Najpoznatijeg stolara u Srbiji ni pandemija koronavirusa nije sprečila da nastavi svoju misiju, te je odmah po završetku vanrednog stanja posetio jednu nišku porodicu kako bi im poklonio stolicu za hranjenje bebe. Stolar Mile će uskoro napraviti i pokloniti 2000. stolicu, planira da ovo radi dokle god bude mogao, a tu misiju će nastaviti i njegov sin, koji je već uveliko sa njim u poslu.
Anđelka Stojanović sa suprugom; Foto: A.S.
Porodica Stojanović iz Niša kontaktirala je sa Miletom nakon što su ga gledali na televiziji, rekao im je da će im se javiti u najkraćem mogućem roku, a, kako kažu, nisu verovali da će stolicu za hranjenje i dobiti sve dok Mileta nisu videli pred svojim vratima.
„Nama ovo mnogo znači u materijalnom smislu, s obzirom na to da samo otac radi, a ja sam još uvek student. Sa druge strane, ovo ima mnogo veću nematerijalnu vrednost, jer to što ovaj čovek čini, odraz je velike ljudskosti, koju danas, nažalost, retko srećemo“, kaže Anđelka Stojanović, čiji će sin Jakov ubuduće jesti iz stolice koja, dodaje ona, nije napravljena samo od drveta, u nju je ugrađeno i mnogo ljubavi.
Mali Jakov u svojoj novoj stolici; Foto: A.S.
Milorad Jurković, poznatiji kao stolar Mile, svoju misiju počeo je 9. maja 2015. godine, kada je zvanično napravio prvu stolicu, iako je to radio i ranije, samo ne javno. Kako sâm kaže, to je uradio iz nekog revolta prema skupoći i ostalim neprilikama u kojima se roditelji često nalaze. Stavio je stolicu na svoj Fejsbuk nalog i napisao: „Ovo je stolica za hranjenje bebe, poklanjam je“. Tako je sve počelo.
„U početku sam imao svoj materijal i radio isključivo od njega, ali kada nestane, ja samo napišem na stranici da nemam trenutno materijala, da roditelji moraju malo da se strpe, i odmah se nađe neko ko će doneti, čak i da ne napišem. Ljudi koji znaju da ja to radim, sami donose. Evo pre neki dan su stigle neke daske, čovek je jednostavno doneo“, priča Jurković.
Njegova porodica je takođe u ovoj priči – supruga i sin koji mu je desna ruka i za kog se nada da će preuzeti posao.
Foto: FB profil stolara Mileta
„Mi uz stolice radimo i druge stvari. Na primer, kada odemo u neke porodice, shvatimo da im je ta stolica nešto malo u odnosu na ono što njima treba. Onda pokrenemo akcije da ljudima sređujemo kupatila, domove, čak smo i kupovali kuće, nabavljali neka neurološka i ortopedska kolica, lekove, aparate za disanje, sve što je ljudima bilo potrebno, a do čega nisu uspevali da dođu. Mi smo preko stranice uspevali da jednom objavom pronađemo ljude koji će to da im nađu u inostranstvu ili negde drugde. Pravili smo čak i akcije za parove koji se venčaju do 22. godine, a da nisu maloletni, od nas su dobijali krevetac, kolica, stolicu, pelene, šetalice i još mnogo toga“.
Kada odlučuje kome da pokloni stolice, prednost daje porodicama slabijeg materijalnog stanja, i onima koji dobiju dvojke ili trojke, ali i svima ostalima.
„Nijedna stolica nikada nije prodata, nikada nije naplaćena. Svog sina sam zavetovao da nikada ne sme da proda nijednu stolicu i ja sam sto posto siguran da će se on toga držati“.
Milorad Jurković se stolarskim zanatom bavi više od 30 godina. Krenuo je sa jednom običnom rashodovanom mašinom, koju je sam sklapao, jer se razume i u elektriku, bravariju i slične zanate.
„Ja se sa pijace ne vraćam sa nekim glupostima, ja se vraćam sa alatom ili tako nečim. Pravio sam i sâm mašine, ima onih koje su kupljene. Sin sada ima kompletnu radionicu, da može samo da dokupi nešto što mu se sviđa“.
Svako može pronaći način da pomogne zajednici
Kako kaže, reakcije ljudi kojima odnose stolice uvek su pozitivne, ali ima onih sa strane koji smatraju da se stolar Mile na ovaj način reklamira.
„Ja pozivam ljude – zašto bi Mile donosio stolice u Niš, zašto ih neko iz Niša ne bi pravio? U svakom gradu postoji stolar koji bi mogao da radi isto to. Par njih mi je tražilo crteže da bi ih pravili, ali nije to nikakva tajna, to svaki stolar može da izradi“.
Iako se čini da je filantropija u doba pandemije dobila na značaju i da je mnogo onih koji su se uključili kako bi nekako pomogli zajednici, stolar Mile smatra da je situacija bila mnogo bolja pre koronavirusa.
Foto: A.S.
„Znam koliko su ljudi pomagali pre pandemije. Super je što su sada pojedinci pametno iskoristili vreme koje su provodili kod kuće i šili maske, bilo je onih koji su nosili namirnice starijima i to je zaista lepo, ali ljudi su ranije pomagali mnogo više. Ovde moram da izdvojim dijasporu, koja je mnogo činila da se ljudima dostave i lekovi koji nisu mogli ovde da se nabave, ili druga medicinska sredstva, pa smo im roditelji dece kojoj su pomogli i ja večno zahvalni. Ne osporavam filantropiju u doba korone, ali filantropija podrazumeva da ste angažovani stalno. Oni koji su sada šili maske, mogu stalno da šiju za nekoga ko nema ili već da pronađu neki drugi način“, poručuje Jurković i dodaje da Niš izdvaja kao grad filantropa.
„Kad god sam pokretao akciju u Nišu, ljudi su se masovno odazivali. Ja u Nišu imam puno prijatelja, čak se i gurtne za stolice šiju tu. Čovek se od prvog dana javio i rekao: ’Ja ću ti šiti gurtne, daj mi samo mere’. Kasnije smo postali i prijatelji. Ja kada odem u Niš, ne mogu dva dana da se vratim kući. Imam i prijatelje koje nazovem da mi provere pojedine porodice, tako smo pomogli i deci iz Jelašnice čiji se otac obesio, pa smo im doneli i hranu, obuću i odeću, posle nas su došli mnogi, na kraju i ljudi koji su im poklonili kuću. Ja sam to počeo, pokrenula se lavina i na kraju smo završili sve“, priča stolar Mile.
Poručuje da je ovo njegov vid borbe koju vodi nezavisno od politike ili bilo čega drugog, i ističe da je često dobijao i podršku države, kao i odlikovanje za svoj rad:
„Ja radim svoj posao i ništa me drugo ne zanima. Samo nek se deca rađaju!“
