Naučnici iz Srbije priznati su u svetu i neretko važni članovi brojnih međunarodnih projekata. Osim što doprinose nauci, oni su i ambasadori svoje zemlje jer uspostavljaju saradnju sa različitim institucijama i organizacijama na globalnom nivou. Za neke radove domaće naučne zajednice u međunarodnim akademskim krugovima se čulo zahvaljujući upravo takvoj saradnji između Srbije i NATO-a.
Potpisivanjem sporazuma „Partnerstvo za mir“ 2006. godine Srbija se uvrstila među zemlje koje nisu članice NATO saveta, ali učestvuju u brojnim, različitim projektima. Pored već poznate vojne i naučne saradnje, kroz NATO programe razvijaju se i privreda i sistem odbrane od vanrednih situacija.
DO BIODIZELA IZ MIKROALGI UZ SRPSKE NAUČNIKE
Posebno je značajno učešće Srbije u NATO programu „Nauka za mir“ kojim se podstiče i postiže praktična saradnja između država članica i partnerskih država u naučnim istraživanjima tehnoloških inovacija i razmeni znanja.
Jedan od značajnijih projekata u kojem Srbija učestvuje jeste proizvodnja biogoriva iz mikroalgi kako bi se efikasnije pravio biodizel. To bi potencijalno snizilo cene ovog energenta na svetskom tržištu, ali i smanjilo globalno zagađenje. Rad naših naučnika na razvijanju nove tehnologije za takozvanu imobilizaciju toksičnog i radioaktivnog otpada naročito je značajan u međunarodnim krugovima.
NATO JEDINICE ZA VANREDNE SITUACIJE U SRPSKIM ČIZMAMA
Od 2009. godine gumene čizme proizvedene u pirotskom „Tigru“ nose vatrogasci i vojnici širom sveta. Do takvog tržišta ova srpska kompanija došla je zahvaljujući saradnji sa NATO-om, pa osim švedske i finske armije, u „Tigrovim“ čizmama koračaju i NATO jedinice za vanredne situacije.
„Reč je obući otpornoj na temperature visoke i do 250 stepeni sa vatrootpornim i uljanootpornim đonom, koje koriste NATO trupe u intervencijama spasavanja“, navode u ovoj fabrici.
Uz čizme, „Tigar“ za NATO bazu u Makedoniji proizvodi i balističke blokove, za koje kažu da su jedan od najperspektivnijih proizvoda ove fabrike. U „Tigru“ ističu da im je ova saradnja zapravo referenca za dalje poslove.
Još jedan od konkretnijih vidova privredne saradnje Srbije i NATO-a predstavlja demilitarizacija viškova ubojnih sredstava i unapređenje kapaciteta Tehničkog remontnog zavoda Kragujevac. U septembru prošle godine otvoren je novi pogon za izvlačenje eksplozivnog punjenja iz košuljice projektila i radionica za delaboraciju, modernizaciju i održavanje ubojnih sredstava.
U SRBIJI ODRŽANA NAJVEĆA VEŽBA ZA REAGOVANJE U KRIZNIM SITUACIJAMA
NATO je 2008. godine formirao Evroatlantski koordinacioni centar za vanredne situacije kao mehanizam za reagovanje u kriznim situacijama. U njegovim aktivnostima učestvuju članice alijanse i zemlje partneri. Kako bi obučio države da reaguju u ovakvim i sličnim kriznim situacijama, ovaj centar svake godine organizuje različite vežbe i treninge.
Najveća do sada održana je u Srbiji. To je prva NATO vežba održana u našoj zemlji, u zajedničkoj organizaciji Evroatlantskog koordinacionog centra za vanredne situacije i Sektora za vanredne situacije MUP-a Srbije. U vežbi je učestvovalo 2000 ljudi iz 40 država sa različitih meridijana. Oni su tokom tri dana u Mladenovcu, Sopotu i Aranđelovcu testirali svoje sposobnosti i veštine.
KRAJEM PROŠLE GODINE USVOJEN NOVI IPAP
Srbija je novembra 2019. godine okončala proceduru usvajanja drugog ciklusa Individualnog akcionog plana partnerstva (IPAP) s NATO-om za period 2019–2021. Usvojeni dokument za polazište ima jasno definisanu politiku vojne neutralnosti Srbije, čija je suština odsustvo želje za pristupanjem NATO-u ili bilo kom drugom vojnom savezu u svetu, rekli su tada u Ministarstvu i dodali da postoji i spremnost da se ostvari partnerska saradnja, podeli odgovornost u realizaciji zajednički definisanih interesa i suočavanja sa bezbednosnim izazovima, koji su u savremenom svetu nedeljivi.
