U maju 2018. povodom Dana Ministarstva unutrašnjih poslova, po prvi put u istoriji srpske policije na rad u ovu službu primljeno je dvoje Roma sa završenim fakultetom. Jedna od njih je Marija Demić, magistar pravnih nauka iz Niša koja je pre toga bila aktivistkinja romskog udruženja građana. Rođena Nišlijka u svom je gradu diplomirala i magistrirala, jedno vreme živela je u Severnoj Makedoniji, veruje da će znanjem, ali i poznavanjem jezika u kulture Roma, značajno doprineti boljem uključivanju romske nacionalne manjine u savremene životne tokove u Srbiji.
“Zapošljavanje je dobar način integracije manjina u društvo, ali samo pod uslovom da su osobe stručne i da ispunjavaju uslove koje nalaže zakon”, rekla je tada Marija. Ona smatra da bi Romi mogli da zauzmu važne pozicije u društu zbog čega je važno da se školuju i zato je svaka pomoć u radu sa roditeljima romske dece, školama, civilnim sektorom i ustanovama, veoma važna.
Marija je prva pripadnica romske zajednice koja je magistrirala, a zatim našla stalno zaposlenje. U MUP-u Srbije inače radi 132 Roma, ali takvih primera, na žalost, nema mnogo. U Srbiji je zvanično nezaposleno preko 27.000 Roma, a prema nezvaničnim podacima realan broj premašuje 100.000 radno sposobnih pripadnika ove manjine. Najveći problem u zapošljavanju predstavlja to što veliki broj njih nema završenu osnovnu školu, a to ih dodatno lišava mogućnosti uključivanja u procese modernizacije i nalaženja savremenih poslova. Dodatno, broj nezaposlenih Romkinja četiri puta je veći u odnosu na broj nezaposlenih Roma. Zbog toga je pitanje obrazovanja i stvaranja boljih šansi za budućnost posebno bitna za nove generacije žena, koje uz pomoć različitih programa podrške, mogu dostići tražene kvalifikacije na tržištu rada.
Romi su druga po veličini nacionalna manjina u Srbiji koja čini oko dva odsto ukupne populacije. Na osnovu poslednjeg popisa stanovništva (iz 2011. godine), u Srbiji je živelo 147.604 Roma. Procene civilnog sektora su da ih ima i do 500.000, a najveći procenat (39%) živi u jugoistočnoj Srbiji. Među opštinama sa najvećim procentom Roma ubrajaju se Kostolac (19,5%), Bojnik (14,9%) i Vranjska Banja (14,4%).
Evropska unija (EU) pomaže proces inkluzije Roma u Srbiji budžetom od 11 miliona evra, a u perspektivi je dodatnih 20 miliona za period do kraja 2019. Piroriteti ove pomoći usmereni su na obrazovanje, zapošljavanje, stanovanje, kao i na unapređenje zdravstvene i socijalne zaštite.
Ozbiljan i dugogodišnji partner u radu sa Romima su i udruženja građana, među njima posebno romski ženski centar Bibija. Direktorka ovog centra, Slavica Vasić, više od dve decenije podržava Romkinje u borbi za svoja prava i uspela je da upornošću i aktivizmom pokrene promene koje su mladim devojkama omogućile da steknu bolje obrazovanje i samostalnost. Tako je Slavica postala šampion u svom poslu, a u maju ove godine za taj rad dobila je i prestižno priznanje – Evropska komisija dodelila joj je nagradu EU za integraciju Roma na Zapadnom Balkanu. Pokrenuta 2014. nagrada ima za cilj da naglasi politički značaj integracije Roma u procesu proširenja EU i da pokaže odlučnost i posvećenost EU da poboljša socijalnu inkluziju Roma.
Slavičina borba traje od sredine devedesetih godina prošlog veka. Prvo je u okviru autorske emisije na Radio Beogradu pokušavala da skrene pažnju na probleme Romkinja, ali nije uspela da učini dovoljno. Ubrzo je pokrenula magazin za Romkinje, no i to je bilo kratkog daha budući da većina njih nisu znale da čitaju. Zato se odlučila da im pomaže kroz direktne aktivnosti u centra. Stupala je s korisnicama u direktan konktakt i zajednički su tražili rešenja problema.
Do sada su u ženskom romskom centru organizovana brojna savetovališta i obrazovni programe, učestvovali su u projektima zagovaranja i lobiranja, a značajno je u aktivno učešće „Bibije“ u pisanju predloga svih strategija, akcionih planova koji se tiču romskog pitanja, kao i Nacionalnog plana za Strategiju za rodnu ravnopravnost za Rome. Centar posebno podržava novu Nacionalnu koaliciju za okončanje dečjih brakova koju je pokrenula Vlada Srbije.
„Želimo da smanjimo broj ranih brakova, da Romkinje budu obrazovane, da budu kao i druge žene u Srbiji“, istakla je Slavica nakon dobijanja nagrade EU. “U naseljima u kojima duže radimo smanjen je broj maloletničkih brakova. Devojke idu u školu, obrazovanije su i to je bitno“.
Osobe sa invaliditetom i Romi su na vrhu liste diskriminisanih grupa. To potvrđuju brojna istraživanja ove pojave kao i izveštaji kontrolnih i regulatornih tela, tvrde u „Bibiji“. Zbog toga je povećanje ravnopravnosti i perspektivna budućnost Romkinja i romskih porodica njihova dugogodišnja misija. Ovaj ženski centar svoje delovanje vidi kroz definiciju feminizma iz rečnika koji je još u 19. veku feminizam opisao kao doktrinu čiji je predmet „širenje prava i uloge žena u društvu“. Ovo je, kako kažu, veoma bitno jer iako je žena osovina romske porodice ona i dalje nema samostalnost da donosi odluke i u velikoj meri učestvuje u oblikovanju sopstvenog života. Zbog toga je svaka akcija Slavice i njenog tima, do sada bila veoma zahtevan podvig.
Ime romskog centra potiče iz priče o Bibiji, čudotvornoj ženi koja je došla među narod u teškim trenucima i zagovarala nesebičnost i međusobnu pomoć u zajednici. Romi je stoga smatraju zaštitnicom dece i u njenu čast Romi pravoslavne vere slave praznik – svetu Bibiju.
Inspirisana tom pričom, Slavica ističe da sve počiva na upornom terenskom radu, oči u oči sa Romkinjama. Ponosno ističe da je jedan od bitnijih poslova kojim je Centar ostvario značajne rezultate, projekat ekonomskog osnaživanja Romkinja koji je finansirala EU. U okviru tog posla, više od 500 Romkinja steklo je nova znanja, veštine i alate neophodne za snalaženje na savremenom tržištu rada. Pored toga, izuzetno su motivisale jedna drugu u aktivnom traženju posla i predlozima za pokretanje sopstvenog malog biznisa.
“Ostvarenje mog sna bilo bi da sve Romkinje budu ravnopravne sa drugim ljudima. Tada više ne bi bilo više potrebe da postoji naš centar, a naša misija bila bi ispunjena“, ističe Slavica.
Evropska unija donirala je Srbiji više od 3.6 milijardi evra od 2000. godine i najveći je donator i najznačajniji partner u modernizaciji društva i insitucija. Sredstva EU korišćena su za reforme brojnih oblasti: infrastruktura, obrazovanje, poljoprivreda, kultura, privreda, industrija, mala i srednja preduzeća, energetika, državna administracija, socijalna inkluzija, zaštita od poplava, životna sredina. Evropska unija je i najveći i najznačajniji trgovinski partner Srbije. Dve trećine stranih investicija dolazi iz EU i dve trećine trgovinske razmene odvija se sa zemljama članicama EU. Pored donacija, evropske banke uložile su i investirale više od 8 milijardi evra. Sve donacije i investicije EU u Srbiji realizuju se sa institucijama Republike Srbije.
preuzeto sa: europa.rs
