Niš, iako treći grad po veličini u Srbiji, ima manju platu od republičkog proseka, to pokazuju i podaci Republičkog zavoda za statistiku za mesec decembar prošle godine. Sa svojom prosečnom neto zaradom od 88.966 dinara, “carski grad” nalazi se sa više od 6.000 “u minusu” u odnosu na republičkih 95.093 dinara. Bolje plate imali su stanovnici glavnog grada, kao i Novosađani, Borani i Majdanpečani.
U poređenju sa prosečnom zaradom u Beogradu od 123.269 dinara i Novom Sadu sa 113.635 dinara, Niš je daleko od proseka velikih gradova. Međutim, neki gradovi poput Bora sa 101.254 dinara i Majdanpeka sa 92.132 dinara, iako manji po veličini i broju stanovnika, takođe beleže bolje plate.
Da su u Srbiji evidentne “drastične razlike” kada je reč o ekonomskom razvoju, smatra profesor Ekonomskog fakulteta Boban Stojanović. On podseća da su neki od problema, pored manje prosečne zarade, i smanjenje broja stanovnika u Nišu, kao i znatno manji budžet grada u odnosu na neke druge.
U poređenju sa Novim Sadom, hajde da ostavimo Beograd na stranu, mi imamo tri i po puta manji budžet grada i onda samim tim imamo i manje mogućnosti za izradu infrastrukture i tako dalje, a potencijali postoje. Imamo aerodrom, imamo geografski položaj koji je izuzetno dobar i atraktivan za investitore, imamo Univerzitet sa kompetentnim kadrovima. Mislim da Niš treba više da radi na uticaju na donosioce odluka na republičkom nivou – kaže Stojanović.
Profesor Ekonomskog fakulteta u Nišu, Boban Stojanović, kaže da jug zemlje zaostaje u odnosu na ostale delove zato što “ne postoji osmišljena politika regionalnog razvoja u Srbiji” i da se to prenosi “od jedne vlasti na drugu”.
Ceo jug Srbije ima svega 34.4% društvenog bruto proizvoda Srbije, a recimo samo Beograd ima nešto više od 70%. Te neravnomernosti u regionalnom razvoju se odražavaju i na razvoj Niša kao dela te južne i istočne Srbije, što naravno ne bi trebalo da bude. U jednoj osmišljenoj sistematskoj politici regionalnog razvoja Niš bi trebalo da ima značajnije mesto – smatra profesor.
Stojanović kaže i da je Nišu potrebna nova strategija regionalnog razvoja kojom bi bila predviđena veća izdvajanja iz budžeta i stimulisanje razvoja nerazvijenih opština i generalno celog regiona, jer su najveći korisnici postojećeg Fonda za razvoj – Beograd i Vojvodina.
Profesor dodaje da u gradu postoje pomaci kada je o ekonomiji reč, ali da je Nišu potrebno više radnih mesta gde ne dominira manuelni rad.
Ekonomska politika grada je u skladu sa politikom koju diktiraju sa vrha praktično. Radi se o pomacima, to je evidentno, otvaraju se fabrike, ali ono što treba Nišu, to su fabrike odnosno radna mesta sa većom takozvanom dodatnom vrednošću. Ono što se otvara po Novom Sadu i Beogradu, ne nikako da dominira manuelni rad – objasnio je Stojanović.
Profesor smatra da bi preduzeća u Nišu trebalo da se razvijaju iz savremenih tehnologija i da naš grad treba da postane značajna destinacija za visoke tehnologije, jer Niš ima potencijale za to.
Stojanović podseća i da je Niš administrativni, kulturni i edukativni centar ovog dela Srbije, te su neophodna veća izdvajanja. Ipak, on kaže i da se problem regiona ne ogleda samo kroz problem našeg grada, već i okolnih manjih mesta, poput Bojnika, Preševa i Vranja.
