Biti novinar devedesetih značilo je mnogo više nego što to znači danas, smatra Ljubica Gojgić, novinarka i voditeljka Radio televizije Vojvodine i urednica emisije “Pravi ugao”. Kako navodi, tada je bilo mnogo više solidarnosti i povezanosti među novinarima u celoj Srbiji, ali i lokalni mediji, koji često trpe velike ekonomske i političke pritiske, su bili mnogo vidljiviji. 

Gostujući u emisiji 43/21 u produkciji Media centra, Ljubica Gojgić rekla je da je novinarska profesija u proteklom periodu prolazila kroz različite periode, ali da je danas, biti novinar, teže nego ikada. 

Ja mislim da je najteže danas. Prošli smo različite faze i etape, ali nismo uspeli da među vladaocima i onim koji su to želeli da budu nađemo saveznike za ideju da je slobodno novinarstvo važno za napredak svakog društva, da su slobodni meidji neizostavni element razvoja demokratije.”

U novinarstvu je od 92. godine, a kaže da ne pamti da je ijedna vlast u Srbiji volela kritičke nastrojene novinare koji postavljaju oštra pitanja. 

Voleli su nas dok su bili opozicija, manje nas vole kada su na vlasti”, navela je ona i dodala: “Novinari nisu saborci političarima. Novinari izveštavaju o važnim događajima na istinit, profesionalan i odgovoran način”. 

Ona kaže da ponekad može da se čini da su novinari i političari na istoj strani, ali da je to slučaj samo onda kada se političari pridržavaju zakona.

Novinar ne treba da preuzima ulogu ni opozicije ni vlasti. Njegov posao je da pomogne pravovremenom, istinitom i proverenom informacijom i tu nema prostora za navijanje”, navodi ona.

Ona smatra da novinari ni do danas nisu uspeli da se izbore za pristojne uslove za rad i da je moguće porediti devedesete i 2020. godinu u pitanju novinarstva, ali na štetu današnjice. 

Devedesetih su novinari sa mnogo više hrabrosti mogli da postavljaju pitanja zvaničnicima. Tada je nedolično ponašanje političara bilo mnogo više sankcionisano”, primećuje Gojgić.

Usled teške finansijske situacije u kojoj se nalazi novinarska profesija, ukidanja velikog broja medija, političkog i ekonomskog pritiska koji trpe, novinari neretko odlučuju da promene svoj posao. Ova dugogodišnja novinarka smatra poražavajućom tu činjenicu, jer navodi da se u tu profesiju gotovo uvek ulazi iz ljubavi, entuzijazma i želje da se učestvuje u društvenim događajima i menja ono šta ne funkcioniše. 

Ona smatra da su danas potrebna udruženja koja rade u interesu svih novinara Srbije, koja bi trebalo da ih okupljaju, zbližavaju i podstiču na solidarnost. Ona primećuje da je njenim kolegama u lokalnim medijima mnogo teže, a da pritisci kojima su izloženi često mogu biti veći i da je zato bitno da se novinari drže zajedno čvršće nego što je to danas slučaj.

Ne može se biti zabrinut samo nad sudbinom nekog beogradskog novinara kome je neko ogrebao auto, a ostati potpuno neinformisan o napadima, vređanjima i ozbiljnim pretnjama nekom novinaru koji živi u Vranju”, kaže ona.

Gojgić: Ljudi se ustručavaju od dijaloga i retko ukrštaju svoje argumente sa drugima

Iako je prepoznatljiva po “hardtalk” intervjuima, ona kaže da niko do sada nije pokušao da ugrozi koncept emisije “Prav ugao”, koju vodi i uređuje. Ipak,  problem sa kojim se često suočava je kako privoleti ljude da gostuju u emisiji.

Imali smo ideju da neki put dovedemo i više sagovornika da bismo na taj način postigli neki dijalog, ali je to jako teško”, kaže ona i dodaje: “Neće niko ni sa kim – neće vlast sa opozicijom, neće jedna opozicija sa drugom opozicijom, neće vlast sa nekim iz vlasti, neće predsednik stranke sa potpredsednikom neke druge stranke”.


Iako, kaže, živimo u društvu u kom postoji deficit dijaloga, ljudi ih i dalje izbegavaju kada im se pruži prilika da iznesu svoje mišljenje i da ga ukrste sa nekim neistomišljenikom. 

Odvikli smo se od dijaloga. Svako ima svoju istinu koju hrani informacijama koje mu se uklapaju u sliku sveta”.

Danas nije lako biti novinar, ali se slaže da nije lako biti ni publika: “Danas radimo na televiziji, pa pišemo za sajt, pa tvitujemo, pa imamo blog – tako mora i gledalac, da ne bi bio izmanipulisan. Moramo svi da se malo više potrudimo”, zaključuje Gojgić.

Zato svi oni koji prate moraju biti uključeni i oprezni. Koji mediji postoje, ko stoji iza kojih medija, koja je vlasnička struktura – ovo su, smatra, pitanja na koja i sam gledalac, čitalac ili slušalac mora obratiti pažnju. Važno je, kaže ukrštati i čuti i one sa čijim se stavovima možda i ne slažemo, da bismo stekli širu sliku. Zato i medijsku pismenost smatra jako važnim alatom za rukovanje informacijama u 21. veku.