome, rezultat ga, kaže, nije iznenadio.
Imali ste jednog jakog, isključivo lokalnog aktera koji je mogao da zagrabi i glasove SNS-a što je vrlo važno, jer bez toga vam nema pobede. Imali ste jednog standarnog, građanskog, opozicionog i dobroorganizovanog aktera rekao bih. (…) Imali ste “NADU” koja je malo desno i novog opozicionog aktera u vidu liste Sava Manojlovića i svi su prešli cenzus što je sjajno – kaže Bursać.
Još jedan razlog dobrog rezultata jesu i jasno profilisani i prepoznatljivi političari opozicije. U ovom slučaju dr Milić i narodni poslanik Đorđe Stanković, ističe Bursać. Naglašava da je ta komponenta falila mnogim drugim gradovima i opštinama i da bi “ostatak zemlje mogao da uči od Nišlija kako se boriti sa SNS-om”.
Opozicija u ostatku Srbije propustila šansu
Mnogi analitičari su smatrali da će opozicija “osokoljena” svojim rezultatom u decembru ostati ujedinjena i dosledna svojim političkim ambicijama i da će na narednim, junskim izborima, borba biti neizvesnija. Ipak, rezultati nedavno održanih izbora sugerišu drugačije – smatra naš sagovornik Dejan Bursać sa Instituta za filozofiju i društvenu teoriju.
Ovi izbori, koji su u nekoj višegodišnjoj perspektivi možda trebali da predstavljaju neku vrstu vododelnice, nakon čega bi opozicija počela da se oporavlja i da ima jasan plan i strategiju kako može da pobedi SNS, oni su u stvari predstavljali neku vrstu fijaska i to se potpuno videlo u dve arene gde je opozicija očekivala najveći uspeh, a to su Beograd i Novi Sad – kaže Bursać.
Objašnjava da je takav rezultat posledica više udruženih faktora. Od neprestane fragmentacije u opozicionim redovima i opterećenja ličnim odnosima pa do nepostojanja jasne strategije i “negativnog narativa” koji je opozicija uspostavila u svojoj kampanji.
Oni su pričali mesecima da su izbori neregularni, da na njima ne može ništa da se očekuje i da SNS njima manipuliše i onda ljudima najednom kažete, bar jedan veći deo opozicije, pa ipak idemo na izbore – ističe Bursać.
Uz to, Bursać dodaje i da su birači umorni, jer se deluje bez plana i stupa se iz jedne borbe u drugu, bez prethodne analize stvari i racionalnog delovanja.
Foto: B.R.
Da nema nikakvih promena od decembarskih izbora smatra i profesor sociologije u penziji Đokica Jovanović. Kaže da je veoma razočaran mlađom generacijom političara i time koliko su “frapantno površni”.
Ova vlast će vladati dokle god bude htela da vlada. Ja sam možda malo opor, ali mi nemamo opoziciju već pretendente na vlast, a pretendenti i opozicija nisu isto – smatra Jovanović.
Kao glavni nedostatak srpske političke scene, profesor Jovanović ističe i nepostojanje političkog pluralizma koji je naročito prisutan kod opozicionih stranaka.
Mi tek sada imamo monoideološki sistem. Ja tvrdim da je u Savezu komunista bilo više političkog pluralizma, čak i idejnog, nego što ga sada ima, iako imamo stotine političkih partija. Mi nemamo pluralizam, imamo jednu dominantnu ideologiju, a to je ta preživela ideologija nacionalizma, nacionalšovinizma i oni se sada oko toga svađaju ko je veći Srbin. To nije opozicija – dodaje profesor.
Odvajanje lokalnih izbora – svojevrsni presedan
Sve do decembra prošle godine, lokalni izbor u Srbiji održavani su redovno – na četiri godine. Međutim, decembarski izbori nisu bili jedinstveni samo po tome. Svojevrsan presedan bilo je i to što su lokalni izbori podeljeni, te se tada glasalo za vlast u 65 gradova i opština.
U istoriji višestrančja Srbije, lokalni izbori su od nacionalnih bili odvojeni samo jednom i to tačno pre 20 godina, 2004. godine. Istorija se ponovila i ovog juna kada su građani i građanke birali svoje predstavnike/ce u 90 jedinica lokalne samouprave.
Razlozi za odvajanje dela lokalnih izbora nisu bili sasvim jasni, ali je svaka strana to videla iz svog ugla. Za vladajuću partiju to je “pitanje kalkulacija”, za opozicione “pitanje mahinacija”, a za analitičare “pitanje psihologije”. Od decembra do juna vlast i opozicija pokušale su da dođu do dijaloga i da unaprede izborne uslove po preporukama OEBS-a.
Hoće li grupe građana prevazići političke partije?
Da koncept poliitčke partije pripada prošlosti i da će građani svoje poverenje u budućnosti sve više ukazivati
grupama građana, smatra profesor Jovanović. Ističe da su udurženja građana “najznačajnija pojava u poliitčkom životu” koja nisu opterećena partijskom disciplinom.
Udruženja građana se bave konkretnim pitanjima i oslobođena su toga da moraju da se izjašnjavaju o međunarodnoj politici, svetskim odnosima i globalnoj politici. Bave se najkonkretnijim društvenim problemima i zato po mom mišljenju perspektivu imaju samo udruženja građana, a ne političke partije – smatra Jovanović.
Bursać ističe da je pojava takvih političkih formata trend u Evropi i da pored toga što mogu lako da dođu do podrške, mogu brzo i da je izgube.
Svuda u Evropi je aktuelno da građani traže nove opcije, zasićeni su tradicionalnim političkim stranakama. Dakle, imate ukorenjene, etablirane partije za koje ljudi, porodice glasaju po 100, 150 godina, pa opet pojave se novi akteri i naprave instant uspeh – kaže Bursać.
Dodaje da zahvaljujući novim medijima oni lako dolaze do birača, ali da zbog slabije organizovanosti, infrastrukture i slabije identifikacije sa biračima ne opstaju dugo. Primer za to je, kaže, pokret Saše Radulovića, koji je od najjača opozicione grupe u Parlamentu 2016. godine došao do toga da sada na izborima jedva pređe 1%.
Povezane vesti
Mladen Đurić predlog opozicije za predsednika opštine Medijana, najavljena i “žestoka racionalizacija kadrova” 
“ProGlas” u Nišu – Tribina o izborima za studentske parlamente 
Opozicija: Sledeće nedelje odluka o novom rukovodstvu Medijane, grad da uspori sa “fajront tenderima” 
Viši sud usvojio 24 od 27 žalbi opozicije, na potezu ponovo Gradska izborna komisija