Dobar gradski budžet je onaj koji odgovara potrebama građana, a do njega je moguće doći samo ukoliko se građani i uključe u njegovo kreiranje, zaključak je Gradskog foruma koji je organizovao Media i reform centar Niš. Panelisti dr Boban Stojanović sa Ekonomskog fakulteta, Milan Zirojević, glavni i odgovorni urednik Južnih vesti i Nebojša Rančić, ekspert za javne politike MRCN, saglasili su se oko toga da je važno motivisati građane da učestvuju u javnim raspravama, a potom i uvažiti njihove predloge.
„Kakva nam javna rasprava o budžetu treba?“ je tema još jednog Gradskog foruma održanog u MRCN-u. Da građani nisu dovoljno motivisani za uključivanje u javne rasprave o budžetu grada Niša pokazala je anketa koja je prikazana na forumu. Kao jedan od razloga je taj što smatraju da time ne bi mogli ništa da promene. Boban Stojanović naveo je da se građani ne uključuju dovoljno u javne rasprave o budžetu, prvenstveno zbog svoje neinformisanosti.
Anketa koju smo videli na ovom forumu pokazuje da građani nisu mnogo ni obavešteni, ni motivisani da učestvuju u tim procesima. Ne treba biti pesimista, mora da u izradi važnog dokumenta koji ima i zakonsku snagu, a to je budžet, budu uključeni i eksperti, strukovna udruženja, svi koji mogu da doprinesu kvalitetu budžeta, ali naravno i građani kroz svoje organizacije. Velika je odgovornost političara da dođu do građana i da im objasne šta bi moglo od njihovih zahteva da se ugradi u budžet, kaže Stojanović.
Ključ dobrog budžeta je po njegovom mišljenju formiranje ciljeva i odmeravanje mera i načina trošenja prikupljenih sredstava.
Pošto se budžet sastoji od prihodne i rashodne strane, prihode treba vezivati za izvore, a rashode za namenu. Jasno definisanje i izvora i namene doprinosi jednom izbalansiranom, dobrom budžetu koji mora da bude zasnovan na realnim ostvarivim ciljevima, objašnjava Stojanović.
Mnogi tekstovi o javnim raspravama na “Južnim vestima” imaju ili mogu da imaju naslov „Javna rasprava u poslednji čas“, naveo je glavni i odgovorni urednik ovog portala Milan Zirojević. Dodaje da se one ili ne organizuju, ili se organizuju u poslednji čas i navodi da se u poslednjih pet-šest godina seća samo jednog primera dobro organizovane javne rasprave.
Da bi te javne rasprave imale bilo kakvu svrhu one moraju imati jedan koncept od mesec dana bar, da bi došli do ozbiljnih predloga i ozbiljne javne rasprave gde bi bili uključeni svi predstavnici i građana i civilnog društva, i da bi mediji bili partneri u tome, napominje Zirojević.
Kada je reč o javnim raspravama u koje se građani najviše uključuju, Zirojević kaže da oni obično šalju predloge pred kraj godine za budžet i da su to uglavnom komunali i infrastrukturni problemi, ulice i kanalizacija.
Sa druge strane, građane nikad niko nije pitao o nekim kapitalnim investicijama u gradu, da li žele akva park ili ne žele, da li žele običan park ili ne žele. Mislim da je razlog tome nepostojanje jedne demokratičnosti i jedne odgovornosti za te velike projekte koje uglavnom donosi mala grupa ljudi kao svoju procenu, dodaje Zirojević.
Kada je reč o motivaciji građana za uključivanje u javne rasprave o budžetu, Zirojević smatra da je najbolje dati građanima direktno u ruke jedan deo gradskog budžeta, bilo to jedan, dva ili pet procenata, gde bi oni preko svojih mesnih zajednica upravljali tim novcem i realizovali projekte kako se sami dogovore. Drugim rečima, smatra da bi se građani više uključivali kada bi direktno raspolagali novcem.
Smernice za to kako povratiti poverenje građana u to da mogu nešto da promene, dao je i Nebojša Rančić. Njegovo mišljenje je da je prvo ono što treba uraditi jeste napraviti proces javne rasprave, druga stvar je da nadležni uključe građane i pozovu ih da daju svoje predloge, a da potom njihovi komentari budu uvaženi na pravi način.
Ukoliko predlog nije dobar, damo jasan argument i obrazloženje zašto to ne treba prihvaiti, ali ako imaju dobre i smislene predloge koje su od koristi za lokalnu zajednicu, koji su u javnom interesu, mi kao lokalna samouprava treba to da prihvatimo, to se očekuje od predstavnika vlasti na lokalnom nivou, kaže Rančić.
Podsećamo, Media i reform centar Niš i GO Palilula partnerski rade na izgradnji poverenja kroz proces donošenja Odluke o javnim raspravama sa pratećim dokumentima u okviru projekta „Javne rasprave za javne poslove i dobre odluke – gradimo Otvorenu upravu kroz izgradnju poverenja i učešće građana“.
Prema Rančićevim rečima, nova Odluka o javnim raspravama u GO Palilula sigurno može da promeni stvari, jer jasno definiše kako treba da izgleda javna rasprava o budžetu. Takođe, Rančić smatra da će imati priliku da to sprovedu u budžetiranju za 2023. kada odluka bude usvojena na organima GO Palilula.
Primer GO Palilula trebalo bi da slede i druge gradske opštine i Grad Niš. Mi ćemo kao Media i reform centar Niš sigurno da pokrenemo inicijativu vezano za javnu raspravu o budžetu i grada Niša za 2023. godinu, uradićemo predlog programa javne rasprave, uradićemo verovatno i hodogram i sve što je bitno, prateći obrasce na koji način bi mogli da se uključuju i građani neposredno, ali i organizacije civilnog društva, poslovna zajednica i akademska zajednica i mediji, zaključuje.
Inače, javno čitanje nacrta Odluke o javnim raspravama u GO Palilula odloženo je za 19. jul 2022. godine. Trajaće od 10 – 12 časova u velikoj sali Niškog kulturnog centra, na adresi ul. Stanoja Bunuševca bb, 18000 Niš. Takođe, produžava se i javna rasprava do petka 22. jula.
Detaljnije o tome možete pronaći na sajtu GO Palilula.
Gradski forum koji je održan u utorak, možete ispratiti na našoj Fejsbuk stranici.
Povezane vesti
Nova odluka u GO Palilula pomoći će ekološkim udruženjima da povrate poverenje građana i budu aktivniji 
Potrebno uspostaviti jasne mehanizme za participaciju građana u procesu donošenja odluka, zaključak Gradskog foruma 
Do 15. jula Palilulci mogu da daju predloge na temu javnih rasprava u svojoj opštini 
Kreirana Odluka o javnim raspravama u GO Palilula